PREDVIĐANJA

Pripremio: Oliver Klajn

Budućnost na Dalekom istoku

Sve više mašina umesto ljudi

Kineska akademija nauka izdala je juna 2009. godine dokument u formi izveštaja u kojem je data strategija razvoja nauke u najmnogoljudnijoj zemlji do 2050. godine. Izveštaj je naslovljen “Stvaranje 2050: nauka, tehnologija i budućnost Kine”. Vi še od 300 članova akademije i 80 instituta učestvovalo je u izradi ovog dokumenta.

U izveštaju je obrađeno osam tematskih celina; pored ostalih, i biomasa, svemirska istraživanja, agronomija, medicina, mineralna bogatstva, energija... U okivru ovih tema izdvojene su 22 najznačajnije tačke. Kineski akademici ističu da im je cilj da nauka i tehnologija podstaknu održivi razvoj. To podrazumeva da dalji napredak ne bude nauštrb očuvanja životne sredine.

Akademijin trust mozgova izneo je ambiciozni plan astonomskih istraživanja. U Kini očekuju da će istraživanje Marsa letelicama bez ljudi biti moguće do 2020. godine a do Jupitera i drugih planeta trebalo bi da se stigne do 2030. godine. Sonda jinghuo-1 poslata je da istražuje Mars ali je ta misija propala. Kineski stručnjaci veruju da će njihovi svemirski brodovi i sonde izleteti iz Sunčevog sistema oko 2050. godine.

Posebnu pažnju privlači predviđanje svemirskih misija sa astronautima. Osim slanja ljudi na Mesec, na Zemljinom prirodnom satelitu biće napravljena kineska baza - do 2040. godine. Sletanje astroanauta na Mesec trebalo bi da se desi u periodu 2025-2030, a sletanje ljudi na Mars očekuje se do 2050. godine.

U izveštaju se izražava uverenje da će buduće stanice biti dovoljno sigurne za astronaute. Prognozira se da će, u nižim orbitalnim stanicama, ti uslovi biti omogućeni astronautima do 2020. godine. Za buduće svemirske letove upravo se pravi čengženg 5 raketa nosač. Ovom raketom bila bi poslata dva do tri astronauta na Mesec, gde bi sleteli brodom šenžu . Kineska misija bi se na Mesecu kratko zadržala.

U potrazi za neutrinima i vodom

I kada je reč o fizici, u Kini očekuju značajne rezultate. Već su obavljena neophodna merenja da bi se utvrdile oscilacije neutrina. Kineski fizičari će izvoditi eksperimente istraživanja asimetrije u ponašanju neutrina i antineutrina i nadaju se da će, zahvajujući tome, dobiti odgovor zašto je u kosmosu materija prisutnija od antimaterije.

Angažovano je 240 fizičara da u nuklearnoj elektrani kod Daja zaliva, u provinciji Guangdong, na jugoistoku zemlje vrše ispitivanja neutrina. U narednoj deceniji, zahvaljujući njihovom radu, očekuju se brojna mnoga nova otkrića o neutrinima.

Nisu, međutim, predviđanja naučnika u svim oblastima ovako optimistična. Nezapamćena suša pogodila je pre tri godine južnu provinciju Junan. Osam miliona stanovnika bilo je bez dovoljno vode za piće. Padavina je bilo manje za čak 60 % od godišnjeg proseka. Naučnici očekuju da će jake suše biti sve učestalija pojava u u jugoistočnoj Aziji i da će sadašnji biljni svet sve više biti menjan otpornijim biljkama. Botaničari iz tropskih botaničkih bašta Ćišuangbana, institucije koja deluje u okviru Kineske akademije nauka i nalazi se u Junanu, već su u toj provinciji uočili povećanje od 10 % biljaka koje spadaju u tzv.lijane. Ovo će imati u narednim decenijama negativne posledice po apsorpciju ugljen-dioksida pošto su za ovu svrhu lijane vrlo nepovoljne. Moraće da se gradi daleko efikasnija i modernija hidrološka mreža da bi se izašlo na kraj sa klimatskim promenama i sušom. Zasad, naučnici traže vodu na sve strane, kopaju se bunari širom Kine, hidrolozi ispituju kvalitet podzemnih voda.

Majstor robot

Kina je danas najveći zagađivač ugljenikom u svetu. Čak 20 % ovog zagađenja u svetu potiče iz te države. U ovoj oblasti se postoje značajni projekti koji najpre treba da budu realizovani u Pekingu, Šangaju i provinciji Guangdong. Do 2020. godine Kina se obavezala da će smanjiti emisije ugljen-dioksida za najmanje 40 % po jedinici bruto-domaćeg proizvoda kao i da će goriva koja nisu fosilna imati 15 % udela u ukupnoj potrošnji primarne energije.

Takođe, do 2020. planira se pošumljavanje 40 miliona ha zemlje. Do vidljivog pomaka trebalo bi da dođe već 2015. Planira se, od 2011. do 2015. godine, korišćenje energije vetra u dvostruko većoj meri, čak četvorostruko uvećanje nuklearnih kapaciteta i dalje razvijanje solarne i energije iz hidroelektrana.

Kada je o robotici reč, sve više kineskih kompanija nabavlja robotske ruke. U veoma bliskoj budućnosti očekuje se da Kina prevaziđe Japan kada je reč o tržištu industrijskih robota. Veruje se da će vodeći evropski proizvođaći industrijskih robota sve više fabrika otvarati u Kini. Primer u kom će se pravcu kretati industrijska robotika je zmaj , robot koji vrši najpreciznije poslove sklapanja komercijalnih elektronskih uređaja.

U budućnosti, neće biti potreban čovek da bi se sklopio mobilni telefon. Roboti će imati i sve veću primenu kod obnovljivih izvora energije. Kineske firme ih već koriste da farbaju vetrogeneratore. Vlada planira da robotske ruke budu mnogo više upotrebljavane u prehrambenoj industriji i proizvodnji pića, i to pre svega na poslovima pakovanja proizvoda.

Budućnost se može naslutiti u najznačajnijem političkom, ekonomskom, kulturnom i naučnom centru severozapadnog dela zemlje, Harbinu. Većina ljudi naviknuta na klasične restorane sa kelnerima i kuvarima, ako se odluči da poseti Harbin, može doživeti veliko iznenađenje. Tamo postoji restoran gde goste na ulazu dočekuje šef sale koji je robot! Pošto gost naruči nešto iz jelovnika, kuvar mu to skuva. A kuvar je robot koji može da napravi 30 različitih jela! Kelner, da bi poslužio goste, mora da se kreće po specijalnoj stazi. Restoran ima i svog pevača, takođe robota. Jedini ljudi zaposleni u restoranu su tehničari koji se brinu o robotima.

Konkurencija Harbinu je Tokijo, gde postoji restoran u kojem su kelnerice i drugo osoblje ginoidi, tj. žene roboti. Ovaj futuristički projekat koštao je vlasnika oko osamsto hiljada dolara. Svaki od ovih naprednih robota košta oko 40.000 dolara.

Što se tiče demografije, opštepoznata je „politika jednog deteta“ kojom vlasti nastoje da suzbiju prevelik broj stanovnika (sada oko milijardu i trista četrdeset milona ljudi). Stopa rasta je zasad vrlo mala - samo 0,57 %. Zemlja sve više stari, muškaraca je daleko više od žena tako da demografi traže da se u budućnosti odstupi od ove politike. Nastave li se postojeći demografski trendovi, petina mladića za dvadeset do dvadeset pet godina neće moći da nađe supruge.

Naverovatni Miraikan

U Japanu postoji Nacionalni muzej nauke u razvoju i inovacija. U Japanu je poznat kao Miraikan, što u bukvalnom prevodu znači „budući muzej“. U skladu sa svojom svrhom postojanja smešten je u zgradi vrlo futurističkog izgleda, na veštačkom ostrvu Odaiba, u Tokijskom zalivu. Muzej omogućava posetiocima da diskutuju sa stručnjacima koji rade u toj ustanovi o budućnosti nauke i tehnologije. Logo ovog muzeja je krug prekriven lukovima, što treba da asocira na deobu ćelija, satelite koji kruže oko Zemlje, kretanje elektrona i svakovrsne mreže koje postoje u prirodi.

Jedan od projekata su trodimenzionalni prizori u realnom prostoru. Naprava koju će eksperti muzeja izraditi biće slična najnapredijim uređajima iz naučno-fantastičnih filmova. Praviće niz tačaka u vazduhu i na taj način formirati 3D slike. Biće uspostavljena 3D kontrola žiže laserskog zraka koji koristi emisiju plazme.

Sledeći projekat naučnika iz Miraikana vezan je za adenozin-trifosfat, nukleotid koji u ćelijama ima ulogu koenzima. ATP, kako se skraćeno označava, skladišti i transportuje energiju. Potreba za proizvodnjom adenozin-trifosfata u ćelijama varira u zavisnosti je od niza faktora. Na ovome Japanci su ostvarili saradnju sa kolegama iz Novog Zelanda. Poenta projekta je da se u budućnosti efikasnije bori protiv bolesti koje nastaju zbog nemogućnosti kontrolisanja proizvodnje adenozin-trifosfata.

Najkontroverzniji je projekat upotrebe genetski modifikovanih miševa u cilju pronalaženja novih lekova. Ciljanje gena je tehnika koja genetičkom ili ponovnom kombinacijom genetičkog materijala menja endogeni gen. Da bi se dobio miš koji je genetski modifikovan, potrebno je puno vremena. Laboratorija Miraikan muzeja sprovodi kardiovaskularna istraživanja na miševima sa ciljanim genima. Postigli su značajan uspeh stvorivši materijale i tehnologije pomoću kojih su u stanju da za pola godine stvore genetski modifikovanog miša.

Kosmička hrana za ljude i čišćenje svemira

Široku primenu u budućnosti će imati i električni kondenzatori, poznati kao filmski kondenzatori. Japanski stručnjaci nastoje da naprave tanke električne kondenzatore velike gustine, koji će se upotrebljevati u mobilnim aparatima. Zahvaljujući ovom pristupu, aparati će u budućnosti biti sve manji. Konačan cilj projekta je da se kondenzatori najvišeg kvaliteta primene u mobilnoj industriji koristeći slaganje i neslaganje kristalne rešetke.

Što se tiče japanske astronomije, planira se slanje infracrvenog satelita da istražuje kosmos velikim teleskopom. Japanska vazduhoplovna istraživačka agencija eksperimentiše sa razlaganjem organskog i zapaljivog materijala u svemiru. Oni nastoje da nađu način da recikliraju otpad kako bi se u kosmosu gajila hrana za ljude. Ova otkrića bi u budućnosti mogla imati primenu i na Zemlji.

Ista agencija nastoji da reši problem svemirskih olupina. Mnogi sateliti, rakete i ostale letelice nakon što im je istekao rok upotrebe ostali su u svemiru pa postoji opasnost da dođe do sudara sa novim svemirskim brodovima i raketama. Japanci planiraju da u budućnosti vrhunskom tehnologijom uklone postojeće olupine iz svemira i smanje nastanak novih. Osim ovoga, planiraju i slanje većeg broja robota jer za njih nije potrebna dodatna oprema i ishrana kao za astronaute. Japanska vazduhoplovna istraživačka agencija razvija robote koji će u narednim decenijama moći da obavljaju kosmička istraživanja ali i da održavaju i montiraju instrumente na svemirskim brodovima.

Posebno ambiciozan projekat je japanski svemirski sistem solarne energije. Mikrotalasi i laseri će biti korišćeni za prenos energije. Tako prenesena energija biće transformisana u električnu struju i vodonik na Zemlji.

Demografska situacija u Japanu daleko je složenija nego u Kini. Uprkos 126 miliona stanovnika, treću godinu zaredom primećen je osetan pad ukupnog broja Japanaca. Postižu se rekordi u niskom natalitetu a raste stopa smrtnosti. Predviđa se da će se broj stanovnika Tokija prepoloviti u narednih 90 godina. Do 2030. godine udvostručiće se broj Japanaca starijih od 75 godina a do 2050. godine prosečna starost ljudi u Zemlji izlazećeg sunca biće 53 godine.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja