VESTI IZ MEDICINE
Endokrinologija
Salo “troši” mozak
Opterećena prevelikim telesnim salom, jetra pri obradi viška masnoća koristi puno PPARalfa, proteina koji je potreban i mozgu da reguliše pamćenje. Prema ovom otkriću istraživača Raš medicinskog centra Univerziteta u Čikagu, osobe sa viškom stomačnog sala pod trostruko su većim rizikom u poređenju sa vitkim ljudima da, kasnije u životu, razviju demenciju. Izgleda da jetra, kažu naučnici, i hipokampus (deo mozga zadužen za pamćenje), imaju sličnu glad za proteinom pod imenom PPARalfa. Jetri je potreban da prerađuje masnoće, a mozak ga koristi za “skladištenje” informacija. Kod gojaznih osoba, jetra radi “prekovremeno” i troši previse PPARalfa, prvo iz lokalnih zaliha, a potom iz ostalih delova tela, uključujući mozak. Taj proces šteti hipokampusu, narušavajući pamćenje i njegovu sposobnost učenja.
Starenje
Brinite o svojim telomerama
Mnoge studije su poslednjih decenija dovele u proporcionalnu vezu dužinu telomera i ljudski životni vek. Britanski časopis Lanset nedavno je objavio studiju u kojoj se tvrdi da se ti prognostički markeri starenja, oboljevanja i preranog morbiditeta mogu produžiti promenom životnog stilai ishrane.
Grupa naučnika sprovela je petogodišnje istraživanje u koje su bile uključene dve grupe muškaraca. Kontrolna grupa nije menjala uobičajene životne navike, dok je druga morala da se okrene zdravijem životu, tj. ishrani zasnovanoj na obilju povrća, voća i žitarica, i umerenom ali redovnom bavljenju fizičkom aktivnošću, uz tehnike za kontrolu stresa (meditacija, joga). Studija je pokazala da je kod muškaraca koji su promenili navike došlo do produženja telomera za 10 odsto, dok je u drugoj grupi zabeleženo skraćenje telomera za 3 odsto.
Onkologija
Hormonska terapija i rak dojke
Prema dosadašnjim istraživanjima, primena hormonske supstitucione terapije za oko 20 odsto uvećava rizik za razvoj karcinoma dojke. Nedavno objavljeni rezultati dosad najveće američke studije na tu temu ukazuju i na različite faktore koji su od uticaja na ovu vezu. Istraživanje, naime, sugeriše da povećani rizik za karcinom dojke prilikom uzimanja hormonske supstitucione terapije zavisi i od indeksa telesne mase, gustine tkiva dojke, pa i od rasne/etničke pripadnosti.
Analizom 1.642.824 mamograma i 9.300 slučajeva karcinoma dojke iz baze podataka američkog Nacionalnog instituta za rak, istraživači Univerziteta u Čikagu došli su do zanimljivih nalaza. Rizik za karcinom dojke kod žena na hormonskoj terapiji, koje su pri tom mršave ili normalne telesne težine i sa većom gustoćom tkiva dojke, bio je više od 20 odsto veći nego kod žena koje nisu na hormonskoj terapiji. Ali, za razliku od belih i Amerikanki latino-američkog porekla, kod žena crne rase i kod gojaznih žena nije bilo povećanog rizika za karcinom dojke. Autori studije su zaključili da žene crne rase, gojazne žene i žene sa pretežno masnim tkivom dojke, relativno bezbedno mogu da uživaju prednosti hormonske supstitucione terapije, ali i da su potrebna dodatna istraživanja koja bi mogla da ukažu na značaj drugih faktora.
Preventivna medicina
Koliko vode piti?
Već godinama slušamo savet da dnevno treba piti najmanje osam čaša vode. Doktori američke Majo klinike prosečnom muškarcu preporučuju 13 a prosečnoj ženi oko 9 čaša. Ali, količina vode koja vam je potrebna zavisi i od telesne težine, sredine u kojoj živite i od načina života.
Ukoliko redovno vežbate, gubite više vode od prosečne osobe. Tokom leta, ili ako živite u toplim krajevima, takođe vam treba više od preporučene količine. I određena stanja takođe zahtevaju više vode - ako vam je povišena telesna temperatura, ako povraćate ili imate dijareju. Ženama u trudnoći i ženama koje doje preporučuje se najmanje 10, odnosno 13 čaša vode.
Kako ćete znati da li pijete dovoljno vode? Možete da brojite čaše, ali uzimajući u obzir i vodu koju uzimate preko voća i kroz druge napitke. Puno će reći i boja urina; tamnožuti i narandžast urin je znak dehidriranosti. Simptomi nedostatka vode su i pad energije, mučnina, glavobolja i umor.
Neurologija
Migrena i anomalije mozga
Koliko god bila neprijatna, migrenska glavobolja se generalno smatra benignim problemom bez trajnih posledica po mozak. Američki časopis Neurologija nedavno je objavio analizu grupe studija koja, međutim, pokazuje da m igrena može da dovede do trajnih promena moždanih struktura, i to na više načina. Istraživači su zaključili da migrena povećava rizik od moždanih lezija, anomalija bele mase mozga, ili promena volumena mozga. Rizik je još veći kod onih koji pate od takozvanih migrena s aurom.
Autori studije analizirali su 19 ranijih istraživanja, a među njima i 13 kliničkih, u kojima su pacijenti bili podvrgnuti magnetnoj rezonanci mozga. Analiza je pokazala da migrene s aurom povećavaju rizik od lezija bele moždane mase za 68 odsto, a za 34 odsto kod osoba s migrenom bez aure, u poređenju sa populacijom bez glavobolja. Rizik od anomalija mozga veći je za 44 odsto kod osoba koje pate od migrena s aurom nego kod onih koje pogađa migrena bez aure. Promene u volumenu mozga češće su kod osoba s migrenom, bez obzira na auru, nego kod ostatka populacije.
Ishrana
Dijeta za zaštitu mozga
Najnovije američke prehrambene smernice za prevenciju Alchajmerove bolesti, zasnovane na brojnim naučnim studijama, slične su onima za sprečavanje kardiovaskularnih i srčanih oboljenja. Temelje se na što većem unosu povrća i voća, namirnicama bogatim vitaminima E i B, uz izbegavanje zasićenihi trans masti. Uz redovnu umerenu fizičku aktivnost, ovaj jelovnik je dobra zaštita zdravog mozga.
Prema najnovijim preporukama američkog Lekarskog komiteta za preventivnu medicine, uz sve navedeno treba posebno obratiti pažnju na nadoknadu vitamina B12, svakodnevnim uzimanjem suplemenata koji sadrže 2,4 mikrograma tog vitamin. Pri tom, međutim, treba izbegavati suvišne metale kao što su gvožđe i bakar u multivitaminskim dodacima. Lekari upozoravaju i na izbegavanje unosa aluminijuma, koga ima u antacidima i prašku za pecivo.
Psihijatrija
Genetska podloga depresije
Naučnici već dugo istražuju genetsku podlogu za razvoj depresije i anksioznosti. Disfunkcionalan hipokampus od ranije se povezuje s nastankom pomenutih poremećaja, ali je pažnja sad usmerena na n ov molekul, enzim CYP2C19, koji igra važnu ulogu u jetrenom metabolizmu ksenobiotika, pa tako i lekova kao što su antidepresivi, na primer. Ekspresija CYP2C19 u fetalnom razvoju uzrok je nedovoljnom razvoju hipokampusa, dela mozga koji je ključan u procesima učenja i pamćenja, u adaptaciji i kontroli stresa.
Novi rad na ovu temu, objavljen u časopisu Molekularna psihijatrija , potvrđuje i neka ranija genetska istraživanja. Studija je sprovedena laboratorijski, na transgenim miševima. Pri posmatranju uticaja ekspresije CYP2C19 na njihov razvoj u fetalnom dobu, utvrđeno je da se mozak miševa s genetskom modifikacijom drugačije razvijao. Takođe, kasnijim testovima je utvrđeno da su miševi anksiozniji i osetljiviji na stres. Ako se slične promene utvrde i kod ljudi, naučnici će bolje razumeti promene koje dovode do razvoja mentalnih bolesti. Švedski stručnjaci, autori ove studije, trenutno prave plan istraživanja genetskih varijacija više različitih enzima i njihov uticaj na ljudski mozak.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|