TEMA BROJA - BRAZIL

Pripremio: Oliver Klajn

Obrazovne ustanove

Dva veka naučnog znanja

Brazil ima oko dva veka dugu tradiciju ozbiljnog i temeljitog naučnog izučavanja. Od oko 1500. do 1815. godine bio je portugalska kolonija. U tom periodu malo je pažnje posvećivano obrazovanju a naučna istraživanja su bila zapostavljena. Jedina mogućnost sticanja obrazovanja za brazilske studente bio je čuveni srednjovekovni univerzitet u gradu Koimbri, u centralnom Portugalu.

Portugalski prirodnjak Alešandre Rodrigeš Fereira, po naređenju kraljice, preduzeo je 1783. veliku istraživačku ekspediciju u Brazil. Sakupljao je oruđa koje upotrebljava lokalno stanovništvo ali i uzorke biljaka, životinja i minerala. Imao je zadatak da sagleda i društvenu organizaciju u Brazilu, što je oduzimalo vreme određeno za prirodnjačku dimenziju ekspedicije. Između ostalog, Fereira je pravio agronomske studije i izrađivao mape delova Brazila koje je obišao. Za devet godina prošao je gotovo čitav severni i centralni Brazil.

U Rio de Žaneiru je 1772. osnovano učeno društvo Sociedade Scientifica, što u prevodu znači: naučno udruženje. Ono je postojalo oko dve decenije. Neka vrsta instituta za vojne nauke osnovana je 1792. takođe u Rio de Žaneiru, gde su izučavane prirodne nauke i inženjerstvo, a što je preteča modernog Vojnog instituta za inženjerstvo u Rio de Žaneiru. Na kontinuitet sa ovim institutom poziva se i Politehnička škola u okviru Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru.

Najveći grad severoistočne obale Brazila i prestonica savezne države Baija je Salvador. Za istoriju nauke, ovaj grad je značajan kao mesto osnivanja Instituta za botaniku, 1797. Kada je Napoleon napao Portugal 1807, čitava kraljevska porodica pobegla je u Brazil. Najvažnija ličnost bio je Žoao VI, princ regent koji je kasnije postao kralj. Zaslugom ovog princa, tekovine evropske civilizacije prenete se u Brazil. Njegovim zalaganjem osnovane su elitne vojne akademije, univerziteti i ustanove za obrazovanje lekara i ostalog medicinskog osoblja.

Temelji razvoja nauke udareni su formiranjem Nacionalne biblioteke koja je zvanično osnovana 1810. Godine, u Rio de Žaneiru. Budući da je Lisabon vrlo trusno područje, Portugalci su se odlučili još 1810. da mnoge izuzetno vredne knjige prenesu u novoosnovanu Nacionalnu biblioteku Brazila. Danas u njoj ima devet miliona bibliotečkih jedinica i najveća je biblioteka u Latinskoj Americi. Reč je o sedmoj po veličini biblioteci u svetu.

Poslednji brazilski car Pedro II poklonio je biblioteci kolekciju od preko 20 hiljada fotografija. To su mahom fotografije Brazila iz 19. veka, veoma značajne za izučavanje istorije Brazila.

Na inicijativu Žoaa VI, dve godine pre biblioteke, počela je sa radom Botanička bašta u Rio de Žaneiru. Ona predstavlja bitnu istraživačku instituciju u oblasti botanike. Bašta poseduje preko 32 hiljade stručnih knjiga o biljkama, retke fotografije i herbarijume. Osim u izrade naučnih studija, stručnjaci ove institucije velike napore ulažu u taksonomsko definisanje biljnih vrsta i očuvanje ugroženih vrsta. Prostire se na više od 50 ha, gde se uzgaja preko 6500 vrsta biljaka, od kojih su neke ugrožene. Bašta je osmišljena tako da pokaže raznolikost biljnog sveta Brazila.

Prodor Evropljana

Nezavisnot Brazila od Portugala proglašena je 1822. a za cara je proglašen Pedro I. U ovom periodu mnogi vrlo istaknuti biolozi, geolozi, antropolozi i drugi stručnjaci za prirodne nauke došli su iz Evrope u Brazil i odneli sa sobom dragocene uzorke vezane za vrlo neobične i izuzetne prirodne pojave u ovoj ogromnoj zemlji.

Car Pedro II vladao je formalno 58 godina. Mimo običaja tog vremena krunisan je pre punoletstva 1841. kada je ima oko petnaest godina. Ovo je bilo od velike važnosti za razvoj nauke jer je njegova vlast trajala preko pola veka. Osim stabilnosti, država je dobila vladara koji je pomagao nauku i tehnologiju i koji je poznavao naučnike i stručnjake širom sveta. Car je doveo mnoge evropske stručnjake da pomognu jačanje naučnih institucija u Brazilu.

Nacionalni muzej Brazila osnovan je u parku koji je deo carske palate u Rio de Žaneiru, 1818. U početku, delatnost ove možda najvrednije ustanove svih vremena za prirodnjačka istraživanja u Brazilu bila je usmerena na stvaranje zoološke i botaničke kolekcije pri čemu se najdalje otišlo na polju ornitologije sa zaista impresivnim brojem raznovrsnih ptičijih jedinki. Doprinos unapređenju muzeja posebno su dali velikani nemačke biologije i nekih drugih evropskih zemalja pošto tada nije bilo dovoljno domaćih kadrova.

Veliki napori Pedra II rezultirali su značajnim dostignućima Nacionalnog muzeja u oblastima paleontologije, antropologije i arheologije. Muzej je postao glavna institucija ove vrste u Južnoj Americi. Danas se muzej nalazi u palati Svetog Hristifora u kojoj je nekad prebivao car sa porodicom i svitom. O muzeju se danas staraju stručnjaci Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru.

Za oca brazilske farmakologije i fiziologije smatra se Žoao da Laserda. Eksperimentalna laboratorija za fiziologiju osnovana je 1880. U toj ustanovi, kao zamenik direktora, Laserda je istražio mnoge vrste otrova - naročito onih koji potiču iz guštera, zmija i žaba. Od velikog je značaja njegovo otkriće lekovitosti neorganskog hemijskog jedinjenja kalijum-permanganata u slučaju ujeda zmija. Među prvima, Laserda je istraživao ostatke ljudskih fosila u Brazilu.

Živi svet u čipovima

Mnogo je učinjeno na unapređenju i samostalnom razvoju računarskih tehnologija. Pre pet godina, osnovan je Nacionalni centar za naprednu elektronsku tehnologiju. Nastao je zajedničkim delovanjem univerziteta, naučnih institucija, organa vlasti i privatnih kompanija. Poznat je po skraćenici CEITEC, a nalazi se u Porto Alegreu, prestonici najjužnije brazilske države Rio Grande do Sul. Bave se proizvodnjom integrisanih kola, odnosno čipova. Centar deluje u okviru brazilskog programa za mikoelektroniku koji je poznat pod portugalskom skraćenicom PNM. Stručnjaci iz centra CEITEC uspeli su da stvore u potpunosti brazilski proizvod.

Osmišljen od strane domaćih eksperata i finansiran novcem iz Brazila, nastao je čip do boi . Čip do boi omogućuje primenu najmodernijih proluprovodnika u stočarstvu. Čip se postavi u prsten u uvu krave. Ovo omogućuje identifikaciju i praćenje kretanja stoke. Trenutno se proizvodi u Nemačkoj ali će uskoro proizvodnja postojati u Brazilu. Posebni čipovi iz CEITEC centra koriste se za vođenje evidencije i osiguravanje krvi dobrovoljnih davalaca. Napravili su i čip koji sadrži registar vozila i sve bitne podatke u vezi njih i obaveza njihovih vlasnika.

Gel protiv side

Čuveni brazilski lekar i stručnjak za epidemije, Osvaldo Kruz osnovao je 1900. institut koji je danas na polju medicine jedna od najznačajnijih istraživačkih institucija u svetu. Institut nosi ime osnivača i nalazi se u Rio de Žaneiru. Nastao je sa ciljem proizvodnje seruma i vakcine protiv bubonske kuge. Vremenom, prerastao je u istraživačku ustanovu. Brazilski bakteriolog Karlos Šagas radio je u tom institutu i do detalja uspeo da definiše tropsku bolest koju izaziva parazit Trypanosoma crusi . Osim što se naziva po velikom brazilskom stručnjaku, Šagasovu bolest zovu i američka tripanosomijaza.

Institut „Osvaldo Kruz“ je i danas vrlo aktivan. Pošlo im je za rukom da naparave gel od algi koji treba da umanji broj slučajeva prenošenja side na žene. Danas ovaj institut deluje pod imenom Fondacija Osvalda Kruza i ima preko sedam i po hiljada zaposlenih.

Jedini sinhotron

Brazilski centar za fizička istraživanja počeo je sa radom 1949. godine. Jedan od njegovih osnivača je Sezar Lates, čuveni eksperimentalni fizičar iz južne države Parana, koji je bio među onima koji su otkrili subatomsku česticu pion. Pored Latesa, Centar za fizička istraživanja osnovali su i Žoze Lopeš, teorijski fizičar, i Žaime Tiomo, stručnjak za fiziku elementarnih čestica i opštu teoriju relativnosti. Iz ovog centra nastao je Institut za čistu i primenjenu matematiku u Rio de Žaneiru koji je najviša edukativna i istraživačka ustanova na polju matematike u Brazilu. Poznata je pod skraćenicom IMPA.

U gradu Kampinas na jugoistoku Brazila, radi Nacionalna laboratorija za sinhrotronu svetlost. Ta institucija je od velike važnosti za istraživanja u fizici, hemiji, nauci o materijalima i mnogim prirodnim naukama. Sinhrotron je vrsta cikličnog akceleratora a svetlo iz njega je izvor veštački proizvedenog elektromagnetnog zračenja.

Brazilskim tehničarima, inženjerima i fizičarima je uspelo na naprave jedini sinhrotron u Latinskoj Americi. Planovi za pravljenje ovog akceleratora nastali su pedesetih godina 20. veka. Posle niza neuspelih pokušaja, osmišljen je 1983. Četrnaest godina kasnije počeo je da funkcioniše. Brazilski centar za fizička istraživnja imao je velikog udela u čitavom projektu.

Izučavanje Amazonije

U dvomilionskoj metropoli Manaus, prestonici najveće brazilske države Amazonas, na severozapadu države, nalazi se Nacionalni institut za istraživanje Amazona. Ovaj institut je osnovan 1952. godine. Istražuje kišne šume, poznate i kao Amazonija uz Amazonski basen. Nacionalni institut za istraživanje Amazona izdaje stručni časopis „Akta Amazonika“. Bave se zoologijom, botanikom, ekologijom, poljoprivredom u tropskim uslovima i drugim pitanjima vezanim za ovo ogromno područje. U prostorijama instituta čuva se velika zbirka ostataka amazonskih beskičmenjaka i kičmenjaka i vaskularnih biljaka (kopnene biljke sa ligninskim tkivima). Nacionalni institut za istraživanje Amazona širom sveta je poznat pod portuglaskim akronimom INPA. U prvim godinama delovanja fokus je bio na istraživanju i vođenje evidencije o životinjskom i biljnom sveta Amazonije. Danas se, pre svega, teži održivom razvoju prirodnih resursa.

U okviru INP-e deluju četiri koordinatora za različita istraživanja. Jedan je zadužen za ekologiju i stvaranje preduslova za očuvanje Amazonije, drugi koordinator bavi se odnosom ekologije i zdravlja, treći društvom velikog broja etničkih grupa Amazonije. Poslednji se bavi izučavanjem primene tehnologija i inovacija i raznovrsnošću živog sveta. Svoje istraživačke stanice INPA ima u državi Akre koja je jugozapadno od države Amazonas i centra u Manausu, zatim u Rondoniji koja se takođe graniči sa Amazonasom i južno je od njega.

Poslednja ispostava je u državi Roraima, na krajnjem severi Brazila, najslabije naseljenoj državi, sa manje od pola miliona stanovnika. Reč je zaista o ustanovi impozantne veličine. Sedište u Manausu je podeljeno na tri krupna kompleksa. Poseduju tri šumska rezervata. Posebno se ističe rezervat „Adolfo Duke“ koje se prostire na deset hiljada ha, na mestu gde se u Amazon uliva njegova druga najveća pritoka Rio Negro. Rezervat služi da se na manjem prostoru izuči raznovrsnost živog sveta kakva postoji u drugim područjima Amazonije. Pošto je izdeljen na niz sitnijih celina, koristi naučnicima da prouče efekte iscepkanosti životnog prostora na živi svet. Pod njihovom upravom su i dva biološka rezervata.

Institut ima četiri eksperimentalne stanice koje se bave šumarstvom u tropskim uslovima i pojedinim granama poljoprivrede u uslovima područja kojem su posvećene. Imaju i plutajuću laboratoriju i dve plutajuće baze.

Najzad do nukelusa

Nacionalna komisija za nuklearnu energiju osnovana je 1956. godine. Direktno je pod ingerencijom vlade Brazila. Sedište je u Rio de Žaneiru, ima 5 ispostava širom Brazila. Pod upravom ove vladine komisije je Institut za istraživanje nuklearne energije. Njihov akronim je IPEN u Sao Paulu. Deluju u sadejstvu sa državom Sao Paulo, a naročito sa tamošnjim univerzitetom koji je

danas najveća i najcenjenija univerzitetska ustanova u zemlji. Ipen je smešten u kompleksu univerziteta. Bave se primenom radijacije i radioizotopa u nuklearnom reaktoru, ciklusom nuklearnog goriva, dosimetrijom (proračun i merenje doze radijacije koju primaju materija i tkivo) i drugim sličnim aktivnostima.

Poboljšanja u proizvodnji materijala omogućila su da korist od nuklearne energije ima veći deo stanovništva Brazila. Veliku pažnju IPEN posvećuje nuklearnoj zaštiti i radiološkoj kontroli. Proizvode se i biomaterijali i kristali za lasere. Poseduju istraživački reaktor IEA-R1 koji je vrsta nuklearnog reaktora koja služi kao izvor neutrona.Imaju industrijski akcelerator i kompaktni ciklotron. Brojne laboratorije prevashodno služe za istraživanje nuklearnih matrijala i procesa. I pored aktivnosti Instituta za istraživanje nuklearne energije na polju dosimetrije i radiološke zaštite, postoji i specijalizovan institut za ovu problematiku. Skraćenica im je RDI. Ovde je reč o dosimetriji jonizujućeg zračenja. Imaju sekundarnu dosimetrijsku laboratoriju.

Nuklearno-inženjerski institut postoji od 1962. Njihov cilj je praktična i proizvodna primena znanja o nuklearnim pojavama. Pored ostalog, ova ustanova bavi se sakupljanjem nuklearnog otpada i razvojem radio-farmakologije, odnosno primenom radioaktivnih lekova. Centar za razvoj nuklearne tehnologije je proistekao iz Federalnog univerziteta u Belo Horizonteu, prestonici Minas Žeraisa države, na jugoistoku Brazila. Bavili su se istraživanjem pojave radioaktivnih minerala. Veliku pažnju su posvetili pitanjima nuklearne fizike. Mali istraživački reaktor postoji u institutu od 1960. godine.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja