TEMA BROJA - BRAZIL
Pripremio: Dr Ana Paunović
Živi svet Amazonije
Naj-vrste, bogatstvo i strah
Više od trećine svih biljnih i životinjskih vrsta na še planete živi u basenu amazonskih tropskih šuma. Većina tih šuma nalazi se u Brazilu. Ova latinoamerička zemlja na istočnoj strani izlazi na Atlantski okean, a kroz njen središnji deo protiče jedna od najvećih reka na svetu - Amazon. Sve to uticalo je na izuzetnu raznovrsnost flore i faune. Amazonski, pa samim tim i živi svet Brazila, uprkos velikoj raznovrsnosti, ugrožen je rudarstvom, poljoprivredom, sečom šuma i prekomernim sakupljanjem i izlovom najrazličitijih primeraka živog sveta.
Brazil je dobio ime po lokalnom drvetu brazil (Caesalpinia echinata), koje je rasprostranjeno u tamošnjim šumama, a koje su rani kolonisti koristili za dobijanje boja. Ovo drvo je tvrdo i žilavo, visine do 15m. Upotrebljava sa za dobijanje crvenog mastila i crvene boje, a služi i u stolarstvu, rezbarstvu i drvodeljstvu. Listovi su mu perasti, svaki se sastoji od 9 do 19 malih kožastih listića. Cvast je takođe razgranata i sadrži između 15 i 40 žutih cvetova jakog mirisa. Latice su obično žute sa jarko crvenom mrljom. Plodovi ove vrste su mahune preko 7 cm dužine i prečnika preko 2 cm, ovalnog oblika, koje odrvene pred zrenje. Mahune koje vise sa grane nakon oslobađanja od semena promene oblik i uvrnu se.
Druga biljka po kojoj je Brazil poznat širom sveta je kafa ( Coffea arabica ). Brazil je najveći izvoznik ploda ove biljke. Drvo kafe uspeva u vlažnim, ne suviše sunčanim predelima tropske i monsunske klime. Može da raste na nadmorskim visinama do 2000 m. Na drvetu kafe se prvo pojavljuju aromatični cvetovi koji se veoma kratko zadržavaju na stablu, oslobađajući miris koji podseća na kombinaciju mirisa jasmina i pomorandžinog cveta. Iz njih nastaju plodovi slični trešnjama, a drvetu kafe treba od tri do pet godina da da prvi rod. Prosečno drvo kafe u sezoni rađa 1-3 kg kafe. Drvo kafe živi 50-70 godina.
Ribe mesojedi
U oblasti Amazona živi obilje riba. Do sada je utvrđeno postojanje preko 2100 vrsta, ali se smatra da je taj broj daleko od stvarnog. Jedna od poznatijih vrsta, stanovnik samo reke Amazon je vrsta Arapaima gigas , u Brazilu poznata kao piraruku . Ona je jedna od najvećih slatkovodnih riba sveta, dužine do 4,5 m i težine do 200 kg. Piraruku prave „gnezda“ u peskovitom tlu za jaja koja se polažu od februara do aprila, kada je vodostaj nizak. Ova vrsta je poznata po tome što čuva i jaja i svoje potomstvo. Odrasli primerci po potrebi mogu da luče feromone koje drže podmladak na okupu i u neposrednoj blizini roditelja. Ova ogromna riba je predator i hrani se uglavnom drugim ribama, a ukoliko se ukaže prilika - poješće pticu ili sisara.
Najpoznatije ribe Amazona su pirane , ribe mesojedi, koje se organizuju u velika jata i napadaju veće životinje, stoku, pa i ljude. Stručnjaci tvrde da je njihova reputacija agresivnih predatora neopravdana. Od 30 do 60 vrsta pirana, samo je za nekoliko vrsta poznato da napadaju čoveka. Doduše, u poređenju sa svojim relativno malim telom, ujed crne pirane ( Serrasalmus rhombeus ) nadmašuje čak i ujed praistorijskih monstruma kao što su tiranosaurus i divovski morski pas megalodon. Pirane to postižu zahvaljujući izrazito velikim mišićima čeljusti.
Amazonski delfin ( Inia geoffrensis ) je sisar iz reda kitova. Kada su mladi, amazonski delfini imaju metalnu plavosivu boju gornjeg dela tela sa srebrnastim trbuhom. Starenjem, gornji deo tela postepeno postaje ružičast. Imaju dugu njušku sa osetljivim brkovima. Najveća je vrsta rečnog delfina, dostiže dužinu 1,7- 2,6 m i težinu 60-120 kg. Amazonski delfini žive u širokim rekama amazonskog basena. Tokom kišne sezone premeštaju se u poplavljena područja šuma i uz nabujale potoke i jezera. Kada se voda povuče, dešava se da ostanu izolovani u jezercima, ali većina ih uspeva da preživi hraneći se rečnom ribom koja je zarobljena zajedno s njima. Delfini žive u malim grupama. Smatra se da brane područja oko sebe i ostaju u određenom području sve dok ima dovoljno hrane. Udišu vazduh barem jednom u minutu kroz nozdrve na vrhu glave. Rone do dna reke u potrazi za hranom, koristeći brkatu njušku za traženje plena u mulju i travi. Kao i drugi delfini, amazonski delfini mogu da koriste eholociranje za snalaženje u mutnim rečnim vodama.
Anakonda kanibal
Zelena anakonda ( Eunectes murinus ) živi u mutnim vodama Amazona. To je jedna od najvećih i najtežih vrsta zmija. Ona uglavnom provodi vreme ispod vode, dok su joj nozdrve iznad površine. Prosečna dužina iznosi blizu 5,5 m, dok su zabeležene (ali naučno neproverene) dužine od 9,45 m i 11 m! Njihova boja kože je maslinasto zelena sa crnim mrljama koje se protežu celom dužinom tela. Glava je mala u poređenju sa veličinom tela, i na njoj se nalaze prepoznatljiva narandžasto-žuta obeležja. Oči su visoko postavljene kako bi zmija mogla da gleda iznad vode dok je ostali deo tela sakriven.
Anakonde su ponajviše vodene životinje. Hrane se različitim životinjama. Krupnije anakonde love tapire, jelene, kapibare, kajmane... Plen ubijaju stezanjem. Najpre ga uhvate svojim vilicama, a zatim, ili se obaviju oko njega dok ga ne uguše, ili ga stežu u vodi dok se ne udavi. Ponekad, dok su na kopnu, mogu da se sa drveta obruše na plen. Plen gutaju pokretljivim vilicama koje im omogućavaju da ga progutaju celog, čak i ako je veći od prečnika njihovih usta. Nakon obroka, anakonde leže na suncu odmarajući se danima ili nedeljama dok se plen ne svari. Kod zelenih anakondi je prisutan kanibalizam. Iako zelene anakonde zadaju snažan i bolan ugriz, on nije smrtonosan.
Kapibara (Hydrochoerus hydrochaeris) je sisar prilagođem životu u vodi. To je najveći živi glodar na svetu. Njeno ime dolazi od reči iz gvaranskog jezika i znači ”vlasnik trava”. Odrasla kapibara je veličine oko 1 m i teži 30-80 kg. Kapibara je aktivna ujutru i uveče. Hrani se travom, vodenim biljkama i korom drveta. Zanimljivo je da ovi glodari nemaju rep. Kapibare imaju žlezde koje luče tečnost pomoću koje obeležava teritorije i koja omogućava da se na osnovu mirisa međusobno identifikuju. Žive u krdima od oko 20 jedinki, hraneći se danju na obalama reka i u močvarnim područjima. Iako su prilagođene za boravak u vodi, sa očima i nozdrvama visoko na glavi i sa papcima sa razapetom kožicom, kapibare ne borave dugo u vodi. Vodu uglavnom koriste kao utočište u bekstvu od predatora i kao sredstvo za rashlađivanje tokom vrućih dana. Ako se preplaše, kapibare odlaze trkom u vodu i plivaju do plutajućih biljaka koje im pružaju utočište. Kada zaplivaju, vide im se samo oči i nozdrve. Kapibare nemaju stalne brloge već spavaju u čestarima pokraj vode.
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|