TESLA

Forum na Iriškom vencu

Sve je elektricitet

“Svetlost ispunjava mojih šest čula: ja je vidim, čujem, osećam,mirišem, dotičem i mislim. Misliti je kod mene šesto čulo. Čestice svetlosti su ispisane note. Jedna munja može biti čitava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se čuju na ledenim vrhovima Himalaja, ja sam deo svetlosti a ona je muzika.” (iz intervjua Nikole Tesle datog Džonu Smitu, 1899. godine)

Bilo je ne malo simbolike oko i u hotelu “Norcev” (Naučno-obrazovni I rekreacioni centar Elektrovojvodine): blizina manastira Šišatovac iz kojeg je došla pomoć dečaku Nikoli da savlada tešku bolest, grad Novi Sad čiji je Tesla počasni građanin i gde je bio član Matice Srpske koju je znatno pomagao, visoki i za ovu priliku osvetljeni telekomunikacioni toranj koji (mada izrešetan NATO bombama, i danas je postojan i u funkciji) sudbinom podseća na nekadašnji Teslin toranj u Vordenklifu, publika u hotelu koja je gotovo zaverenički pratila izlaganja o neobičnom geniju bez čijih je izuma današnji svet nezamisliv, đaci i studenti novosadskih škola koji su svakodnevno dolazili da čuju nešto o Tesli. Bio je to okvir u kojem se odvijala - kako su je organizatori nazvali “Nikola Tesla - secret connection summit” - naučna, obrazovna, kulturna i memorijalna manifestacija. Održana je od 12. do 15. septembra a sastojala se od više različitih događaja koji su imali za cilj da na popularan način objasne rad i delo Nikole Tesle.

Diplome “Bela golubica” za francuskog pisca Žana Ešnoza (roman “Munje” o Nikoli Tesli) i nobelovca Roberta Kurla

Sve vreme trajala je izložba Muzeja Nikole Tesle, sa brojnim podacima i slikama iz života velikog naučnika. Tesla forum obuhvatio je i niz svakodnevnih predavanja stručnjaka na temu naučnikovog stvaralačkog opusa, njegove zaostavštine i današnjih globalnih tema povezanih sa tim nasleđem: istraživanja u oblasti mašinstva, pumpa bez trenja, pregled pronalazaka od prvih godina rada, nastanak radija, elektrane rađene po Teslinim uzoru, elektroosvetljenje Beograda, sistem na Nijagari, sistem četiri kola u rezonanci, bežični prenos energije, istraživanja u Koloradu Springsu, Teslina doktrina o stabilnoj civilizaciji, korišćenje podzemnih elektrostatičnih talasa...

Nemalu zainteresovanost pobudio je muzički deo programa, gde su nastupili domaći rok-sastavi izvodeći tzv. „muzika na struju“. Mogla se čuti i džez muzika iz vremena kada je Tesla živeo u Americi, zatim narodna muzika iz Like gde je rođen i sremskog kraja u kojem se odvijao program foruma... Takođe, publika je mogla da vidi i filmove o zagonetkama prenosa energije oko planete i pojavama koje do danas nisu objašnjene a za koje se pretpostavlja da je Tesla u njima imao udela.

Posebno uzbudljiv bio je temetski blok „Nikola Tesla - ponos srpske dijaspore i Srba iz regiona“ tokom kojeg su govorili ovdašnji mladi ljudi koji su, slično Tesli, u potrazi za proširenjem svojih znanja, učili na najčuvenijim svetskim univerzitetima i tamo stekli najviša akademska priznanja; govorili su o učenju na Oksfordu i Kemdridžu, o Organizaciji srpskih studenata u inostranstvu, o Sorboni...

U svečanoj Sali Matice Srpske, treće večeri foruma, dodeljena su priznanja onima koji su posebno doprineli širenju znanja o Nikoli Tesli, njegovom radu i naučnom zaveštanju. Priznanje „Bela golubica“ dobili su nobelovac Robert Kurl, francuski pisac Žan Ešnoz, ruski filmski režiser Vitalij Pravdicev, direktor Kinoteke Radoslav Zelenović, direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović i lekar dr Igor Četojević. Priznanja „Tesla silver koin“ dodeljena su Robertu Letanu, francuskom slikaru koji je naslikao niz Teslinih portreta, Lini Šerat koja je na čuvenom MIT univerzitetu osnovala UNESKO Tesla inicijativu, Aleksandri Ninković Tašić, osnivaču virtualnog Pupinovog muzeja, i Nikoli Lončaru, osnivaču i predsedniku Tesla naučne fondacije u SAD.

Poslednjeg dana, posle nedeljne liturgije u manastiru Šišatovac održan je donatorski ručak u korist popravke manastira.

Autor projekta i direktor festivala bio je Goran Marić, poznat kao osnivač sarajevskog Novog primitivizma, idejni tvorac brojnih festivala, pokretač zvaničnih i nezvaničnih inicijativa za unapređenje umetnosti i kreativnosti kod mladih. Festival „Nikola Tesla - secret connection summit“ za ideju vodilju imao je promociju nauke, dela i lika Nikole Tesle, u prilog jačanja tradicije, popularne nauke i duhovnosti, i uzdizanja stvarnih ovdašnjih vrednosti. Spiritus movens svih dana okupljanja bio je neshvatljivo strpljiv i svuda prisutan Aleksandar Protić, alumnista Harvardskog univerziteta i Sorbone.

U patentnim prijavama koje je podnosio pre dobijanja američkog državljanstva, za sebe je navodio da je „iz Smiljana, u Lici, pograničnoj pokrajini Austrougarske, podanik austrijskog cara, nastanjen u Njujorku“. Od 31. jula 1891. kada je dobio američko državljanstvo, navodio je da je „građanin Sjedinjenih država nastanjen u Njujorku“. Često se pominje njegova navodna izjava da se „ponosi srpskim rodom i hrvatskom domovinom“. Reč je o formulaciji koju je, kao telegrafsku čestitku, 1936. Tesli poslao čelnik Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček u kojoj mu se obratio kao „velikom sinu naroda srpskog a domovine Hrvatske“.
Bela golubica Manastir Šišatovac nalazi se na južnim obroncima Fruške gore, u blizini Rume. Zabeleženo je da je Nikola Tesla kao dete oboleo od kolere i da je jedno vreme bio na ivici života i smrti. Njegov otac Milutin se, u očajanju, obratio pismom svom rođaku Irakliju, kaluđeru u pomenutom manastiru, i zatražio pomoć. Iraklije mu je odgovorio da dođe po osvećenu bogorodičinu vodu koja ima moć isceljenja. Otac je poslušao svog rođaka i došao u Šišatovac po vodu. Po povratku u Smiljan, umivao je i pojio bolesnog dečaka koji se mesecima oporavljao. Kada se digao iz postelje, priča kaže, na svom prozoru ugledao je belu golubicu. Na kraju Teslinog životnog puta, bela golubica je doletele u sobu hotela „Njujorker“ u kojoj je proveo svoje poslednje dane.
Po tragu naučnika „Ne znam ništa o nauci, ja sam samo pisac zatečen pred ovom nepoznanicom i, da bih je istražio na sopstveni način, poželeo sam da jednog dana radim na liku naučnika. Iz nepoznatih razloga, ličnost i delo Nikole Tesle su premalo poznati u Francuskoj, nasuprot naprimer njegovoj ogromnoj slavi u Sjedinjenim državama. Zapravo, zahvaljući jednom prijatelju Amerikancu koji me je zainteresovao za njega, ubrzo, istražujući o Tesli, uverio sam se da sam u njemu našao lik naučnika za kojim sam tragao. Obimom svojih pronalazaka, koji je naravno nepregledan, ali istovremeno i složenošću svoje ličnosti, svojim odnosom prema svetu, Nikola Tesla je mogao samo da me zaintrigira, privuče i iznenadi. Suočen sa misterijom ove ličnosti, želeći da ga preselim u neku vrstu stvarne fikcije, nisam odoleo ideji da mu podarim tajno postojanje. Nadam se da će ovaj izmaštani život Nikole Tesle moći da uveliča njegov sjaj.“ (Žan Ešnoz, pisac knjige „Munje“ i dobitnik priznanja „Bela golubica“)
Podaci •  Nikola Tesla je sve planove vezane za svoje izume čuvao u glavi i nije ih zapisivao bojeći se da bi mogao biti pokraden •  Na stogodišnjicu Teslinog rođenja, 1956. Međunarodna Elektrotehnička komisija odlučila je da uvede jedinicu tesla (T) za magnetni fluks •  Odlukom Vlade Srbije donetom avgusta 2010, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je za Dan nauke u Srbiji •  Arhivska građa iz Tesline zaostavštine koja se čuva u Muzeju Nikole Tesle je, na osnovu odluke UNESKO-a, 16. oktobra 2003, upisana u registar „Pamćenje sveta“ •  U američkom Kongresu je 10. jula 1990. obeležen Teslin rođendan, što je čast koja nije ukazana nijednom američkom naučniku •  Nikola Tesla je na spisku 100 najznačajnijih Amerikanaca •  Postoji nebesko telo asteriod 2244 tesla •  Američki inženjer i profesor B.A.Berend je 1921. zapisao: „Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bili bi u mraku a fabrike mrtve i besposlene.“ •  Američka kompanija „Tesla“ prva je počela masovnu proizvodnju čisto električnog automobila •  Na Mesecu postoji krater Tesla , prečnika 26 km
Francuski slikar Roberto Letan drži ikonu koju je naslikao otac Fotije, takođe francuski đak	Predsednik Matice Srpske dr Dragan Stanić i ruski režiser Vitalij Pravdicev
Direktor beogradske Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić koji mu je uručio priznanje „Bela golubica“	Žan Ešnoz i Aleksandar Protić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja