LEGENDE

Pripremio: A. Milinković

Vanzemaljske civilizacije

Prvi susreti s letelicama bogova

Da li su nas nekada davno, u samu zoru čovečanstva, posetila neka strana bića i da li to možda čine i danas? Pobornik i utemeljivač ove fantastične teorije je francuski publicista Žak Beržije („Jutro mađioničara“), znatno pre nego što je Deniken napisao prvo slovo o drevnim astronautima. Iz njegove teorije je razvijen pravac poznat pod imenom “klipeologija”, čiji je osnovni cilj da objasni mnoge od drevnih zagonetki čoveka. Jedna od njih je mogućnost posete vanzemaljaca našoj planeti.

  Od prvih nagoveštaja do danas nagomilano je obilje istraživačkog materijala o posetama vanzemaljaca. Sve što je moglo da se izmeri, merilo se i sažimalo do nekog najviše verovatnog podatka. Tako je došlo do niza neobičnih putokaza, od kojih mnogi ne izgledaju naročito uverljivo, ali bar podstiču nadu da nismo siročad svemira.

Putovanje ogromnim svemirskim prostranstvima već danas teoretski nije problem. Po pretpostavkama pokojnog Karla Segana, takvu posetu možemo da očekujemo sa neke od planeta na udaljenosti između 8 i 25 svetlosnih godina. Prema Frenku Drejku i njegovoj formuli: N = n5x10-3, kandidati sa tih udaljenosti mogu biti zvezde tipa Sunčane mase, kao što su:

• Epsilon reke................. 10,8 svetlosnih godina
• Tau Kita................ ......12,2 "
• Sigma zmaja ................ 18,2 "
• Delta pauna ................. 19,2 "
• 82 reke ........................ 20,9 "
• Beta vodene zmije......... 21,3 "
• Zeta tukana ................. 23,3 "

Uspeh u prevazilaženju tih udaljenosti mogla bi, da ostvari civilizacija koja raspolaže moćima: 4x1044 erga/sec, tj. energijom snage koju emituje čitava galaksija. Potencijal energije koju troši naša civilizacija zasad je 4x103 erga/sec, što je doista malo za međuzvezdana putovanja. U odnosu na program SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) veći razvoj potencijala energije očekuje se oko 2030. godine. Što se tiče vanzemaljskih posetilaca, može se pretpostaviti da njihova civilizacija postoji negde u radijusu od 25 svetlosnih godina, jer na to navode i neke egzobiološke analogije:

• 1. Broj zvezda u našoj Galaksiji iznosi preko 300.000.000.000
• 2. Broj planetarnih sistema u našoj Galaksiji iznosi oko 280.000.000.000
• 3. Broj sistema koji kruže u našoj Galaksiji sličnih Sunčevom, iznosi oko 75.000.000.000
• 4. Broj zvezda sličnih Suncu u našoj Galaksiji iznosi oko 52.000.000.000
• 5. Broj moguće nastanjivih planeta u našoj Galaksiji iznosi oko 650.000.000
• 6. Broj moguće sličnih tehnoloških civilizacija u našoj Galaksiji iznosi oko 530.000!

Po zakonima egzobiologije

Ako je životni vek jedne civilizacije prema zakonima egzobiologije, negde oko 7.400.000.000 godina, onda postoji realna mogućnost da nas “neko” već odavno posećuje!

Ukoliko je izvesna poretpostavka da je veliki broj civilizacija u svemiru verovatno razvijeniji od nas, ta bi se konstanta izrazila na sledeći način:

• Civilizacije na nivou našeg tipa: oko 0,00000260
• Civilizacije razvijenije od nas: oko 390.000.000.

Po ovoj računici, spadamo u "najprimitivnije" civilizacije u svemiru,bez obzira što od čitavog svemira imamo uvid u samo 8% zvezdanog prostora. S druge strane, ako je reč o putovanjima svemirom, treba uzeti u obzir i Ajnštajnovu teoriju relativiteta koja „utiče“ na kontakte ili “bliske susrete” jer se razlika između čekanja na Zemlji i doletanja povećava sa koeficijentom daljine.

Zemaljsko i vreme na svemirskom brodu

  Odnosi se postavljaju prema razlikama u proticanju zemaljskog vremena i vremena proteklog na svemirskom brodu - pod uslovom da se brod kreće bar 280.000 km/sec. To bi praktično značilo da bi jedna posada morala da prevali put od 137 svetlosnih godina, da leti 20 punih godina. Za tih 20 godina leta, na Zemlji bi proteklo 270 godina! Što se tiče pretpostavljenih NLO-a, na primer, oni bi po svojoj moći mogli pripadati samo drugom ili trećem tzv. stepenu moći, a prema sledećoj podeli:

• Civilizacije koje koriste energiju planeta (Civilizacije moći - 1020 erga/sec)
• Civilizacije koje koriste energiju zvezda (Civilizacije moći - 1033 erga/sec)
• Civilizacije koje koriste energiju galaksija (Civilizacije moći - 1044 erga/sec)

Po ovom tumačenju, neke civilizacije su daleko ispred nas, pogotovo ako se koriste tzv. fenomenom usporenog vremena. Ako prihvatimo da su tačne teorije da su se NLO-i pojavljivali u najranijoj istoriji čovečanstva, tada bi, na osnovu dešifrovanja drevnih predanja, planeta bogova mogla da se potraži u nekom od sledećih sistema:

Bile bi to zvezde približne masi i tipu našeg Sunca, a to znači da postoji velika verovatnoća da na njima postoje razvijene civilizacije. Ako su, međutim, NLO-i poticali sa nekog od tih sistema, onda je opravdana teza Artura Klarka, kada je govorio o verovatnoći takvih susreta: da su “nebrojeno puta, u geološkoj istoriji Zemlje, strani brodovi mogli da dođu i posete našu planetu”!

Prvi susreti sa drugima

Od Mojsijevih zapisa na kamenim pločama, gotovo sve veće religije sveta zasnovane su na porukama anđela i božanskih bića. U svim slučajevima reč je o identičnim postupcima saobraćanja. Poruke se prenose običnim ljudima, jednostavnim jezikom, na običnim mestima. Samo su, u staro doba, "kosmičkim semenom mudrosti" obično zasipane sede i najviđenije glave svog vremena. Prvi takav događaj desio se pre nekoliko hiljada godina "posvećenom, učenom" Enohu, koga Mojsije opisuje kao sedmog od deset praotaca. U Starom zavetu se tvrdi da je živeo hiljadama godina - mnogo duže od svog sina Metuzalema, koji je proživeo 969 godina!

Na osnovu abisinskih i slovenskih tekstova, jer su ovi odbili da poslušaju zahteve crkvenih otaca i da Enohova predanja izbace iz upotrebe, njegova sećanja, beležena u prvom licu, sadrže i opise susreta sa "bogovima" i sa putovanja u najudaljenija svemirska prostranstva. U slovenskoj verziji je sačuvan i tekst o tome kako je Enoh došao u dodir sa bogovima: "U prvom mesecu 365. godine života, prvoga dana prvog meseca, ja, Enoh, bio sam sam u svojoj kući i preda mnom se pojaviše dva ogromna

čoveka, kakve do tada na Zemlji nisam video. I njihova lica su sijala kao Sunce, a oči kao goreće baklje. Iz usta su bljuvali vatru. Njihova pera bila su različitog izgleda, purpurnog stopala, krila sjajnija od boga, njihove ruke belje od snega. I stajali su uz uzglavlje moga kreveta i pozivali me imenom. Ali, ja se probudih iz sna i jasno videh te ljude koji stajaše pored mene. I ti ljudi mi rekoše: Budi hrabar, Enoh...ti danas ideš sa nama na nebo. I reci svojim sinovima i svoj deci tvoje kuće da bi trebalo da bez tebe rade u kući i niko ne treba da te traži dok te gospod njima ne vrati...«

Sa Enohom je prenos mudrosti obavljen u sedištu bogova. Dali su mu "aparat za brzo pisanje", a anđeli su mu diktirali svete poruke: "Enoh, posmatraj spise nebeskih tabli, čitaj šta je na njima zapisano i pamti sve pojedinosti.”

Posle mnogo nedelja Enoh je vraćen kući, ali samo da bi se konačno oprostio i knjige zapisa predao svom sinu Metuzalemu. Osim dve pomenute knjige, ništa više nije sačuvano - ili možda postoji? U svim značajnijim okultnim spisima Enoh uživa najveće poštovanje jer se smatra da je on prvi imao direktan susret sa Bogom.

Mnogi drugi mudraci i proroci starog doba, takođe su imali slične doživljaje; a prema nekim procenama, u Novom i Starom zavetu je zabeleženo preko stotinu ovakvih kontakata.

Pod letelicama bogova

Najstariji opis čudnih objekata na nebu potiče iz 1450. godine p.n.e. Jedan od svedoka je bio i faraon Tutmes III. U prevodu hijeroglifa na zidu njegove grobnice piše sledeće:

“Dvadeset druge godine (misli se na godinu faraonove vladavine), trećeg meseca zime, šestog sata u danu, pisari u Kući života na nebu su videli vatreni krug. Nije imao glavu. Iz jednog otvora je izlazio smrdljiv dim. Bio je jednu dužini atapa (oko 5 m) dug i jedan atap širok. Iz njega nije dopirao zvuk. Srca ljudi su bila zaplašena i zbunjena, svi su polegali licem okrenuti zemlji. Sve što su videli ispričali su faraonu...Pošto je prošlo nekoliko dana, ove stvari su u sve većem broju letele nebom. Sijale su sjajnije od Sunca i bilo ih je na sve četiri strane neba. Sada su ovi vatreni krugovi potpuno prekrivali svod. Vojska se okupila oko faraona i svi su gledali u nebo. Zatim su se vatreni krugovi podigli više u nebo, prema jugu. Sa neba su počele da padaju ribe i krilate životinje. Takvo čudo niko nije video od kada je postala ova zemlja. Faraon je naredio da se upale mirisne biljke da se sačuva mir na Zemlji...I da se sve što se dogodilo zapiše u anale Kuće života, da bi ostalo sačuvano zauvek.”

Biblija je drugi značajan dokument sa neobičnim zapisima. Knjiga proroka Ezekilja je verovatno jedan od najčešće citiranih starijih dokumenata o NLO-ima. Pored njegove priče, izračunato je da u Bibliji postoji oko 600 navoda koji bi se mogli dovesti u vezu sa NLO-ima.

Svedoci mitova za koje smo verovali da su samo naši (1997. godine se navršilo od pet decenija od vremena kada je Kenet Arnold prvi tvrdio da je video NLO) bili su i neki poznati mislioci i vladari u prošlosti.

U 4. veku p.n.e. grčki filozof Aristotel je pisao o nebeskim diskovima. Pominjao je i meteorit koji je pao u Egospotamiji a zatim se uz vetar podigao i odleteo u drugom pravcu .

Plinije je 66. godine p.n.e. pisao o velikoj vatrenoj iskri koja se približavala Zemlji dok nije postala veličine Meseca. Tada se zaustavila i neko vreme lebdela u vazduhu. Kada je ponovo krenula, imala je oblik zapaljene buktinje.

Ciceron je, u 1. veku p.n.e, pričao da je jednom prilikom video sunce na nebu, uz gromoglasnu buku, posle čega je izgledalo da se sunce razdvaja, a iz njega se pojavilo nekoliko neobičnih okruglih objekata.

Livije, Ciceronov savremenik, bio je svedok fantomskih brodova koji su blistali na nebu i, što je još zanimljivije, video je oltar oko kojeg su bili okupljeni ljudi u beloj odeći.

Međutim, nijedno od ovih iskustava ne može se porediti sa doživljajima Aleksandra Velikog. Aleksandar je bio zanimljiv i čudan čovek. Sam je o sebi mislo da je polubožanstvo, uveren da ono što je postigao i nije moglo biti učinjeno bez pomoći bogova. Zbog toga je često u neobičnim događajima i sitnim detaljima oko sebe prepoznavao božije ruke. Govorio je da su ga rodili obična žena i neko egipatsko božanstvo. Između ostalih pojava, verovatno najbizarniji je bio događaj za vreme opsade Tira, 332. godine p.n.e. Nad gradom je,u trouglastoj formaciji, kružilo pet srebrnkastih štitova i, prema malo verovatnoj priči, svetlosnim zracima pomoglo vojsci da razori gradske zidine. Taj događaj danas rado citiraju pristalice legendi o drevnim astronautima i podsećaju na sličnu pojavu opisanu u Starom zavetu, kada su pale zidine Jerihona.

Kasnije, 329. godine, Aleksandrova vojska je imala još jedan susret, ovoga puta sa dva srebrna štita, dok su prelazili reku u pohodu na Indiju. Ali o tome nisu zabeleženi drugi detalji.

A. Milinković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja