FOTOREPORTAŽA

Pripremio: Tekst i fotografije: I. Hadžić

Gale

Kad na vrbi rodi grožđe...

Narodna izreka „Daće on to kada na vrbi rodi grožđe“ poznata mi je još od detinjstva. Prevedena, ona bi glasila: Nikada se to neće ostvariti. No, nije to baš tako.

Ulazeći u tajne prirode i sveta s kojim dolazim u dodir, počeo sam da primećujem i to čudesno vrbino „grožđe“, kao i druge vrlo zanimljive tvorevine iz domena „grožđa sa vrbe“. Evo, recimo, san genetičara bio je da ispune vekovnu želju romantičara da selekcionišu (proizvedu) crnu ružu koju će ti zanesenjaci, rođeni tragičari, darovati dragoj osobi. Ali ta ruža u prirodi postoji milionima godina samo što su je proizvele mušice a ne inženjeri hortikulture, i trebalo ju je tražiti na vrbi a ne u ružičnjaku.

Pa, o čemu ja ovo pričam, pitaće se čitaoci. Pa, pričam o galama, o neobičnim biološkim tvorevinama koje izazivaju larve nekih insekata a koje se javljaju na raznim biljkama u rano proleće u vreme rascvetavanja života, odnosno u vreme kada se kod biljaka javlja ubrzana deoba ćelija.

Reč Gall je engleskog porekla i znači žuč ili otok. U našem jeziku pod galom se podrazumeva neobična izraslina na spoljnjoj strani biljke. Englesku reč Gall naši biolozi su zadržali pa se ona u srpskom jeziku javlja kao gala .

A šta je gala?

Gala je nenormalna izraslina na tkivu biljke, odnosno gala je karakteristična biljna struktura koju su izazvali različiti paraziti biljojedi (gljive, bakterije, mušice, osice, leptiri, grinje, nematode - crvi milimetarske veličine koji žive u zemlji, itd.) čija unutrašnjost sadrži hranljive sastojke za prehranu larvi insekata koje se u njima razvijaju. U isto vreme ta izraslina služi kao gnezdo za odrastanje jedinki i kao sigurna kućica za njihovu zaštitu od predatora. Larve insekata nakon preobražaja i potpunog odrastanja unutar otekline, napuštaju gnezdo probijajući rupicu na zaštitnom oklopu kroz koju izlaze u svet.

Gale nastaju tako što larve ubrizgavaju određenu hemikaliju (enzim) u tkivo domaćina pri čemu se u tom delu biljke menja struktura usled čega nastaje oteklina. Gale se javljaju na različitim delovima biljaka, na stabljikama, granama, pupoljcima, korenju, čak i plodovima voćaka. One se javljaju na listopadnom i četinarskom drveću.

Vrlo je važno da insekti polože jajašca na biljke koje su njihove hraniteljke, jer u suprotnom izlučeni hormoni neće izazvati pojavu gale pri čemu će larve ostati bez fizičke zaštite i hrane zbog pogrešno odabrane biljke.

S ljudskog stanovišta gale nisu dobrodošle, one izazivaju velike štete u voćarstvu (naročito su česte na breskvama), ali u nekim krajevima sveta koriste ih u razne svrhe, recimo za bojenje tkanina, kao mamce za pecanje riba, a one gale koje se javljaju na divljem pirinču (gljiva Ustilago esculenta ) u nekim krajevima Kine upotrebljavaju kao delikatesnu hranu. Za neke vrste smatra se da poseduju lekovita svojstva, a gale koje se javljaju na alepskom boru na Bliskom istoku, ili one na vrbi, koriste se za spravljanje specijanog, trajnog mastila.

Na osnovu paleontoloških nalaza, fosila, znamo da su gale bile prisutne još u srednjoj Juri.

Pogledajmo neke od vrsta gala koje sam snimio u protekle dve-tri godine. U početku sam bio privučen njihovim oblikom i bojom, ne znajući šta se krije iza tih neobičnih „utvrđenja“, a kasnije sam poželeo da zabeležim još jedan vid čudesnog života na ovoj našoj jedinstvenoj planeti.

Fosilizovana gala iz doba Jure, pronađena u Izraelu (snimak sa Interneta)	Pogledajmo šta se krije iza ovog lepog „cveta” koji je „porastao” na šipurku (Rosa canina)
Cvet j uzreo, naslućuje se kvrgava drvenasta struktura	Izuzetno tvrda „građevina“. Jedva sam testerom napravio poprečni presek.
Lutka insekta mušice Diplolepis rosea	Mikiola fagi na listovima bukve ( Fagus silvatica )
Gala Mikiola fagi	„Crna ruža“, na rakiti ( Salix purpurea )
Mušica Rhabdophaga rosaria stvorila je ovaj crni cvet	Eriophyes tilia na listu lipe (Tilia sp.)
Gala Eriophyes tilia	I evo cveta na šišarici jove (Alnus glutinosa) koji je izazvala gljiva iz podrazdela Ascomycotina Taphrina alni.
Taphrina alni	Ovi krateri na himenoforu gljive Ganoderma applanatum su delo mušice Agathomyia wankowiczii
Ganoderma applanatum sa kraterima	Gala na listu hrasta Cynips quercusfolia
I ova je nastala na hrastovom listu Neuroterus nimusmalis	I evo najzad „grožđolike izrasline“ - gala na rakiti Salix purpurea koju je izazvala mušica Pontania salicis
Kad na vrbi rodi grožđe. A koja je vrsta: afusali, hamburg, sultanija ili...

Tekst i fotografije: I. Hadžić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"