SANU 2014/ 2015 .

Pripremio: M. R.

Događaji 2014/ 2015 .

Godina jubileja i godina izbora

Minula godina ostaće upamćena po mnogobrojnim godišnjicama velikana naše nauke i prelomnih istorijskih događaja (Sarajevski atentat, početak Prvog svetskog rata). Za hroničare, istoriografe nauke i organizatore obeležavanja tih važnih datuma, ne samo u kalendaru sećanja Srba već i u evropskim i svetskim okvirima, bilo je posla “preko glave”. Svako to crveno slovo traži da budemo na visini slave i zaveštanja koje ono otelovljuje. Da se ne ogrešimo, kao što smo se ogrešili o dva veka od Njegoševa rođenja.

Predsednik SANU Nikola Hajdin

Šta je sve Akademija obeležila 2014? Dvestogodišnjicu rođenja Josifa Pančića (“srpskog Linea”), začetnika prirodnih nauka u Srba; 160 godina otkako je u malom banatskom selu Idvor ugledao svet Mihajlo I. Pupin, 150 godina od Nušićevog i 135 od rođenja Milutina Milankovića; ali i vek i po otkako se završio životni put Vuka Karadžića (Beč, 1864) i stotinu godinu od smrti književnog kritičara Jovana Skerlića i kompozitora Stevana Mokranjca i Davorina Jenka.

Reč je o stvaraocima koji su svojim delom zadužili srpsku kulturu, a neki od njih dali "izvanredan doprinos naučnoj misli” (Pančić, Pupin, Milanković) i kulturnoj baštini čitavog čovečanstva (Vuk, Mokranjac). Godišnjice Pupina i Milankovića su i u kalendaru UNESCO. Tako je povodom 135 godina od rođenja Milutina Milankovića u SANU (3-5. septembra) održan UNESCO-ov simpozijum "Upravljanje vodama u zemljama u tranziciji u uslovima klimatskih i drugih globalnih promena, pouke iz paleoklime i regionalno modeliranje klime" na kome su učestvovala vodeća svetska imena u ovim oblastima. Mesec kasnije, o Pančićevom životu i delu održan je skup pod nazivom “Josif Pančić nasleđe koje ne zastareva”.

Duhovna srodnost

Prilika je da u eri sve agresivnijeg globalizma koji nastoji da potre snagu i duh malih naroda postavimo važno pitanje: k ako je nacionalno duhovno nasleđe oblikovalo i usmeravalo srpske naučnike? Niko nije tako sažeto i jednostavno ukazao na „sličnosti staza“ kojima je život vodio Pančića, Pupina, Milankovića i najstarijeg od njih, Vuka, „ma koliko bile različite oblasti kojima su se bavili“ kao akademik Nada Milošević Đorđević, naš vodeći folklorist i stručnjaka za narodnu književnost, u nadahnutom slovu “Vukov zalog” - za Dan Akademije.

- Boravili su i obrazovali se u inostranstvu, tamo dobili prva priznanja i stekli svetsku slavu i najzad postali uvaženi u sopstvenoj zemlji - što jesu spoljašnje podudarnosti. Ono što ih, međutim, posebno spaja jeste duhovna srodnost, zadivljujuća unutarnja snaga koju su crpli iz istog izvora, iz srpske usmene tradicije - kaže prof. Nada Milošević Đorđević.

„Za Vuka, ona je bila osnovna briga, njegovo polje naučnog rada, odgovor na senzibilitet i zahteve epohe. Njeno otkrivanje učenoj inostranoj eliti bilo je put prodora srpske kulture u veliki svet, i Vukov glavni cilj. Ne bi ga ostvario da korene srpske tradicije nije nosio u samome sebi.“

A za pomenutu trojicu velikana, usmena tradicija je bila „važan oslonac, sećanje na detinjstvo, sigurnost pripadnosti sopstvenom narodu, njegovoj istoriji i slavnoj prošlosti, svojevrsni rodoljubivi podsticaj naučnom radu“. Prema Pupinovoj ispovesti: „Saznanje o našoj tradiciji i naša duboka vera u njih stvarala je u nama osećanje nadmoći nad ljudima koji su lutali unaokolo bez tradicije i bez ičeg što bi ih čvrsto vezalo za jedno određeno mesto“.

Privržen Vuku, Pančić će se držati Vukove ideje vodilje „da su kod svakog naroda najsvetije ove tri stvari: zakon, jezik i običaji“.

Pančić nam je, podseća prof. Milošević Đorđević, u svojoj potresno pisanoj predsedničkoj besedi sa „bolničkog odra“ ostavio amanet „da se u spisima naše Akademije očuva čistota našeg lepog jezika, onako kao što ga narod daje i kao što su nam ga naši veliki učitelji V. Karadžić i Đ. Daničić propisali“.

I u Milankovićevom duhovnom formiranju usmena srpska tradicija je igrala važnu ulogu. „Živa istorija u anegdotama i izvornim deda Mitinim pričama o odnosima Vuka Karadžića i knjaza Miloša bile su“, prema rečima akademika Nade Milošević, „deo Milankovićevog detinjstva u pororodičnom domu u Dalju. Odrastao je uz Vukove zbirke narodnih pesama, suze ronio nad Markovim mukama u tamnici, smejao se sceni sa 'tri berbera mlada' koji Marka 'miju, briju, nokte sarezuju', bodrio ga u dvobojima. Tek što je progovorio, učio je pesme napamet, i zapamtio ih, da bi ih naizust citirao u svojim uspomenama pred sam kraj života.“

Zalog za budućnost

Vuk je shvatao usmenu tradiciju kao“žili kucavicu sopstvene nacije, u skladu sa idejama svoga doba“ i sa srpskim nacionalnim identitetom upoznavao i strane narode. Isto je činio i sa istorijom u kojoj je, veli, „ istina. .. najvažnija stvar“ a koja se piše za potomstvo . Kneza Miloša je upozoravao da Srbi ne smeju da dozvove da u svetu „nemaju nigđe drugog prijatelja osim tuđe politike“. Sve je to bio „Vukov zalog za budućnost“.

Skup o Vuku je privukao ugledne istraživače iz sveta (Bohuslav Zjelinjski, Svetlana Tolstoj, Gabrijela Šubert, Ana Krečmer, Ekaterina Jakuškina, Oksana Mikitenko, Vladimir Osolnik, Galina Georgievna Tjapko) i sa čitavog srpskog etničkog prostora (iz Banjaluke, Niša, Novog Sada, Podgorice, Kosovske Mitrovice, Pala). Vukovi književni, etnografski, istoriografski, a posebno lingvistički radovi sagledani su „iz vrtloga našeg vremena“, a pogotovo je za tim bilo potrebe, kako je istakao akademik Predrag Piper, što je Vuk radio u okviru jezičke politike austrijskog dvora čiji je cilj u odnosu na Srbe u 18. veku, a i kasnije - bio, pre svega da ih „koliko je moguće više udalji od Pravoslavne crkve, od jednoverne Rusije, od kulturne tradicije i na njoj zasnovanog identiteta“.

- Njeno ostvarivanje imalo je širu političku podršku i u vreme ideologije austroslavizma, zatim - jugoslovenstva, pa „bratstva-jedinstva“... Uporedo s tim - naglasio je Piper u pozdravnoj reči - rasla je neophodnost da se vrednovanju pojedinih aspekata dela Vuka Karadžića pristupi izvan zadatih ideoloških matrica. Uostalom, kaže, jedan od „glavnih ciljeva“ istoriografije nauke i jeste „da se procesi i događaji iz naučne prošlosti ponovo i objektivno razmotre u svetlu novih teorijskih i empirijskih saznanja“.

Glas članova Akademije u minuloj godini čuo se i o mnogim drugim pitanjima (eksploatacija nikla, projekat “ Beograd na vodi”) ali je medijska pažnja, prvenstveno iz političkih razloga, bila usmerena na sukob velikih sila od pre jednog veka. Temi Prvog svetskog rata, prema rečima predsednika, Akademija je “pristupila na naučni, profesionalni način, bez podleganja strastima, pritiscima i društvenim-političkim kretanjima”. Skup održan u junu u SANU Srbi i Prvi svetski rat - 1914-1918. godine bio je na izuzetno visokom nivou, na njemu su izneti naučni stavovi najrelevantnijih svetskih istoričara. Skup je privukao i veliku medijsku pažnju naše i svetske javnosti i “ocenjen je kao odlično organizovan i stručno koncipiran".

Ko će naslediti Hajdina?

Protekla godina u Srpskoj akademiji u znaku je ključnih događaja za opstanak Akademije - izbora novog rukovodstva (u prvoj polovini godine) i novih dopisnih, redovnih i inostranih članova (6. novembra). Od poslednjih izbora do kraja decembra 2014. preminulo je 11 dopisnih i redovnih članova (Odeljenje jezika i književnosti ostalo je bez Dobrice Ćosića, Miodraga Pavlovića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković). Odeljenje društvenih nauka ima i slovima četiri redovna člana.

Ko će naslediti predsednika Nikolu Hajdina koji će, kada bude biran novi Izvršni odbor, već navršiti 92 godine? O tome je zasad rano govoriti. O nasledniku se i u samoj Akademiji ćuti. Hajdinu je ovo treći predsednički mandat, po čemu je u redu onih koji su najduže bili na čelu Akademije (Stojan Novaković, Aleksandar Belić, Pavle Savić, Dušan Kanazir).

Na početku svog predsednikovanja Hajdin se proslavio podmlađivanjem članstva, ali ovakve ustanove, ipak, brže “stare” nego što uspevaju da ostanu “mlade”. Hajdin je i ovog puta pozvao članove SANU da “na vreme ulože trud i znanje da bi izabrali najbolje kandidate za nove članove i za Izvršni odbor, jer su i jedni i drugi izbori ključni za Akademiju”. Izbori će biti sprovedeni po izmenjenim pravilima i, kako Hajdin kaže, “transparentniji nego što je to bilo ranije".

M. R.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"