TEMA BROJA - Nobelova nagrada

Najviše priznanje za nauku i stvaralaštvo

Sa ivice pokajanja

Nobelova nagrada je najveće svetsko priznanje za dostignuća u oblastima fizike , hemije i medicine, za književno stvaralaštvo i za doprinos miru u svetu. Nagrade se dodeljuju od 1901. Švedska banka je, povodom tristote godišnjice od svog osnivanja, 1968. ustanovila i nagradu za dostignuća u ekonomskim naukama.

Nobelova fondacija u Stokholmu

Ideju o dodeli ovih vrednih nagrada objavio je Alfred Nobel, 27. decembra 1895. u Švedsko-norveškom klubu u Parizu. Prisutnima je naveo da je osnovao fond iz kojeg će se dodeljivati nagrade za najznačajnija dostignuća u pojedinim naukama, književnosti i za doprinos miru u svetu. Razlog ovakvog Nobelovog opredeljenja mnogi nalaze u njegovoj razočaranosti saznanjima o upotrebi dinamita. O tome ima i više zapisa…

U svom zaveštanju naveo je i ovo: “Ja, potpisani Alfred Bernhard Nobel, posle dugog razmišljanja, ovim izjavljujem svoju poslednju volju u pogledu imovine koju ću moći da ostavim u času svoje smrti. I to kako sledi: sve što ostaje od mog vlasništva i što se može realizovati da bude raspoređeno na sledeći način… Kapital će izvršioci testamenta dati u pouzdane obveznice da bi se stvorio fond iz kojeg će se svake godine kamata raspoređivati onima koji su u protekloj godini učinili najveće usluge čovečanstvu. Kamate treba razdeliti na pet jednakih delova koji će biti doznačeni kako sledi: jedan deo daće se onom ko je postigao najveća otkrića u fizici, jedan onome ko je došao do najvećeg otkrića u hemiji, jedan onome koji je postigao najznačajnija otkrića na polju fiziologije i medicine, jedan onome čije je dostignuće na području književnosti bilo najbolje u idealističkom smislu i jedan deo onome ko je najviše učinio na bratimljenju naroda, smanjenju oružanih sila i kao podsticaj razvitku mirovnih procesa.

Nagrade za fiziku i hemiju dodeljivaće Švedska akademija nauka, one za dostignuća u medicini i fiziologiji Karolinški instuitut u Stokholmu, one za istaknute domete na polju književnosti Švedska akademija za književnost. Nagrade za mir dodeljivaće odbor od pet članova koje bira Norveški parlament.”

Kada ga je mlađi brat Ludvig nagovarao da napiše svoju autobiografiju, dobio je odgovor: “Alfred Nobel, jedan polučovek koga bi morao osuditi svaki lekar po svojoj ljudskoj i profesionalnoj dužnosti, i to onog trenutka kada je prvi put zaplakao došavši na svet.”

U drugoj prilici i mnogo kasnije ali istim povodom, zapisao je o sebi i ovo: “Trgovina eksplozivom me je satrla. Stalno se spotičem o nesrećne slučajeve, birokratiju, pedanteriju, lopovluke i druge tegobe. Čeznem za mirom i hteo bih da svoje vreme posvetim naučnim istraživanjima, što je sada nemoguće… Hteo bih da se potpuno povučem.”

Inače Alfred Nobel (1833-1896) je bio hemičar, sin vlasnika fabrike mina u švedskom gradu Helenborgu u kojoj je radio na sigurnijoj industrijskoj primeni eksploziva. Posle prvih neuspeha sa smesom nitroglicerina i baruta, tokom kojih su se događale teške nesreće i u kojima je stradao njegov najmlađi brat Emil, slučajno je 1867. otkrio da se glavna mana nitroglicerina - prevelika osetljivost - može u znatnoj meri ublažiti dodavanjem infuzorijske zemlje. Tako je dobijen dinamit. Nobel je zaštitio 355 patenata od kojih se dinamit najviše isplatio.

Veći deo svoje imovine stečene proizvodnjom dinamita i eksploatacijom izvora nafte u Bakuu, Nobel je ostavio zadužbini za nagrade naučnicima, književnicima i borcima za mir u svetu.

Nagrada se dodeljuje svake godine 10. decembra, na dan kada je Nobel preminuo. Sastoji se od novčanog dela, zlatne medalje i diplome. Na poleđini medalje urezan je citat iz Vergilijeve “Eneide”: “Inventas aut qui vitam excoluere per artes” (Dostignuća koja ulepšavaju život - slobodan prevod). A na poleđini medalje za mir u svetu navedene je: “Pro pace et fraternite gentium” (Za mir i bratstvo naroda).

Prva svečanost dodele nagrada 1901. održana je u Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Stokholmu. Od 1902. nagradu formalno dodeljuje švedski kralj. Imena dobitnika se po pravilu objavljuju početkom jeseni i to od strane različitih ustanova koje su povezane sa Švedskom akademijom. Današnji iznos svake pojedinačne nagrade premašuje milion evra i po pravilu ima smisao da se tim novcem podrže naučna istraživanja i stvaralaštvo.

U zgradu stare berze u Stokholmu nalaze se Nobelov muzej, Nobelova fondacija i Švedska akademija nauka.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"