ARHITEKTURA

Pripremila: Dr arh. Mirjana Lukić

Železničke stanice na zapadu Evrope

Deset nivoa ispod zemlje

Prednosti železničkog saobraćaja su ogomne: kretanje po površini zemlji, lako izvodivo prebacivanje na druga saobraćajna sredstva, velike brzine (preko 300 km/h). Razdaljine između mnogih evropskih gradova savlađuju se za nekoliko časova pa je jasno zašto je razvijena i popularna želežnička mreža super-brzih vozova koje imaju svoje karakteristike i prednosti i takmiče se po brzini, usugama i ceni.

Nedavno je objavljeno da je novi probni voz u Francuskoj postigao brzinu od 575 km/ h . Evropa je povezana sa britanskim ostrvima železničkom vezom preko tunela „Lamanš“ koji je, od kako je izgrađen, pokazao ogroman značaj i efikasnost. Brzine vozova u ovom tunelu (koji se nalazi na 100 m ispod zemlje i 42 m ispod nivoa mora), iznose oko 165 km/h. Osim putnika prevoze se tereti u kontejnerima i kamioni.

Svi veliki gradovi Evrope imaju svoje železničke stanice u centru grada, a neki gradovi i po dve i više stanica, koje su uglavnom savršeno povezane sa drugim vidovima prevoza. Železničke stanice u razvijenim gradovima zapadne Evrope često se sastoje od velelepne stare stanične zgrade koja je kasnijom nadogradnjom dobila veliki stakleni pokrivač koji obuhvata stari deo, pokriva nove koloseke i sve povezuje u grandioznu funkcionalnu celinu.

Strasbur

Železnička stanica u Strasburu je primer stanice gde je stara zgrada oslonac na koji je dodata staklena konstrukcija koja je pokrila koloseke i sve obuhvatila i povezala.

Lijež

Svojom lepotom železnička stranica u ovom gradu upisuje se u istoriju arhitekture i konstrukcije, a delo je poznatog španskog inženjera i umetnika Santiaga Kalatrave.

London

Glavna saobraćajna železnička čvorišta čine dve velike stanice u samom centru grada: Kings Cross i St. Pancrass. Nalaze se na najvećim saobraćajnim čvorištima, gde se ukrštaju linije metroa i železnice.

Železnička stanica Kings Cross izgrađena je kao spomenik Kralju Džordžu IV. Sa ove stanice idu vozovi za aerodrome Getvik i Hitrou, a povezana je metro linijom Viktoria.

St Pancrass je stanica u samom centru Londona. Velikom staklenom konstrukcijom pokriveni su svi koloseci. Sagrađena 1868. predstavlja istorijski spomenik kulture i arhitekture. Odatle kreću i tu stižu vozovi „eurostar“ koji prolaze ispod Lamanša.

Ova stanica je razgranatom železničkom mrežom povezana sa svim gradovima u Engleskoj. Oslanja se i na mrežu metroa (prvi metro u Evropi izgrađen je u Londonu - 1863, zatim u Budimpešti -1896, Glazgovu -1897, Parizu -1900...)

Pariz

Pariz ima više železničkih stanica u sred grada.

Stanica Gare du Nord (Severna stanica) povezuje mrežu superbrzih vozova sa centrom grada. Odatle su moguće kombinacije prelaska na druge vidove prevoza: na vozove „eurostar“, na regionalni metro RER, a tu su i veze sa aerodromima Charles de Gaule i Orly. Vozovi TGV i Thalys idu do Brisela i drugih evropskih gradova.

Sistem izlaza i ulaza povezan je sa velikim robnim kućama „Prentan“ i „Lafayet“.

Nova stanica regionalnog metroa RER Magenta, osim tri već postojeće linije, u direktnoj je vezi sa železničkim stanicama Gare de l c Est , Gare du Nord i Gare St.Lazare , a preko njih i sa superbrzim vozovima ka severu i istoku.

Tu je i raskrsnica pet linija metroa.

Regionalni metro, RER, tunelski delovi prstena autoputeva kroz grad i mreža metroa stalno se dograđuju i usavršavaju. Stanica regionalnog metroa RER Magenta ima tako veliki podzemni brod da u njega može da stane cela katedrala Notr Dam, položena po dužini. Dužina stanice je 230 m, širina 30 m. Svod iznad ima poluprečnik od 18 m. Ova građevina je u vreme izgradnje predstavljala ogroman zahvat pod zemljom, ispod najizgrađenijeg severnog starog dela grada, ispod Severne i Istočne železničke stanice. Sistem regionalnog metroa, tada u izgradnji kao projekat nazvan EOL (po bogu vetra Eolu) juri podzemnim hodnicima drevne metropole.

Svod stanice od profilisanih glatkih betonskih elemenata ima kao podlogu vazdušne jastuke kojima se izoluje zvuk vozova i smanjuje buka.

Radovi su započeti 1995. a završeni su 1998. godine.

Složeno saobraćajno čvorište ispod Severne stanice gde se sustiče super brza i obična železnica, RER, regionalni metro sa tri linije i metro sa pet linija, predstavlja podvig podzemne izgradnje, sa deset nivoa ispod zemlje, koji su izgrađeni i povezani ispod starog jezgra Pariza. Sistem dinamičnih veza, možda jedan od najsloženijih sistema saobraćajnog čvorišta u svetu, integrisan je i u srž centralnih funkcija i sadržaja grada.

Dr arh. Mirjana Lukić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"