FARMAKOLOGIJA
Pripremila: Dubravka Marić
Prva Botanička bašta lekovitog bilja
Na iskustvu predaka
Kada smo bolesni, posežemo za svim mogućim lekovima, a ima i onih koji radije koriste lekovite biljke. Za to postoje brojni razlozi; u krajnjem slučaju, naši preci su se hiljadama godina lečili biljkama koje su dokazale svoju delotvornost. Ipak, ponekad zaboravljamo da i lekovito bilje mora biti korišćeno po određenim pravilima, obzirom na to da biljke mogu biti jednako opasne kao i klasični lekovi.
Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ i Poljoprivredna škola sa domom učenika „Valjevo“, septembra 2013. osnovali su Botaničku baštu lekovitog bilja, otvorenu povodom obeležavanja 90. godina od osnivanja škole. Budući da ova naučna i obrazovna institucija do sada nije bila predstavljena u medijima, o njoj i o drugim temama, razgovarali smo sa prof. dr Nebojšom Menkovićem, naučnim savetnikom i pomoćnikom direktora za nauku u Institutu „Dr Josif Pančić“ iz Beograda.
 |
Idejni projektant bašte i baštovan dipl.inž. pejsažne
arhitekture Dragan Nedeljković, profesor, profesor, dr Jasmina
Balijagić i prof. Mija Jovančević |
- Direktna praktična posledica naučno-istraživačke delatnosti Instituta i projekata kojima smo se bavili poslednjih desetak godina bilo je osnivanje prve Botaničke bašte lekovitog bilja u Srbiji. U tome smo imali pomoć Poljoprivredne škole iz Valjeva, bez koje uprkos svim našim naporima i stručnosti bašta možda nikada ne bi ni nastala, jer svakoj bašti je potreban baštovan, i to dobar. Počeli smo sa oko 350 lekovitih biljnih vrsta, zasađenih na 750 m2. Trenutno je u toku obuka kadrova za poslove kakvi se već obavljaju u sličnim instucijama - počev od administracije koja sama po sebi nije teška ali zahteva konstantan rad, preko formiranja vlažnih i suvih zbirki, formiranja foto-dokumentacije, izrade herbara i formiranja herbarskih zbirki, do unošenja različitih podataka o biljkama u elektronsku bazu podataka... Ono što je specifično za ovu baštu i po čemu se ona razlikuje u odnosu na klasične botaničke bašte jeste to da u njoj nije predstavljeno samo autohtono bilje. Tu su i druge lekovite biljke koje mogu da se gaje kod nas - objašnjava prof. dr Nebojša Menković.
Između hladnih i toplih vetrova
Bašta je osnovana u Valjevu zbog nekoliko razloga. Planinska greda koja se pruža od gornjeg Ljiga do donje Drine i duž južnog oboda Panonskog basena, duga oko 117 km, najduža je srpska planina posle Stare planine. Ova planinska greda koja se različito naziva u geografskoj literaturi (Jovan Cvijić je taj prostor nazvao Podrinjsko-valjevskim planinama jer se protežu kroz donje Podrinje i po južnom zaleđu Valjeva) umanjuje dejstvo hladnih vetrova sa severa i toplih vetrova koji duvaju sa juga, omogućava povećanje količine padavina i pojačanje brojnih tokova čiste planinske vode, što pogoduje velikoj raznolikosti biljnog sveta. Kao takva bila je pomno proučavana tokom 12 godina u okviru brojnih projekata.
 |
| Direktor škole dipl.inž. Milan Gajić,
profesor mehanizacije, slika sa
otvaranja bašte 20. septembra 2013 |
Poljoprivredna škola iz Valjeva već desetak generacija kao školski predmet ima izučavanje lekovitog bilja, a sami Valjevci su ljubitelji prirode i često vrsni poznavaoci lekovitih biljaka. U Botaničku baštu lekovitog bilja „Akademik dr Jovan Tucakov“ uveliko dolaze studenti iz drugih gradova; a da bi se dobro iskoristio edukativni potencijal, planirano je formiranje godišnjih tematskih postavki, kao što bi bila jedna namenjena ženskoj populaciji.
Čudesna lincura
Među glavnim rezultatima pomenutih dugogodišnjih farmakognozijskih istraživanja (farmakognozija izučava lekovito bilje i lekovite sirovine biljnog, životinjskog i mineralnog porekla; naziv farmakognozija uveden je sredinom 19. veka i potiče od grčkih reči farmakon - otrov, lek i gnosis - znanje, poznavanje) bilo je uvođenje lincure u plantažnu proizvodnju. Ova biljka lekovitog korena koja se često koristi za dobijanje rakije gorkog ukusa i kojoj je pretilo izumiranje uprkos tome što je zakonom zaštićena još 1953. godine, sada se gaji na nekoliko desetina hektara. Koristi se semenski sadni materijal domaćeg porekla, obezbeđena je lincura ujednačenog kvaliteta, a postignut je i najvažniji cilj - lincura je zaista zaštićena u prirodi. Međutim, istraživači se na ovome ne zaustavljaju.
- Lincura se koristi za poboljšanje apetita, za pojačano lučenje pljuvačke i želudačnih sokova, za poboljšano varenje. To je jedna od najneotrovnijih biljaka u smislu da neće naškoditi ni ako prekoračite dozu. Kao minimalni farmakopejski zahtev u njenom slučaju ceni se gorčina koja treba da bude 1:15000. Iako je koren glavni izvor tih lekovitih gorkih supstanci, uočili smo da ih, kod žute lincure, sadrži i njen nadzemni deo, mada za 60 odsto manje. Zbog toga bi se mogla produžiti dugovečnost korena i smanjiti proizvodni troškovi. Na taj način bi se smanjila i opasnost od istrebljenja , a lokalni uzgajivači bi imali više razloga da se bave lincurom. U vezi s njom pred nama je zadatak da klinički dokažemo da je blagi antidepresiv, zahvaljujući polifenolima koje sadrži - najavljuje prof. dr Nebojša Menković.
Dragoceni „otpad“
Ono što je već dokazano u kliničkim istraživanjima tiče se primenjenih istraživanja koja se uklapaju u svetske trendove i lako mogu postati deo evropskih projekata. Tako je u saradnji sa Onkološkim institutom pokazano da ekstrat sa elagnom kiselinom iz semenki maline olakšava tegobe pacijenata podvrgavanih zračenju. Ovo je jedan od načina da se iskoristi „otpad“ preostao nakon proizvodnje sokova i vina (samo od vinove loze u svetu godišnje ostane 42.000.000 t ovog otpada). Ovde nije reč isključivo o semenkama nego i o drugim produktima. U tom smislu, realizuju se projekti u saradnji sa domaćim odgajivačima bobičastog voća. Tako je, na primer, detaljno istražena (kora, semenke, peteljka) autohtona sorta Prokupca rskavac iz privatne vinarije „Braća Rajković“ u selu Donje Zleginje, kod Aleksandrovca, a konačni naučni izveštaj o tome biće podnet krajem godine. Od prošle godine traju i istraživanja divljeg nara koji u Institut stiže iz zapadne Crne Gore i sela Do u Republici Srpskoj, a izučavaju se kora kore nara, kora ploda nara i sam sok. U toku su hemijska istraživanja iz kojih će proisteći konkretni proizvodi namenjeni za ljudsku upotrebu.
Pomiriti miligrame i vagone
Botanička bašta lekovitog bilja dobila je naziv po akademiku Jovanu Tucakovu, piscu prvog udžbenika iz oblasti farmakognozije na srpskom jeziku. Bio je jedan od osnivača Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ (1948.) i njegov upravnik, i dugogodišnji upravnik Instituta za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Aktivno je učestvovao u izradi II jugoslovenske farmakopeje („Farmakopeja FNRJ“), čija je vrednost potvrđena time što najnovija (VII) evropska farmakopeja sadrži gotovo 90 odsto biljnih droga propisanih ovom našom farmakopejom!
Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ zamislio je po ugledu na slične institucije u Evropi, spojivši nauku i lečenje. I danas u Biljnu apoteku Instituta dolaze pacijenti sa medicinskim nalazima, kako bi u konsultaciji sa farmaceutima, pronašli odgovarajuću terapiju.
''Institut je po mnogo čemu specifičan. Zaposleni su farmaceuti i agronomi, pa treba pomiriti miligrame i vagone; bavi se naučno-istraživačkom i proizvodnom delatnošću, pa treba pomiriti nauku i prozvodnju. Zato uvek moramo da razmišljamo na dva načina i uvek s ciljem da prozvedemo sredstva za automedikaciju po povoljnim cenama. Mi kupujemo samo onoliko koliko možemo da preradimo i prodamo i nemamo višak sirovina. Naš godišnji promet je oko četiri miliona eura - od toga 90 procenata dolazi iz proizvodnje, dok deset odsto čini prihod od nauke. Zahvaljujući ovakvom načinu rada, može se reći da se 90 odsto sami finansiramo, a tek deset procenata sredstava dobijamo od države. Zbog svega toga, jedan od naših imperativa jeste formiranje sopstvenog kadra pa sa ponosom ističem da smo 2013. dobili četiri autohtona doktora nauka'', kaže prof. dr Nebojša Menković i dodaje: ''Farmakognozijska istraživanja kao jedan od svojih ciljeva imaju resursna ili terenska istraživanja: da procene kvalitet i kvantitet lekovitog bilja, odnosno da pruže realnu osnovu za eksploataciju radi dobijanja kvalitetnih biljnih sirovina. Zato naši terenski istraživači i danas imaju obavezu da anketiraju lokalno stanovništvo koje biljke koristi, u kom obliku, za koje bolesti. Na osnovu svih naših istraživanja, može se zaključiti da je narod u tom smislu u pravu u 99 odsto slučajeva te se ova iskustva, kada je reč o proizvodnji novih lekova, ne smeju zapostavljati. U tome je još jedna tajna našeg uspeha''.
Na pitanje o preporukama za zimski period kada su česte virusne infekcije, naš sagovornik naglašava važnost prevencije kako bi se ojačao imunitet. Zato predlaže uzimanje imunomimika kakvi su ehinacea i razni vitaminski čajevi (šipak, nana). U tom smislu preporučuje jednu zaboravljenu biljnu drogu - reč je o sečenim osušenim plodovima divlje jabuke ili divlje kruške, ili o oba zajedno, koji se konzumiraju kao čaj ili kompot. A ako dođe do infekcije, čija je jedna od posledica nakupljanje sekreta, savetuje upotrebu sirupa od sleza, jagorčevine i majčine dušice. Za period prelaska iz zime u proleće, predlaže vitaminske čajeve, čaj od krušine da bi se organizam očistio od nagomilane 'teške hrane', preparate na bazi gloga ukoliko je došlo do povišenja krvnog pritiska, i sve to, naravno, uz konzumaciju zelenog povrća sa mnogo vlakana (mlado zelje, sremuš, mladi luk). |
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
