ISTRAŽIVANJA
Pripremio: Miomir Tom
Gravitacioni talasi u galaksiji
Svemirski žamor pod znakom pitanja
Da li je nedavno otkrivanje gravitacionih talasa palo u vodu? Ne tako brzo. Novosti da su uočeni gravitacioni talasi zapanjili su zajednicu fizičara početkom ove godine. Međutim, nedavno su počele da kolaju glasine da su naučnici priznali svoju grešku. Navodno, oni su propustili ključni detalj u analizi galaktičke prašine te su pogrešno interpretirali signal.
Članovi tima naučnika sa Hardvarskog univerziteta, koje predvodi Džon Kovač, tvrde da nisu napravili grešku. Ispravnost otkrića neće biti poznata dok druga grupa ne podrži ili pak ospore njihova otkrića, što se može desiti u narednom periodu. U martu, institucije koje sarađuju u vezi otkrića instrumenta BICEP2 (Background Imaging of Cosmic Extragalactic Polarisation) objavile su da je uočen otisak na kosmičkoj svetlosti koji je, kako navode, nastao zbog gravitacionih talasa.
 Smatra se da su talasi proizvod „inflacije“, perioda rapidnog rasta tokom delića sekunde nakon Velikog praska. To otkriće korišćeno je kao neoboriv dokaz za teoriju inflacije i kao dokaz da teorije o „multiverzumu“ mogu biti istinite.
Čim se prašina oko otkrića slegla, na površinu su izbile sumnje. Signal BICEP2 bio je zasnovan na poravnanju, ili polarizaciji prve svetlosti emitovane u univerzumu „tričavih“ 380 hiljada svetlosnih godina nakon Velikog praska. No, druge stvari mogu da podražavaju signal koji ova svetlost stvara, kao što je pepeo eksplozivnih zvezda ili prašine u našoj galaksiji. Ekipa BICEP2 kategorično je odbacila neka od alternativnih objašnjenja, ali postoje i neka koja se ne mogu odbaciti. Prvo moguće rešenje trebalo bi da pruži satelit plank Evropske svemirske agencije, jer se očekuju njegove sopstvene mape polarizacije celog neba u oktobru 2014.
Region bez prašine
U maju se pojavila glasina da je ekipa BICEP2 već priznala poraz. Bloger Adam Falkovski iz CERN -a navodi da je načuo da su iz zajedničkog projekta BICEP2 pogrešno rastumačili mape planka . Mapa predstavljena na konferenciji pokazivala je mnogo mogućih izvora polarizovane svetlosti. Ekipa je, navodno, koristila mapu pretpostavljajući da ona prikazuje samo površinu.
Kovač ističe da niko ništa nije priznao uprkos glasinama. On i dalje tvrdi da su naučnici sasvim sigurni u ono šta su primenili.
Čak i kada plank objavi kompletnu mapu, naučnici neće biti u stanju da podatke upoređuju. Instrumenti na teleskopu proizvode buku koja se meša sa signalom tako da se ne vidi jasno koliko je prašine na bilo kom izolovanom „parčetu“ neba, izjavio je Šon Hočkins, sa Univerziteta Helsinki, u Finskoj. Predvodnici projekta BICEP2 namerno su izabrali region bez prašine. Završena mapa otkriće koliko prašine ima na prosečnom delu neba, a ne samo na pojedinim područjima. Potvrda može stići i od nekoliko drugih opservatorija koje mogu da uoče gravitacione talase, kao što su: teleskop na Južnom polu, eksperiment POLARBEAR u Čileu ili Keck Array - eksperiment koji obuhvata pet teleskopa u stilu BICEP2 . Kovač inače tvrdi da se ovim projektom nadzire određena nebeska oblast u protekle dve godine
. I.J.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
