BIODIVERZITET

Pripremila: Ilijana Jakšić

Poslednji trenutak za spas vrsta

Hod po „ivici egzistencije“

Genetika može pomoći pri donošenju oduke na koje životinjske i biljne vrste prvo treba da obratimo pažnju prilikom spašavanja. Ako nemamo dovoljno mogućnosti, koje se vrste prvo biraju? Fokusiranje na najređe, jedinstvene i najstarije u evolutivnom smislu može omogućiti da spasimo više grana s drveta života...

Jednom nedavnom genetskom analizom otkrivene su jedinstvene ptice i 113 lokacija na kojima se nalazi više od polovine globalnog ptičjeg evolucionog biodiverziteta. Otkriće se koristi za usmeravanje napora za očuvanje vrsta tamo gde će oni imati najveći uticaj. Stručnjaci za očuvanje biodiverziteta su skloni da usredsrede svoju pažnju na nekoliko „značajnih“ vrsta.

Džinovski ibis (Thaumatibis gigantea)

Obalski šareni kulik (Thinornis novaeseelandiae)

Dugokljuni ježac (Zaglossus)

Na primer, 70 % istraživanja o sisarima otpada na 3 od 26 porodica, sudeći prema rečima Semjuela Tarvija iz Zoološkog društva Londona (ZSL). Međutim, istina je da su velike mačke ograničile evolutivnu vrednost zbog toga što su blisko povezane s mnogim vrstama i, ako bi izumrle, većina njihovih gena bi nastavila život. Za vrste sa malo bliskih rođaka ovo se ne može reći. Umesto „skraćivanja“ nekoliko grančica s drveta života, izgubili bismo čitave grane.

Stotinu prioritetnih vrsta

Inicijativa ZSL, koja se naziva „Ivica egzistencije“ funkcioniše od 2007. godine kako bi se sačuvale evolutivno udaljene vrste. Na spisku ovog pokreta se nalaze sisari i vodozemci, pre svega oni jedinstveni i ugroženi. Karli Voterman, menadžer programa „Ivica egzistencije“, smatra da konzervacionisti treba da ulože više napora u očuvanje grana drveta života. Valter Džec, s druge strane, rangirao je sve ptice sveta u pogledu evolutivne različitosti. Po prvi put, ptice mogu biti na spisku zasnovanom na tome koliko su jedinstvene, ugrožene ili koliko ih obitava na Zemlji. Da bi to uradio, Džec je nacrtao evolutivno drvo ptica, obuhvatajući genetske podatke o 6.500-10.000 ptičjih vrsta, nakon čega je zaključio koje su ptice najređe. Potom je pomešao te podatke sa informacijama o ugroženosti i broju primeraka. Preliminarne rezultate nedavno je objavio. Na osnovu njegovog rada, projekat „Ivica egzistencije“ predstaviće spisak od 100 prioritetnih vrsta ptica.

Koje vrste treba prvo zaštititi? Kao primer se navodi jedna vrsta ptice močvarice (Thinornis novaeseelandiae) koja nastanjuje samo oblast Četem ostrva, kod Novog Zelanda. Verovali ili ne, ostalo je samo oko 250 primeraka!

Fokusiranje na vrstu obalskog šarenog kulika ( Thinornis novaeseelandiae ) sačuvalo bi 14,46 miliona godina evolucije za svakih 10.000 km2. U suprotnosti s tim, noj je na spisku deseta vrsta, ali njegovim očuvanjem spasili bismo samo 0,05 miliona godina po jedinici površine. Valter Džec je otišao korak dalje. Utvrdio je „tačke žarišta“ jedinstvenih i ugroženih ptica. Fokusirajući se na 575 vrsta kojima preti istrebljenje, on je otkrio da bi stavljanje akcenta na spašavanje samo 113 lokacija moglo da sačuva 60 % najugroženijih ptica na skali evolucione različitosti.

Slično istraživanje biljke eukaliptus u Viktoriji (Australija) pružilo je dokaze da i najmanje proširenje zaštićenih zona može spasiti diverzitet drveća. Ako bismo rezervat proširili za samo 5 %, povećali bismo količinu evolutivnog diverziteta trenutno zaštićenog sa 25 %, smatra Laura Polok, sa Univerziteta Melburn, Australija, predvodnica ove poučne studije.  

Kineski džinovski salamander (Andrias davidianus)

Hanterova antilopa (Hirola antilopa)

Napravljene je i spisak nekih retkih vrsta kojima preti istrebljenje ako se nešto hitno ne preduzme. Gubitak tih vrsta značio bi nestanak omotača evolutivne istorije. Na prvom mestu nalazi se dugokljuni ježac ( Zaglossus ). Postoje samo tri vrste ove životinje i sve se nalaze na Novoj Gvineji. Ovaj simpatični jež je u opasnosti zbog lovaca i gubitka staništa, i nalazi se među prva tri na spisku inicijative „Ivica egzistencije“.

U sličnom položaju je Hanterova antilopa ( Hirola antilopa ), istočnoafrički sisar iz familije goveda. Ova retka vrsta može se pronaći samo na granici Kenije i Somalije, i spada u najugroženiju antilopu na svetu. U opasnosti su zbog nedostatka dostupnog zeleniša kojim se hrane.

Sledeća na spisku je ptica  iz familije Fregata ( Fregata andrewsi ). Ova interesantna morska ptica ima rep u obliku viljuške. Trenutno postoji samo jedna kolonija na Božićnom ostrvu, izloženom ciklonima.

Posebno mesto zauzima džinovski ibis ( Thaumatibis gigantea ), visok 1 m. Ostala su 345 primeraka ove ptice selice, i to uglavnom u Kambodži. Najveću pretnju po životinju predstavlja krčenje šuma.

Na poslednjoj poziciji na izdvojenom spisku nalazi se kineski džinovski salamander   ( Andrias davidianus ), najveći vodozemac koji je živeo uporedo s dinosaurusima, pre 170 miliona godina. Jedan je od samo dve vrste u svojoj porodici koje su preživele. Sada je u velikoj opasnosti zbog lova i uništenja staništa.

Priredila: Ilijana Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja