MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 64
Planeta Br 60
Godina XI
Jul - Avgust 2014.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

BIODIVERZITET

 

Pripremila: Ilijana Jakšić


Poslednji trenutak za spas vrsta

Hod po „ivici egzistencije“

Genetika može pomoći pri donošenju oduke na koje životinjske i biljne vrste prvo treba da obratimo pažnju prilikom spašavanja. Ako nemamo dovoljno mogućnosti, koje se vrste prvo biraju? Fokusiranje na najređe, jedinstvene i najstarije u evolutivnom smislu može omogućiti da spasimo više grana s drveta života...

Jednom nedavnom genetskom analizom otkrivene su jedinstvene ptice i 113 lokacija na kojima se nalazi više od polovine globalnog ptičjeg evolucionog biodiverziteta. Otkriće se koristi za usmeravanje napora za očuvanje vrsta tamo gde će oni imati najveći uticaj. Stručnjaci za očuvanje biodiverziteta su skloni da usredsrede svoju pažnju na nekoliko „značajnih“ vrsta.

Džinovski ibis (Thaumatibis gigantea)
Obalski šareni kulik (Thinornis novaeseelandiae)
Dugokljuni ježac (Zaglossus)

Na primer, 70 % istraživanja o sisarima otpada na 3 od 26 porodica, sudeći prema rečima Semjuela Tarvija iz Zoološkog društva Londona (ZSL). Međutim, istina je da su velike mačke ograničile evolutivnu vrednost zbog toga što su blisko povezane s mnogim vrstama i, ako bi izumrle, većina njihovih gena bi nastavila život. Za vrste sa malo bliskih rođaka ovo se ne može reći. Umesto „skraćivanja“ nekoliko grančica s drveta života, izgubili bismo čitave grane.

Stotinu prioritetnih vrsta

Inicijativa ZSL, koja se naziva „Ivica egzistencije“ funkcioniše od 2007. godine kako bi se sačuvale evolutivno udaljene vrste. Na spisku ovog pokreta se nalaze sisari i vodozemci, pre svega oni jedinstveni i ugroženi. Karli Voterman, menadžer programa „Ivica egzistencije“, smatra da konzervacionisti treba da ulože više napora u očuvanje grana drveta života. Valter Džec, s druge strane, rangirao je sve ptice sveta u pogledu evolutivne različitosti. Po prvi put, ptice mogu biti na spisku zasnovanom na tome koliko su jedinstvene, ugrožene ili koliko ih obitava na Zemlji. Da bi to uradio, Džec je nacrtao evolutivno drvo ptica, obuhvatajući genetske podatke o 6.500-10.000 ptičjih vrsta, nakon čega je zaključio koje su ptice najređe. Potom je pomešao te podatke sa informacijama o ugroženosti i broju primeraka. Preliminarne rezultate nedavno je objavio. Na osnovu njegovog rada, projekat „Ivica egzistencije“ predstaviće spisak od 100 prioritetnih vrsta ptica.

Koje vrste treba prvo zaštititi? Kao primer se navodi jedna vrsta ptice močvarice (Thinornis novaeseelandiae) koja nastanjuje samo oblast Četem ostrva, kod Novog Zelanda. Verovali ili ne, ostalo je samo oko 250 primeraka!

Fokusiranje na vrstu obalskog šarenog kulika ( Thinornis novaeseelandiae ) sačuvalo bi 14,46 miliona godina evolucije za svakih 10.000 km2. U suprotnosti s tim, noj je na spisku deseta vrsta, ali njegovim očuvanjem spasili bismo samo 0,05 miliona godina po jedinici površine. Valter Džec je otišao korak dalje. Utvrdio je „tačke žarišta“ jedinstvenih i ugroženih ptica. Fokusirajući se na 575 vrsta kojima preti istrebljenje, on je otkrio da bi stavljanje akcenta na spašavanje samo 113 lokacija moglo da sačuva 60 % najugroženijih ptica na skali evolucione različitosti.

Slično istraživanje biljke eukaliptus u Viktoriji (Australija) pružilo je dokaze da i najmanje proširenje zaštićenih zona može spasiti diverzitet drveća. Ako bismo rezervat proširili za samo 5 %, povećali bismo količinu evolutivnog diverziteta trenutno zaštićenog sa 25 %, smatra Laura Polok, sa Univerziteta Melburn, Australija, predvodnica ove poučne studije.  

Kineski džinovski salamander (Andrias davidianus)
Hanterova antilopa (Hirola antilopa)

Napravljene je i spisak nekih retkih vrsta kojima preti istrebljenje ako se nešto hitno ne preduzme. Gubitak tih vrsta značio bi nestanak omotača evolutivne istorije. Na prvom mestu nalazi se dugokljuni ježac ( Zaglossus ). Postoje samo tri vrste ove životinje i sve se nalaze na Novoj Gvineji. Ovaj simpatični jež je u opasnosti zbog lovaca i gubitka staništa, i nalazi se među prva tri na spisku inicijative „Ivica egzistencije“.

U sličnom položaju je Hanterova antilopa ( Hirola antilopa ), istočnoafrički sisar iz familije goveda. Ova retka vrsta može se pronaći samo na granici Kenije i Somalije, i spada u najugroženiju antilopu na svetu. U opasnosti su zbog nedostatka dostupnog zeleniša kojim se hrane.

Sledeća na spisku je ptica  iz familije Fregata ( Fregata andrewsi ). Ova interesantna morska ptica ima rep u obliku viljuške. Trenutno postoji samo jedna kolonija na Božićnom ostrvu, izloženom ciklonima.

Posebno mesto zauzima džinovski ibis ( Thaumatibis gigantea ), visok 1 m. Ostala su 345 primeraka ove ptice selice, i to uglavnom u Kambodži. Najveću pretnju po životinju predstavlja krčenje šuma.

Na poslednjoj poziciji na izdvojenom spisku nalazi se kineski džinovski salamander   ( Andrias davidianus ), najveći vodozemac koji je živeo uporedo s dinosaurusima, pre 170 miliona godina. Jedan je od samo dve vrste u svojoj porodici koje su preživele. Sada je u velikoj opasnosti zbog lova i uništenja staništa.

 

Priredila: Ilijana Jakšić

 

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

 
  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 64 naslovna
Planeta Br 60
Godina XI
Jul - Avgust 2014.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA