OSVAJANJE SVEMIRA

Da li je „vojadžer 1“ napustio Sunčev sistem?

Odlutala sonda

NASA i naučni tim koji rukovodi letom svemirske letelice „vojadžer 1“ spremni su da se zauvek pozdrave sa ovom sondom. Štaviše, postavljen je datum izlaska sonde iz Sunčevog sistema - 25. avgust 2012.

Sunčev sistem je okružen magnetskim mehurom koji je pod stalnim uticajem vetra naelektrisanih čestica koje naviru iz pravca Sunca i naziva se heliosferom. Od 1977. „vojadžer 1“ se udaljava od Zemlje prema ivici mehura koja se naziva heliopauzom. Proteklih nekoliko godina, svemirska letelica pokazuje sve slabije nepotvrđene znake da prelazi u međuzvezdani prostor. Što se tiče konkretnih dokaza, u protekloj godini je zaista zabeleženo povećanje gustine naelektrisanog gasa oko svemirske sonde. To je ujedno i „izdajnički“ trag, jer je gustina plazme u međuzvezdanom prostoru mnogo veća nego što je to slučaj unutar granice Sunčevog sistema.

Osvrnuvši se na prošlost, naučnici zaduženi za letelicu navode da je značajnije povećanje gustine otpočelo avgusta 2012. U isto vreme je na „vojadžeru 1“ zabeležena promena čestica velike energije koje su poznatije kao kosmički zraci. Jedini problem je što je ekipa očekivala treći dokaz o prelasku na drugu teritoriju - promenu pravca magnetnog polja. Iako do takve promene još nije došlo, naučnici su se složili da je letelica „napolju“ i da mi jednostavno ne razumemo kako se magnetno polje ponaša na samoj ivici Sunčevog sistema kao ni van njega. Merenja visoke gustine su sasvim dovoljan i neoboriv dokaz, smatra Vilijem Kurt, sa Univerziteta Ajova, SAD.

Usponi i padovi

Groznica „vojadžer“ počela je da raste 2004. godine, kada je sonda prešla u graničnu zonu, u područje Sunčeve ravnice, gde Sunčev vetar postaje sporiji i liči na rep komete. Počela su da rastu očekivanja da je „vojadžer 1“ blizu „iskakanja“ iz sfere solarnog uticaja u „otvoreno more“ međuzvezdanog prostora. Brojni timovi istraživača neumorno su pretraživali podatke sa instrumenata letelice, tražeći nagoveštaje prelaska. Neki su čak verovali da se prelazak uveliko odigrao, ali većina vodećih naučnika zaduženih za sondu nije ubeđena u to.

Ali, 25. avgusta 2012. stvari su se promenila. Nestali su kosmički zraci koji stižu sa Sunca. Zamenili su ih galaktički kosmički zraci koji dolaze iz izvora van heliosfere. Za neke naučnike to je bio dovoljan dokaz da je sonda napustila solarni sistem.

Međutim, teorija nalaže da bi, u heliopauzi, pravac magnetnog polja koje donosi solarni vetar trebalo da se prebaci na „pogon“ naelektrisanim česticama koje lebde u međuzvezdanom prostoru. Tada je ekipa istraživača zaključila da do promene još nije došlo i da je „vojadžer 1“ još uvek u Sunčevom sistemu.

Kosmička violina

Najnovija merenja stižu od instrumenta na „vojadžeru 1“ koji detektuje oscilacije u plazmi iz okoline, što objašnjava gustinu. Oscilacije u plazmi mogu biti izazvane ekstremnim događajima na Suncu, koji šalju zrake elektrona u juriš kroz solarni vetar. Kada ovi zraci dođu u interakciju sa međuzvezdanom plazmom, mogu da stvore oscilacije u određenom opsegu frekvencije. Vilijem Kurt to ovako slikovito predstavlja: ako zamislite oscilacije plazme kao žicu violine, „vojadžer“ je izmerio vibracije te žice. Nova merenja oscilacija uzetih u obzir u toku dva perioda, od oktobra do novembra 2012. i od maja do aprila 2013, pokazuju da se gustina plazme neprekidno povećavala a da je sada približno 30 puta veća nego u unutrašnjosti područja Sunčeve ravnice. Koristeći podatke dobijene u prošlosti, naučni tim smatra da je povećanje započelo 25. avgusta 2012, što je u vezi sa promenama kosmičkih zraka.

Ideja da je potrebno videti konkretnu promenu u magnetnom polju počiva na pretpostavci da postoji jedinstvena i dobro definisana granica između heliosfere i međuzvezdanog prostora. Međutim, možda i nije tako. Kurt kaže da nije dokazano da li postoji dramatična promena ili ne, ili je u pitanju međusobno preplitanje granica polja. Njegova interpretacija glasi da heliopauza nije apsolutna i jednostavna kao što se ranije mislilo.

Jedno je sigurno. Što se tiče našeg poznavanja granice Sunčevog sistema, koje možda nije najsigurnije, „vojadžer 1“ je prešao granicu, slaže se Sajmon O'Tul iz Sidneja (Australijska astronomska opservatorija). Problem je u tome što naučnici još uvek ne razumeju magnetska polja. Način na koji se dva nezavisna magnetska polja ponašaju u tri dimenzije u toku nekog perioda izuzetno je složen. Postoje različite teorije o tome šta će se desiti, a naše neznanje o tome šta se dešava u heliopauzi samo povećava zbunjenost. „Vojadžer 1“ bi konačno trebalo da pokaže promenu u pravcu magnetnog polja kako se udaljava od granice, što bi doprinelo boljem razumevanju ove pojave. Na primer, nagla promena polja bi pomogla u isključivanju nekih modela i u poboljšavanju drugih.

Ali, vreme polako ističe. „Vojadžer 1“ će 2020. početi rotaciju energije putem raznih instrumenata kako bi štedeo energiju. Do 2025. godine, ova svemirska sonda će se jednostavno ugasiti.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja