TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA
Pripremio: Vesna Bosanac
Venecija
Grad muzej protiv talasa
Posle mnogih dilema, ideja i projekata, Italija je zvanično odabrala projekat MOSE za sprečavanje poplava na području Venecije; veruje se da će pokretne brane-vrata, uz dodatne mere, biti spas za ovaj grad.
Da li će slavnom gradu-muzeju Veneciji moći da se dive i sledeće generacije? Još u 19. veku kritičar i pisac Džon Raskin je rekao: “Venecija nestaje poput kocke šećera u vrelom čaju”. To, srećom, nije bilo sasvim tačno, ali ukazuje na problem koji direktno preti opstanku čuvenog grada na vodi.
Podizanje nivoa mora ( acqua alta) poznat je fenomen u celoj Venecijanskoj laguni. Vekovima su se gradski oci, trgovci i obični ljudi borili tako što su rušili stare kuće i zidali nove na višim podlogama od nepropustljivog kamena, ili su podizali ulaze u zgrade smeštene na obalama desetina kanala koji presecaju grad. Ostajalo im je samo da sačekaju: voda je narastala i povlačila se par sati kasnije, a život se nastavljaoo gotovo neporemećen.
Po ugledu na Mojsija
Naziv projekta MOSE ima dvostruko značenje: to je skraćenica od italijanskog Modulo Sperimentale Elettromeccanico - eksperimentalni elektromehanički modul, i aludira na Mojsija (ital. Mose) koji je po predanju uspeo da razdvoji Crveno more.
|
Venezia Nuova
Gradnja zaštitnih barijera počela je 2003. Godine i do sada je završeno oko 80%. Okončanje projekta planira se za 2016. godinu. Prošlogodišnja testiranja pokazala su kvalitet odabranog rešenja. Budžet se više puta povećavao i sada iznosi 7 milijardi evra. U projektu učestvuje pedesetak kompanija, pod rukovodstvom konzorcijuma “Venezia Nuova”, u ime italijanskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja. |
Od 19. veka stvari su postale mnogo gore, a u 20. veku zapretila je katastrofa: za stotinak godina, Venecija je potonula 23 cm! Globalno zagrevanje, po mišljenju mnogih stručnjaka, glavni je krivac za podizanje nivoa mora svuda u svetu, što u slučaju Venecije znači da je žrtva sve češćih i obilnijih poplava. Još 1900, na primer, Trg Sv.Marka bio je plavljen do sedam puta godišnje, a krajem 1980-tih to se dešavalo i 40 puta! Jedna od najtragičnijih godina bila je 1996. kada je voda visine približno do kolena i udarala o vreće sa peskom postavljene ispred ulaza u Duždevu palatu i Baziliku Sv.Marka. Turisti sve češće moraju da idu po uzdignutim drvenim platformama ( passarelle) zato što su pločnici pod vodom za vreme plime. I brodovi tada staju jer ne mogu da prolaze ispod mostova.
Uz to, Venecija tone polako vekovima zbog prirodnog sleganja dna lagune i zbog intenzivnog crpljenja vode iz velikog podzemnog jezera slatke vode koje se nalazi ispod nje.
Mada grad počiva na podlozi od mermera, otpornoj na vodu, visoki plimni talasi zapljuskuju propustljive zidove od cigli. Slana morska voda prodire u unutrašnjost zgrada, preteći ne samo žiteljima grada već i neprocenjivim umetničkim delima (postoje predlozi da se zgrade oblože fasadnom ciglom koja ne propušta vodu).
Odgovor: projekat MOSE
Predviđeno je postavljanje 78 pokretnih brana-barijera koje Venecijansku lagunu mogu da odele od Jadranskog mora kad p lima pređe nivo od 110 cm, pa sve do 3 m. Brane se postavljaju na morsko dno, na dubinu od 18 do 28 m i podizaće se pri najavi veće plime. Cilj je da se obezbedi stalno isti nivo vode u gradskim kanalima kako ne bi došlo do poplava. Brane su podeljenje u četiri sekcije, na tri mesta (morska rukavca) u laguni: Lido (dve brane), Malamoko (jedna brana) i Kjođa (jedna brana).
Karakteristike barijera
- Ukupna dužina: 1,6 km
- Ukupno barijera: 78
- Dužina, širina i debljina najmanje kapije- brane (Lido–Treporti): 18,5 x 20 x 3,6 m
- Dužina, širina i debljina najveće kapije-brane 29,5 m x 20 m x 4,5 m (Malamoko)
- 1 ustava za veće brodove u rukavcu Malamoko koja omogućava da luka radi i kada su kapije podignute
- 3 male ustave (2 kod Kjođe i 1 kod Lido-Treporti) koje omogućavaju prolaz ribarskih brodova i drugih manjih plovila kada su kapije aktivirane
- 156 šarki, dve za svaku kapiju, i rezervni delovi
- 42 t teži svaka šarka
- 3 m je maksimalna visina plimnog talasa koji kapije mogu da zadrže (do sada je bilo 1,94 m)
- 30 minuta je potrebno da se kapije podignu
- 15 minuta je potrebno da se kapije spuste u ležište
- 4-5 sati prosečno rukavac će biti zatvoren kad nadođe plima, uključujući aktiviranje i spuštanje kapija
- 4.000 ljudi direktno ili indirektno radi na projektu MOSE
|
Kada je nivo mora normalan, kapije se uopšte ne vide, pune su vode i počivaju na morskom dnu; pri najavi visoke plime, iz njh se ispušta voda uz pomoć komprimovanog vazduha i podižu se sve dok ne izrone iz mora, stvarajući barijeru koja privremeno odvaja lagunu od mora.
Postavljanje brana prate i druge mere: kanali se čiste od vekovnih naslaga, ojačavaju se obale, obnavljaju se mostovi, pločnici se postavljaju na veću visinu. Planira se bolja prerada otpadnih voda koje su nebrojeno dugo ispuštane direktno u kanale. Procenjuje se da bi za naredne dve decenije postojeća kanalizacija mogla da se poveže sa postrojenjem za preradu otpadnh voda, negde na kopnu. Trg Sv. Marka, najniža i najčešće plavljena tačka u gradu, trebalo bi da dobije nov drenažni sistem.
Postoje, međutim, stručnjaci i aktivisti za zaštitu prirode, u Italiji i van nje, koji se vatreno protive projektu MOSE i svim sličnim zamislima. Veruju da će rastući nivo mora za par godina premašiti moć sadašnjih brana, da će često aktiviranje barijera poremetiti normalnu plimu i oseku i tako delovati na živi svet u moru. Smatraju da će otpadne vode iz grada zaostajati u laguni umesto da ih voda odvuče dalje i postavljaju pitanje: kako će barijere delovati na čovekovu okolinu u regiji?
Vesna Bosanac
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
