MANIFESTACIJE

Pripremio: Borka Marinković

Maj - mesec matematike

M3 po treći put

Slogan ovogodišnje manifestacije „Maj - mesec matematike“ bio je „Oblik života“. Simbolički, opisao je i trenutnu situaciju u Srbiji. Naime, u danima predviđenim za bogat i interesantan program, desila se velika elementarna nepogoda pa je program odložen za nekoliko dana, a izložbeni prostor privremeno je pretvoren u centar za prikupljanje humanitarne pomoći.

Najveća novina ovogodišnje manifestacije je zvanično otvaranje Naučnog kluba Centra za promociju nauke - prostora u kojem svi zainteresovani za nauku i tehnologiju imaju priliku da se upoznaju, razmenjuju iskustva, diskutuju o naučnim temama i time proširuju znanja i vidike. U njemu su se održavale matematičke tribine podeljene u tri celine: škola budućnosti, vizuelna matematika i veliki matematičari.

Odgovor na pitanje : zašto se opredeliti za karijeru u matematici, pokušali su da daju učesnici tribine. Direktor Matematičkog instituta dr Zoran Marković osvrnuo se na matematičke profesije u prošlosti koje su obuhvatale samo asistente i profesore. U poslednje vreme aktuarstvo je postalo jedno od dvesta najatraktivnijih zanimanja za matematičare, dok su prošle godine istraživanja pokazala da prva četiri mesta najtraženijih zanimanja čine matematička. U veoma zanimljivom izlaganju pod nazivom „Računarstvo od 0 do 1“, studenti Relić i Zlatković su izneli svoje motive učenja programiranja vodeći se rečenicom Petera Norviga: „Naučite da programirate za 10 godina“, upoređujući ga sa učenjem igranja šaha, sviranjem, igranjem tenisa i sl. Svaki nivo znanja daje određenu poziciju u timu, a znanje više programskih jezika proširuje prostor razmišljanja.

Nasušna statistika

Izlaganje „Radost statistike“ imalo je za cilj da potvrdi važnost statistike u svakodnevnom životu. Bilo je zanimljivih opisa statistike kao što su: „Sve je laž, prokleta laž i statistika“, ili „Statistika je kao bikini: ništa ne otkriva, a ništa i ne pokazuje“, primena statistike u raznim oblastima života i rada. „Statističari imaju lošu naviku da se, kao i umetnici, zaljube u svoje modele“, rekao je George Box. Život se u stvari sastoji iz eksperimenata. Što ih je više - to je bolje. U SAD, na primer, Društvo statističara je brojnije od Društva matematičara.

Pitagora u parku Svetog Save

Cilj dvodnevne tribine „Vizuelna matematika“ bio je da, u razmeni iskustva „Tempus“ projekata, prezentovanih na originalne načine, nastavnici matematike jedni drugima pomognu u radu. Najveći broj prezentacija odnosio se na razne metode objašnjavanja pojmova iz geometrije tj. na njihovu vizualizaciju (prizma, piramida, parabola, osnovni pojmovi iz analitičke geometrije...) i njihovu povezanosti sa umetnošću (slikarstvo, origami). Učenici mogu da rade timski, mogu da ispoljavaju kreativnost, maštovitost i dr. čime se povećava motivacija za učenjem i razumevanjem, što je inače jedna od najslabijih tačaka našeg obrazovnog sistema.

U osmišljavanju i realizovanju pomažu i savremene tehnologije, pogotovo softverski paket Geogebra . Nastavnici koji ga koriste preporučuju ga zato što je pristupačan u svakom pogledu. „Programiranje lavirinta“, „Pitagora u parku Svetog Save“, „Kako uhvatiti krivinu - Parabola“... samo su neke od prikazanih prezentacija nastavnika osnovnih i srednjih škola iz Srbije.

Rat skraćen za dve godine

Treća tribina, posvećena Alanu Tjuringu, izazvala je veliku pažnju brojnih slušalaca. Naslov knjige Davida Livta„Čovek koji je suviše znao“ (2011) ukazuje na snagu, ali i tajne koje su obavijale život i rad ovog velikog matematičara i kriptografa , oca Računarskih nauka (Computer Sciences). Njegovi prvi radovi potiču iz 1936. kada je objavio članak o „univerzalnoj mašini Tjuring“. O konceptu veštačke intiligencije, čiji je Tjuring začetnik, govorio je profesor dr Milan Božić, nekadašnji član Saveta projekta „Teorijski aspekti veštačke intiligencije“.

Tjuring je smatrao da mašine treba tretirati kao decu: ugraditi im ideje koje će se dalje razvijati. Ako mašina uspe da odgovori na zadata pitanja, ona se može smatrati inteligentnom. Tokom Drugog svetskog rata, predvodio je tim koji je dešifrovao rad čuvene nemačke mašine za šifrovanje poruka „enigma“. Istoričari smatraju da je dekodiranjem ove mašine skratio rat za dve godine.

Takođe, Tjuring je kreator prvog programa za igranje šaha. Na listi 100 najznačajnijih Britanaca, nalazi se samo 10 naučnika. Među njima je i Alan Tjuring, a u časopisu TIME (1999), na listi dvadeset najvećih naučnika i mislilaca 20. Veka, samo su dva matematičara: Alan Tjuring i Kurt Gedel. Nasuprot naučnim profesionalnim rezultatima, zbog „nedoličnog “ ponašanja u ličnom životu, osuđen je, što je najverovatnije bio razlog njegove tragične smrti posle dve godine. Posthumno je pomilovan 2013. Ova tribina je otvorila mnoga naučna, ali i filozofska pitanja: problem zaustavljanja, odlučivosti i mnoga druga.

Mozgalice i slagalice

Izložbeni prostor bio je ispunjen novim izuzetno interaktivnim eksponatima.

U periodu između 12. i 15. veka bila je popularna, pre svega u Toskani, kapa prstenastog oblika „macokijo“. Veliki broj umetnika na svojim slikama prikazuje ovu kapu veoma složene geometrije. Najpoznatiji modele kape napravio je Leonardo da Vinči, a Nedeljko Adžić je izradio njen trodimenzionalni model.

Naizgled jednostavni proces pravljena balona od sapunice krije u sebi jedan od osnovnih principa prirode - princip minimalne potencijalne energije. Molekuli vode će se u balonu rasporediti tako da njegova površina bude što manja. Tako se dobija sfera.

Digital light izložba je rezultat radionice studenata Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta u Banjaluci. Oni su dizajnirali i modelovali lampe od papira u obliku geometrijskih tela za različite namene. Na taj način primenili su matematiku na polje arhitekture i dizajna. Autor radionice je prof. dr Milena Stavrić.

Matematičke mozgalice i slagalice uvek privlače pažnju, posebno najmlađih, jer se kroz igru i zabavu može naučiti strateškom razmišljanju, organizaciji prostora, korišćenju algoritama. Ovakav način razmišljanja pomaže u rešavanju svakodnevnih problema.

Borka Marinković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja