TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA
Pripremio: M.J.
Nil
Korist od vodostaja
Tačnu dužinu reke Nil teško je odrediti zbog različitih mišljenja o mestu njenog izvora i složenom sistemu pritoka. Najnoviji podaci govore da je Nil dugačak 6.719 km. Istraživači su otkrili i da Nil izvire negde u dubinama reke Nijungve, u Ruandi. Ipak, zvanično, jezero Viktorija ostaje primarni izvor. Ono što je sigurno jeste da Nil teče od juga na sever i prolazi kroz devet afričkih zemalja: Ugandu, Sudan, Egipat, Zair, Keniju, Tanzaniju, Ruandu, Etiopiju i Burundi.
Nil ima dugačku i složenu putanju jer protiče kroz devet zemalja i bezbroj močvara i savana, kroz pustinju, prašumu i planine. Svoju dužinu duguje dvema velikim pritokama: Belom Nilu i Plavom Nilu. Beli Nil protiče od novopronađenog izvora u Ruandi, kroz originalni izvor u jezeru Viktorija. Kada stigne do Kartuma u Sudanu, spaja se sa Plavim Nilom koji izvire u etiopskim planinama. Iako se Beli Nil smatra dužim delom reke, Plavi Nil ga snabdeva sa otprilike dve trećine ukupne količine vode. Nakon što se Plavi i Beli Nil spoje u Kartumu, reka prolazi kroz šest brzaka na putu do Asuana. Ovi brzaci nastaju kada reka naiđe na magmatske stene. Tim delovima reke jako je teško ploviti i tu zapravo nastaje prirodna granica. Kada Nil stigne u Egipat, deli se na dve grane: na Damijetu na istoku i Rozetu na zapadu. Tako nastaje delta Nila preko koje se ova reka uliva u Sredozemno more.
 Iako se većina istoričara i geografa ne slažu oko mnogih stvari vezanih za Nil, uključujući njegovu dužinu i izvor, svi se slažu da drevni Egipat ne bi nikad postojao bez ove velike reke. Egipat, koji je mnogima poznat kao dom velikih piramida, sfinge i ostalih čuda drevnog sveta, nije idealno pozicioniran za jednu naprednu civilizaciju. Osim Nila, Egipat je okružen i tonama peska što nije idealno za poljoprivredu i druge temelje civilizacije. Na sreću, Egipćani su znali da iskoriste Nil i njegove mogućnosti kako bi pretvorili svoju zemlju u moćno carstvo.
Basen Nila je bogat faunom i plodnim zemljištem. To je izazvano predvidljivim porastom i padom nivoa vode svake godine. Tokom perioda rasta, koji se događa u julu, voda nadolazi i ispunjava kanale koje su napravili egipatski radnici. Negde u oktobru, reka počinje da se povlači i ostavlja za sobom bogate naslage mulja. Voda koja je prikupljena u kanalima bila je dovoljna da snabdeva useve do sledeće godine. Žetva se odvijala u junu, pre novih poplava.
Porast vode kao novi život
Početkom 20. veka, nekoliko brana je sagrađeno na jugu Egipta kako bi se kontrolisale velike poplave. Kada se nivo poplava sveo na prihvatljivu meru, smanjio se i sediment koji reka ostavlja za sobom, što je uticalo na smanjenje plodnosti tla u okolini. Na sreću egipatskih seljaka, upotreba đubriva je učestala i ovaj sistem omogućio je Egipćanima da uzgajaju najrazličitije useve. Osim što navodnjava i čini tlo plodnijim, Nil pruža i potrebnu pijaću vodu.
Stari Egipćani su na porast i pad nivoa Nila gledali kao na ciklus smrti i ponovnog rađanja. Egipćani su imali toliko uspeha u obrađivanju Nila da je ova oblast postala gusto naseljena. Zbog toga se egipatsko društvo razvijalo izuzetno brzo.
Nil je služio i kao najvažnija saobraćajnica u Egiptu. Omogućio je povezivanje udaljenih delova zemlje sa prestonicom, što je omogućilo trgovinu i komunikaciju.
Preko 95 procenata populacije Egipta živi na obalama Nila, iako ta oblast zahvata samo 5 procenata kopnene mase Egipta. Kao takva, dolina reke Nil jedna je od najgušće naseljenih oblasti na svetu.
M.J.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
