MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 64
Planeta Br 60
Godina XI
Jul - Avgust 2014.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

AERONAUTIKA

 

Pripremio: Darko Mladenović

 

Helikopteri – avio-transport budućnosti

Helikopteri su višenamenske letelice koje se mogu koristiti i za vojne i za civilne potrebe. Mogućnost sletanja na nepristupačne terene i lebdenja u mestu osnovne su karakteristike koje ih stavljaju ispred aviona. Ova vrsta letelica nije previše evoluirala od prvog helikoptera, ali projekti koji se pojavljuju u poslednoj deceniji najavljuju potpunu promenu dizajna i, u velikoj meri, princip projektovanja helikoptera budućnosti.

Brzina helikoptera budućnosti će biti slična ili bolja od brzina trenutno aktuelnih transportnih aviona sa klipnim motorima

Kada su se helikopteri, pedesetih godina prošlog veka; pojavili na nebu, smatrani su transportom budućnosti, letelicom koja će poletati i sletati sa manjih auto-parkinga i krovova zgrada i tako omogućiti transport van saobraćajno zagušenih ulica. Gužve na drumu i duž vazdušnih puteva postale bi stvar prošlosti, a flote helikoptera bi omogućile bezbedan i efikasan transport gotovo od tačke do tačke. Na žalost, tokom decenija, ovaj vid vazdušnog transporta susreo se sa mnogim problemima poput visoke emisije buke, velikih vibracija koje ih čine neudobnim sredstvom za putovanje i visokom potrošnjom goriva u odnosu na konvencionalne avione današnjice.

Zahvaljujući stalnom porastu obima saobraćaja, aerodromi koje koriste konvencionalni avioni današnjice, postali su preopterećeni a istovremeno i svojevrsne ekološke bombe. Ukoliko bi helikopteri današnjice bili redizajnirani, mogli bi pružiti odličnu alternativu avio-saobraćaju kakav danas poznajemo, umanjujući gužve na aerodromima i omogućujući putnicima budućnosti novi pristup gradovima.

Bell Boeing V-22 Ospri

Osamdesetih godina prošlog veka, američka vojska je raspisala konkurs za novu generaciju helikoptera zbog zadataka koje nisu mogli ostvariti helikopteri tog vremena. Na konkursu je pobedilo rešenje koje su ponudile kompanije „Bel“ i „Boing“ pod nazivom V-22 Ospri .

Ospri je helikopter nove generacije koji predstavlja veliki iskorak ka projektima helikoptera budućnosti

Letelica se potpuno razlikovao od svih do tada poznatih helikoptera ali i od svih helikoptera današnjice. Novi helikopter je više podsećao na avion, pre svega svojim karakteristikama u pogledu brzine leta i nosivosti. Jedina karakteristika koja ga povezuje sa helikopterima je mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja. Ovo jedinstveno rešenje je postignuto korišćenjem rotora promenjivog nagiba koji se nalaze na krajevima krila. Prilikom poletanja i sletanja, motori koji se nalaze na krajevima krila se usmeravaju ka nebu, a nakon dostizanja željene visine se rotiraju u pravcu leta letelice. Ovo rešenje je, u praktičnoj upotrebi, pokazalo dosta nedostataka, pre svega onih koji su bili posledica tehnološkog razvoja. Iako je prototip poleteo još 1989. Godine, ospri je svoj prvi komercijalni let izvršio tokom 2005. godine.

Helikopter ima fantastične letne karakteristike: na rastojanje od 1.600 km može prevesti 32 putnika maksimalnom brzinom od 565 km /h . Tokom perioda ispitivanja koji je trajao gotovo dve decenije, letelicu je pratio veliki broj padova sa fatalnim posledicama. Danas ospri polako ulazi u upotrebu u američkoj vojsci, a ubrzano se razvijaju i civilne verzije. Prema svim procenama, čeka ga svetla budućnost i u vojnoj i u civilnoj službi, a na neki način će ovaj helikopter nove generacije biti uzor za projektovanje helikoptera budućnosti.

Američki helikopteri budućnosti

QTR je letelica koja će sa velikom sigurnošću leteti nebom budućnosti jer je koncept pobudio veliko interesovanje avio-kompanija

Koncept koji privlači najveću pažnju i kome se, uprkos futurističkim rešenjima, daju realne mogućnosti za realizaciju je QTR , ili helikopter sa četvorostrukim rotorom promenjivog nagiba. Ovaj jedinstveni koncept predstavlja letelicu sa dvostrukim krilima, slično svom manjem prethodniku kakav se danas koristi u američkoj vojsci pod nazivom V-22 Ospri . Smeštaj krila je predviđen jedno iza drugog, pri čemu je smeštaj motora i njihovog zakretanja istovetan kao na ospriju od kojeg će biti znatno veći sa mogućnošću prevoza 90 potpuno opremljenih vojnika.

Projekat „QTR“ predstavlja svojevrsnu revoluciju u vazdušnom saobraćaju jer će letelica posedovati mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja poput helikoptera, prevoziti veliku količinu tereta brzinama kakve danas poseduju transportni avioni sa klipnom pogonskom grupom. QTR će moći da preveze čak 20 t tereta, odnosno više od 90 ljudi na rastojanje od 1.600 km, brzinom od oko 550 km / h. Ovaj projekat, zajednički poduhvat stručnjaka iz kompanija „Bel“ i „Boing“, još uvek je u fazi ispitivanja modela u aerotunelu a početak radova na izradi prototipa ove koncept letelice očekuje se u narednih pet godina.

Ruski projekti helikopterabudućnosti

Krajem prošle decenije, ruska vlada je raspisala konkurs za projekat brzog transportnog helikoptera budućnosti. Adut poznate kompanije „Mil“ je model X-1 , projektovane brzine leta od 500 km/h i doleta od 1.500 km sa 25 putnika u tovarnom prostoru. Helikopter je gotovo klasične konstrukcije, uz dodatak potisne repne elise koja će omogućiti postizanje horizontalne brzine od preko 300 km/h. Helikopter bi u eksperimentalnoj fazi trebalo da bude tokom naredne godine.

– Ka-92 je koncept konstrukcijskog biroa „Kamov“ specijalizovanog za proizvodnju helikoptera

Kamov ka-92 je projekat novog ruskog helikoptera sa koaksijalnim rotorom, koji odlikuje i dosadašnje helikoptere ovog proizvođača. Novina kod ovog modela su dve potisne elise na repu koje će omogućiti ovom helikopteru brzinu od gotovo 450 km/h. Stručnjaci planiraju da svaki od rotora ima posebnu funkciju, odnosno da jedan bude zadužen za vertikalni a drugi za horizontalni let. Kamov ka-92 se projektuje tako da može da prenese 30 putnika u transportnom prostoru, na rastojanje od gotovo 1.500 km.

Za helikopter se razvija i nova generacija Klimov-motora snage 3.200 konjskih snaga. Iako je sam projekat obelodanjen pre gotovo pet godina, helikopter je još uvek u fazi projektovanja a njegov dalji razvoj će omogućiti neke nove koncepte helikoptera budućnosti.

Evropski projekti

Italijanska kompanija „Agusta-Vestland“ je na evropskom kontinentu lider u projektima helikoptera budućnosti sa već predstavljena dva koncepta letelica. Prvi predstavljeni projekat nazvan AW60 . Obavio je svoj prvi let tokom 2003. godine, i još uvek se nalazi u fazi letnih testiranja. Po dizajnu je veoma sličan američkom ospriju , ali je namenjen isključivo civilnom tržištu pa shodno tome ima i putničku kabinu opremljenu sistemom za klimatizaciju i snabdevanje kiseonikom putničkog prostora.

Luksuzno uređenje kabinskog prostora helikoptera AW 609

Helikopter pogone dva motora; u slučaju otkaza jednog od motora, drugi je u potpunosti sposoban da pokreće oba rotora i tako bezbedno završi let. Pilotski prostor je opremljen najsavremenijom avionikom, a za upravljanje helikopterom je dovoljan jedan pilot. Kabinski prostor se uređuje u skladu sa zahtevima potencijalnih klijenata a u ponudi su i luksuzno opremljene letelice za korisnike sa posebnim zahtevima - kakvi su recimo šefovi država i druge važne ličnosti.

Sadašnji kapacitet letelice je do 9 putnika i 2 člana posade, koji se maksimalnom brzinom od 509 km/h mogu prevesti na rastojanje do 1.390 km letom na visine od oko 8.000 m. „Agusta“ planira dalji razvoj letelice u cilju povećanja kapaciteta helikoptera i povećanje doleta. „Agusta-Vestlend“ je u junu 2011. predstavila još jedan svoj projekat, čija se realizacije ne očekuje u skorijoj budućnost - pod nazivom „Projekat Zero“ (Nula). Taj projekat predstavlja tehnološki demonstrator helikoptera budućnosti sa promenjivim rotorima smeštenim u sama krila, što će uticati na poboljšanje aerodinamičkih karakteristika letelica. Trenutno se u fazama testiranja nalazi verzija ove letelice bez ljudske posade a proizvođač kao tajnu čuva rezultate i očekivane karakteristike ovog i budućih projekata zasnovanih na ovom konceptu.

Darko Mladenović

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 64 naslovna
Planeta Br 60
Godina XI
Jul - Avgust 2014.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA