TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA

Pripremio: Oliver Klajn

S tihije na Dalekom istoku

Rezervoar ispod stadiona

Poplave i potopi neslućenih razmera su pratilac kineskog društva milenijumima. Veruje se da je u 3. milenijumu pre Hrista nastala ogromna poplava, za vladavine cara Jaoa. U kineskoj mitologiji uloga priče o velikom potopu je od važnosti kao i kod mnogih drugih naroda.

Iako u drevnim kineskim spisima mitološko nije jasno razgraničeno od istorijskog, često se govori o ublažavanju posledica poplava. Polubožanstvu zvanom Gun pripisuje se izgradnja nasipa i brana koje su se kasnije urušile, posle čega je došlo do masovnog stradanja. Legendarni vladar Ju Veliki (21. vek p.n.e) je neko kome se u mitovima i istoriografiji odaje priznanje za izuzetne uspehe u borbi protiv poplava.

Ju je nastavio očev rad na osmišljavanju načina odbrane od vodene pošasti. Napravio je sistem irigacionih kanala i kopao iz rečnih korita glinu, šljunak i pesak. Na taj način je spasao drevno kinesko društvo koje je živelo pored velikih reka. Ima mišljenja da Gun simbolizuje starije društvo a Ju novije koje je, tehnološkim napredovanjem, bolje izašlo na kraj sa poplavama.

Voda kao sredstvo rata

I u moderno doba voda je često nemilosrdna prema Kinezima. Tako se 1887. godine izlila druga najduža reka u Aziji, Huang He, poznata i kao Žuta reka. Život je izgubilo oko devetsto hiljada ljudi a dva miliona su postali beskućnici. Stanovništvo uz Žutu reku je vekovima gradilo nasipe ali im oni nisu bili od pomoći jer su probijeni bedemi blizu Džengdžoa, prestonice Henan provincije.

Još teže posledice zadesile su centralnu Kinu 1931. Tokom leta nastale su poplave u kojima je stradalo oko četiri miliona ljudi, što je, po broju žrtava, najgora prirodna katastrofa u 20. Veku izuzimajući masovnu glad i pandemije. Nakon toga izgrađene su manje brane uz reku Jangce. To što nije učinjeno više, posledica je građanskog rata i rata sa Japanom posle kojih ni za šta nije bilo sredstava.

Na Dalekom istoku, poplave su izazivane i kao sredstvo rata. Godine 1938. vođa kineskih antikomunista Čang Kaj Šek, da bi zaustavio napredovanje japanskih trupa, uništio je nasipe kod grada Huajuanku, na južnoj obali reke Huang He. Ova strategija je nanela mnogo više štete Kinezima jer ih je poginulo oko 900.000 a podavilo se nekoliko hiljada neprijateljskih vojnika.

Nasipi su obnovljeni 1946. i 1947. godine. Reka Jangce se ponovo izlila 1954, u istočnoj provinciji Hubei. Vlasti su pokušale da otvore tri zapornice koje regulišu protok vode u branama i koje je trebalo da preusmere tok reke. Uprkos tim naporima, dostignut je rekordni nivo poplava kod

grada Đingžu i prestonice Hubei provincije Vuhana; zatim je usledila epidemija kuge. Ukupan broj žrtava ovih dvaju povezanih nesreća je 33.000.

Uništavanje šuma + zemljotres

Više od četiri decenije kasnije, najduža azijska reka Jangce ponovo je zagorčala život stanovništvu. Ovoga puta, u severnoj Kini. Broj žrtava je premašio tri i po hiljade. U istočnoj

priobalnoj provinciji Šandong, u mestu Sintai je 2007. došlo do probijanja nasipa i voda je ušla u dva rudarska okna. Iako je rudnik imao šest pumpi za vodu, nije bilo spasa za više od 180 rudara. Sledeće godine, petnaest provincija istočne i južne Kine bilo je pogođeno velikim pljuskovima praćenim odronima zemlje.

U poslednje vreme, ne prođe godina bez ove vrste prirodnih katastrofa. Više hiljada žrtava je zabeleženo, pre četiri godine u 28 provincija, autonomnih regiona i opština a teška situacija je vladala i u Severnoj Koreji. Pre dve godine je i Peking bio prinuđen da sprovede evakuaciju skoro šezdeset hiljada ljudi; ukupna šteta je iznosila više od milijardu i po dolara. Jula prošle godine najgore je prošla jugozapadna provincija Sečuan. Širom tog dela zemlje, šest miliona ljudi osetilo je posledice poplava uz priličan broj stradalih.

Osim što su najčešći uzrok ovih pojava jake padavine, važni razlozi prošle godine bili su uništavanje šuma i katastrofalni zemljotres u Sečuanu. Nedavno je stradala i najnaseljenija provincija u zemlji, uz obale Južnog kineskog mora - Guangdong.

Najveća hidroelektrana kao najveća zaštita

Da bi izašla na kraj sa ovim opasnostima, Kina je preduzela više velikih građevinskih poduhvata. Širom sveta čuvenoj “Brani tri klisure” glavna funkcija je proizvodnja energije budući da je reč o hidroelektrani. Ideja o projektu se javila 1919. godine. Pod Mao Ce Tungom su učinjeni određeni koraci ka izgradnji brane, koji su bili podstaknuti poplavama iz 1954 godine. A 1992. kineski Narodni kongres izglasao je odluku o gradnji brane, što je počelo dve godine kasnije.

Dugačka je 2.335 m i napravljena od betona i čelika. Vrh brane se uzdiže do 185 m. Od brane se, pored ostalog, očekuje da štiti od poplava velike gradove kraj reka kao što su Nanćing, Vuhan i Šangaj. Kapacitet rezervoara je 22 km3. Ishod je da bi veliko nizvodno plavljenje trebalo da bude deset puta ređe nego dosad, odnosno jednom u sto godina.

Od decembra do marta, kada je uglavnom suvo, prazni se rezervoar “Brane tri klisure”. To daje svežu vodu za industriju i poljoprivredu i ubrzava donji tok. U vreme poplava, pre četiri godine, zabeležen je rekordni priliv vode u branu. Uzdignuti rezervoar je smanjio odliv u donji tok reke, čime su ublažene posledice prirodne nepogode. Ipak, i pored ovih uspeha, poplavljena su neke mesta od značaja za kulturu i arheologiju.

U direktnoj vezi sa “Branom tri klisure” je plan izgradnje četiri nove brane, uz donji tok reke Jinša. U celini gledano, osnovni problem infrastrukture za odbranu od poplava širom zemlje je zastarelost a gradovi Kine se prebrzo uvećavaju i to otežava pravljenje hidrološko-građevinskih planova.

Mape ugroženih područja, baze podataka…

Vlasti su načinile mape područja sa najvećim rizikom i osmislile sistem za upozoravanje stanovništva. U zemlji postoji preko sto basena za zadržavanje nabujale vode. Program za bezbednu evakuaciju stanovništva je načinjen 1988. godine. Mana mu je to što garantuje da će tek dvadesetak posto ugroženih biti sklonjeno na sigurno.

Godišnje, Kinu zadese četiri velike poplave. Građeni su i bedemi koji se nisu pokazali kao solidni. Primera radi, bedemi uz obalu istočne provincije Đeđang, 2004. su zbog plimskih talasa pukli na čak 1.200 mesta!

Dosta se radi na stvaranju baze podataka o ranijim poplavama kako bi se izvukli odgovarajući zaključci za budućnost. Komitet kineske vlade za klimatske promene je procenio da će nivo mora u svetu rasti između 31 i 65 cm godišnje, sve do 2100. kada se predviđaju velike poplave pa je u pomoć pozvana nauka da nađe načina da se smanjuje vodostaj uoči najavljenih poplava.

Zakon o zaštiti od ove katastrofe Kina je donela 1997. Postoje četiri nivoa vlasti zaduženih za poplave. Najviše je Državno veće. Potom dolaze štab i komisija za kontrolu poplava na nivou sliva, provinijske i gradske vlasti. U svemu tome određena je uloga vojske, saobraćajnih, finansijskih, zdravstvenih i drugih državnih organa. Samo u slivu Jangcea ima oko 3.600 km nasipa na glavnom kanalu i još 30.000 km na manje značajnim kanalima. Time je zaštićeno oko osamdeset miliona ljudi.

Baseni za zadržavanje poplava u kojima se skladišti voda nalaze se kraj pritoka reka, jezera, potoka i zaliva. U njima se zadržava voda kao deo zaštite od poplava. Samo u slivu Jangcea ima 40 velikih basena za te namene, ukupnog kapaciteta 50 miliona m3. Najvažniji je onaj u gradu Đingđiangu, u istočnoj obalnoj provinciji Đangsu. U istom tom slivu je čak 105 velikih brana i rezervoara u kojima se skladišti 73 miliona m3 vode.

Smanjivanje poplavnog talasa

Japan je na najjužnijem od četiri glavna ostrva, Kjušu imao velike poplave juna 1953. godine. Bilans katastrofe je više od hiljadu mrtvih i oko 450.000 kuća pod vodom. Ova nesreća je uticala na poboljšanje sistema odbrane od poplava na tom ostrvu.

Posle poraza u Drugom svetskog ratu, Japan u prvo vreme nije vodio dovoljno računa o svojim vodenim resursima. Posle 1953, u saradnji sa jednom američkom kompanijom izgrađen je veliki broj brana na ostrvu Kjušu. Posebno je značajna brana Aburagi, u gradu Soeda. Ova brana od betona visoka je 54 m. Multifunkcionalna je i u stanju je da poplavni talas od 870 t/sec smanji za 260 t.

Četrdeset godina kasnije, ostrvo Kjušu je ponovo stradalo. U gradu Kagošimi, teške kiše dovele su do plavljenja i odnele 71 život. Pre devet meseci bio je poplavljen i Kjoto, poznat kao “grad deset hiljada svetilišta” i viševekovna prestonica.

U Tokiju je, između 1993. i 2006. ispod stadiona napravljen kompleks tunela. Cena ovog građevinskog poduhvata je tri milijarde dolara. Jedan od rezervoara za vodu je dugačak oko sto metara a sam tunel se prostire na oko 6 km. Sistem ima pet rezervoara i nalazi se na perifeiji prestonice. Opremljen je sa četiri turbine sa avionskim motorima koje izbacuju višak vode u reku Edo.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja