MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 63
Planeta Br 60
Godina XI
Maj - Jun 2014.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ZOOLOGIJA

 

Pripremio: Dr Ana Paunović


Nepoznato o...

Čudesne žabe

Postoje dokazi da su žabe lutale Zemljom pre više od 200 miliona godina, što znači da su neke davno izbliza i uživo videli dinosauruse. Žabe pripadaju vodozemcima, a razlikuju se od drugih vodozemaca po tome što odrasle žabe nemaju rep. Najčešće su veličine od 2-12 cm s tim što im dužina varira u rasponu 1-33 cm. Koža im je ponekad sa bradavičastim ispupčenjima ili je glatka, zavisno od vrste. U usnoj duplji se nalazi dobro razvijen lepljiv jezik kojim love insekte.

•  Danas je poznato oko 4900 vrsta žaba, a naučnici procenjuju da će se u budućnosti opisatih još oko 1000 novih vrsta.

•  Nisu sve žabe zelene. Ima i žutih, braon, narandžastih, šarenih. Jarke boje žaba upozoravaju na to da su otrovne.

•  Na prednjim ekstremitetima žabe imaju 4, a na zadnjim 5 prstiju. Između prstiju nekih vrsta postoje plovne kožice koje olakšavaju plivanje.

•  Zenice raznih vrsta žaba su različitog oblika, neke podsećaju na mačije oči, ima okruglih, pa čak i u obliku srca.

•  Žaba može da naraste do 33 cm. Njen naziv je golijat . Živi u zapadnoj Africi. Zadnje noge dugačke su joj 60 cm!

•  Gatalinka, smaragdna lepotica žabljeg sveta, spada u najmanje žabe Evrope, sa telesnom dužinom od 4-5 cm. Davno, u tegle u kojima su držane gatalinke stavljale su se i male merdevine. Ukoliko bi se žaba popela na vrh merdevina, smatralo se da će vremenske prilike biti dobre, a ukoliko bi ostala pri dnu i kreketala, da će se vreme pogoršati. Karakteristika ove vrste su proširenja u obliku jastučića (diskova) na vrhovima svih prstiju, koja omogućuju pripijanje podlozi i zahvaljujući kojima se veoma vešto penju na drveće i drugo rastinje. Ti jastučići su veoma složene strukture; pod uveličanjem njihova građa podseća na šaru auto-guma. Koža na donjoj strani glave i trbuha im je lepljiva, što omogućava da se dobro i čvrsto drže i na lišću.

•  Žabe krastače sa bradavičastom kožom ne mogu se ni među žabama podičiti svojim izgledom. Slabo skaču i, osim u vreme parenja, nisu vezane za vodu.

•  Žabe mogu odjednom da polože više hiljada jaja u vodi; iz jaja se izležu larve koje se popularno nazivaju punoglavci. Punoglavci imaju rep, koji posle nestane.

•  Nos i oči vodenih žaba se nalaze na vrhu glave, kako bi mogle da posmatraju okolinu i dišu dok im je veći deo tela pod vodom. Žabe ne piju vodu na usta, nego je „piju“ - uzimaju preko kože.

•  Starost žaba može se odrediti po prstenovima na preseku kostiju, koji se formiraju tokom zimskog perioda mirovanja. Ti prstenovi liče na godove kod drveća.

•  Žabe spadaju u hladnokrvne životinje, što znači da njihova telesna temperatura zavisi od temperature sredine. Ako je napolju toplo, telo žaba se ugreje pa, da se ne bi pregrejala, spas nalazi rashlađivanjem u vodi. Kada je hladno, telo žaba se ohladi. Zato žabe prespavaju zimu. Neke šumske žabe na Arktiku mogu da prežive čak i ako im se smrzne 65% tela. Oni u svojoj krvi koriste glukozu koja se nakuplja oko najvažnijih organa i tako štiti od hladnoće.

•  Žabe su prve kopnene životinje sa glasnim žicama. Samo mužjaci mogu da krekeću. Neke vrste uopšte ne krekeću a neke imaju i zvučne kese pomoću kojih se ti glasovi pojačavaju.

•  Postoje leteće žabe. One zapravo ne lete, nego jedre.

•  Ogromna većina žabljih vrsta žive u slatkim vodama; međutim, na Floridi leopard žaba može da živi u slanim vodama.

•  Zlatna žaba strela je najotrovnija žaba na svetu! Otrov izdvojen iz kože jedne žabe može da usmrti čak 1000 ljudi! Dobile su naziv zbog toga što su Indijanci pre polaska u lov umakali vrhove svojih strela u otrov koji se izlučuje preko kože ovih žaba. Ovaj otrov utiče na nervni sistem i mišiće, izazivajući paralizu i prestanak disanja.

•  Žabe koje se drže kao kućni ljubimci, ili u zoološkim vrtovima mogu da žive 20, a neke žabe krastače živele su i 40 godina u zatočeništvu.

 

Dr Ana Paunović

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 63 naslovna
Godina XI
Maj - Jun 2014.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA