IŠČEZLE VRSTE
Pripremio: Oliver Klajn
Nesofonti
Savitljivom njuškom kroz noć
Nesofonti su bili endemični sisari slični glodarima, naročito po oštrim zubima, ali nisu spadali u tu grupu. Reč je o izumrlim vrstama rovčice koje su inače srodnije krticama nego glodarima. Živeli su na karipskim ostrvima. Njihov taksonomski red je Soricomorpha, kome inače pripadaju sve rovčice.
 Familija je bila Nesophontidae dok je Nesophontes naziv roda po naučnoj klasifikaciji. U vezi broja vrsta koje potpadaju pod nesofonte javljaju se bitne razlike među zoolozima. Neki stručnjaci priznaju samo 6 dok kod drugih stručnjaka broj vrsta ove izumrle životinje sa Kariba ide do 12. Ovo je posledica činjenice da su sve vrste izučavane na osnovu fosilnih ostataka.
Po svemu sudeći, istrebljeni su početkom 16. veka mada ima mišljenja da su neki znatno duže opstali. Na Kubi je postojao vitki kubanski nesofont. Njegovi ostaci su otkriveni na istoku ove ostrvske države, u pećini kraj plaže Daikuri. Kuba je obilovala raznim vrstama ove nestale životinje. Tako je postojao i veći kubanski nesofont. Zapadni kubanski nesofont je živeo i na Haitiju. Kosti te vrste su otkrivene na dva lokaliteta iz 13. i 14. veka, na severnoj obali Kube. Bile su izmešane sa pacovskim i mišijim kostima.
Zapadna vrsta je najrasprostranjenija. Poslednje dve vrste na najvećem ostrvu Kariba su bile: manji kubanski nesofont i kubanski nesofont. Od kubanskog nesofonta je iskopana donja vilica i zna se da je bio prilično veliki u odnosu na svoje srodnike. Na ostrvu Hispaniola, na kojem se danas nalaze nezavisne države Haiti i Dominikanska Republika, bile su tri vrste ovog sisara.
 Atalajska vrsta je nazvana po plantaži u blizini pećine na Haitiju, gde su otkriveni ostaci lobanje i skeleta. Osim Haitija, živeli su u Dominikanskoj Republici. U centralnom delu Haitija je drugi po veličini grad ove države, San Mišel del Atalaje. Po njemu je dobio ime nesofont iz San Mišela. Utvrđeno je da kosti ove haićanske rovčice potiču iz 14. veka. U istom kraju su nađeni ostaci vrste haićanski nesofont.
Na Portoriku je bila samo jedna vrsta. Portorikanski nesofont je živeo na zapadu arhipelaga i na Američkim Devičanskim ostrvima. Boravio je u brdovitim ostrvskim šumama. Veruje se da nikad nije došao u kontakt sa Evropljanima. Uzorci fosila portorikanske vrste se čuvaju i u Londonu. To je bila najveća od svih vrsta. Razlog tome je što na Portoriku, sve do dolaska pacova, nije bilo opasnih grabljivaca ili rivala za hranu. U tako povoljnim uslovima veličina životinja na ostrvima se obično znatno uveća.
Dve vrste su živele na Kajmanskim ostrvima ali one dosad nisu naučno tretirane i definisane. Svi nesofonti su uništeni po dolasku evropskih naseljenika na Karipska ostrva. Po svemu sudeći, glavni uzročnik je pojava pacova koji su stigli na evropskim brodovima. Dosta je uticalo i krčenje šuma. Hranili su se uglavnom insektima.
 Od vrsta koje postoje danas vrlo su srodni solenodonima (rodu sisara koji je sličan rovčici a svojstveno mu je da otrovom iz sekutića lovi plen).
Neka svedočanstva lokalnog stanovništva ukazivala su na to da je, možda, neki od nesofonta preživeo do naših dana. U tu svrhu je preduzeta naučna ekspedicija 1996, u Dominikansku Republiku. Nije nađeno ništa što bi opovrglo trenutni status nesofonta kao iščezle vrste. I ispitivanja ostataka ove životinje širom Kariba sugerišu da su sve nade u njegovo postojanje posle 16. vek a po svemu sudeći uzaludne.
Važno anatomsko svojstvo im je bila savitljiva njuška. Veličina pojedinih vrsta je bila poput miša a najkrupniji su bili kao severnoameričke veverice. Uglavnom su bile noćne životinje, što podrazumeva da su bile najaktivnije noću dok su po danu uglanom spavale.
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
