MUZEJ AUTOMOBILA

Pripremila:Dubravka Marić
Foto: Z Stromar

Garaža kao kulturno dobro

Spasavanje žrtava progresa

Baš kao i sama ideja o „kočiji bez konja“, i automobil je ništa drugo do skup niza pronalazaka nastalih znatno pre „automobilskog doba“. U automobilu i danas „žive“ dva verovatno najstarija i civilizacijski svakako najznačajnija izuma - vatra i točak.

Najmlađi tehnički muzej u Srbiji, Muzej automobila - zbirka Bratislava Petkovića, kako glasi njegov zvanični naziv, početkom ovog aprila obeležio je 20 godina postojanja. Datum nije slučajan: 3. aprila 1903. prvi srpski vozač, Sreten Kostić, prestoničkim ulicama provozao je i prvi automobil u Srbiji, neseldorf tipa B , iz 1902. godine, vlasništvo beogradskog trgovca Bože Radulovića. To se dogodilo posle jednomesečne obuke, kroz koju ga je sproveo austrijski mehaničar koji je stigao u pratnji automobila iz fabrike u okolini Beča, i položenog vozačkog ispita pred domaćom tročlanom komisijom, čiji je samo jedan član pre toga zaista video automobil. Tako je Sreten Kostić ujedno postao i prvi profesionalni vozač u Srbiji.

Muzej koji se nalazi u ulici Majke Jevrosime 30 u Beogradu je specifičan.

- To je prvi muzej automobila kod nas i na Balkanu. Poseban je zato što je grad dao objekat, a zbirka je privatna, moja. Nalazi se u Modernoj garaži, prvoj javnoj garaži iz 1929. koju je projektovao ruski arhitekta Valerij Staševski, na imanju Vlajka Kalevića, trgovca i dobrotvora. Trebalo je da služi za čuvanje i održavanje automobila, a zadovoljavala je najviše standarde tzv. garažne tehnike tog doba. Pre Drugog svetskog rata tu se nalazio i švajcarski auto-klub, gde su Švajcarci na proputovanju kroz Srbiju mogli da kupe auto-karte, vodiče, da saznaju gde mogu prespavati, kupiti benzin, ostaviti automobil... Garaža je prvi takav objekat koji je zaštićen kao kulturno dobro, uz primenu načela moderne muzeologije da objekat koji se štiti bude vraćen svojoj prvobitnoj nameni, a to su čuvanje i servisiranje starih automobila, naravno, sada i uz njihovo izlaganje - navodi Bratislav Petković, vlasnik Zbirke.

Bratislav Petković, vlasnik zbirke

Ovde je smešteno 40 automobila, od preko 70 koliko sačinjava Zbirku starih i retkih automobila. Ostatak se nalazi u depou van Beograda, gde se inače rade restauracija i priprema automobila za izlaganje. Iako se postavka često osvežava, neki eksponati uvek su tu. Posetioci mogu videti i najstariji automobil, dvosed maro-garden iz 1897. na tri točka sa drvenom karoserijom ili šaron iz 1908. sa drvenim paocima na točkovima i sa luksuznom drvenom karoserijom, izrađenom po narudžbi. Ili ford T , prvi automobil koji je masovno proizveden zahvaljujući pokretnoj traci u fabrici Henrija Forda.

U periodu između 1908. i 1927. proizvedeno je i prodato čak 15 miliona primeraka ovog automobila. Pokretna traka, koju je prvi put primenio Ford, bila je samo jedan u nizu izuma isprobanih tokom narednih decenija kada je reč o automobilu. Među njima su i skaj namenjen presvlačenju sedišta, koji je tada bio skuplji od kože, ili elektronski uređaj korišćen u poršeu 924 iz 1976. kako bi odredio da li se trenutno kao gorivo koriste metanol ili benzin. Ovaj automobil, koji je Muzeju poklonio Dušan Gruden, inženjer i rukovodilac tog eksperimentalnog projekta u „Porše“-ovoj fabrici, i danas je jedini porše sa pogonom na metanol. Iako ovakav poklon nije izuzetak, zbirka automobila je pre svega kupljena ličnim sredstvima vlasnika zbirke, Bratislava Petkovića.

- Sve ovo što imamo, nabavljeno je do pre dvadesetak godina. Počeo sam 1965. kada je u saobraćaju bilo mnogo takvih, sada starih i retkih automobila, za čiju kupovinu bi danas trebalo odvojiti veliki novac. To sam kupovao kao polovne automobile, koji su već odslužili svoj radni vek. Volim da kažem da sam „spasavao žrtve progresa“. U to vreme ljudi su nastojali da ih se otarase i da isprazne garaže. Dobijem bmw 328 u zamenu za televizor... Značajan izvor bio je vojni otpad. Tamo sam kupio dva mercedesa adenauera iz 1956. po ceni polovnog fiće !

FIVA, međunarodna organizacija koja okuplja kolekcionare veteranskih vozila, propisala je da, posle otprilike 30 godina, obični automobili postaju kolekcionarski primerci. Ali, kada je reč o automobilima koji donose neku inovaciju, oni status kolekcionarskog primerka dobijaju praktično odmah. Mi danas imamo reprezentativnu zbirku automobila iz perioda između dva svetska rata, koji nazivamo „zlatnim dobom automobilizma“, ali i formulu iz 1978. Može se reći da je ova postavka panorama svega što se dešavalo u oblasti automobilizma tokom poslednjih stotinak godina, na našem području. Tu nema reči o poređenju sa svetom - ovo je presek naše situacije. Naravno, osim automobila, imamo i parking-satove, stari alat, benzinske pumpe, prvu vozačku dozvolu u Srbiji na ime Srete Kostića, fotografije, plakate, a planiramo i rekonstrukciju stare mehaničarske radionice.Uvek ima prostora da se nešto doda i postavka osveži. Naši posetioci su najrazličitijeg uzrasta. Deca iz obližnje škole „Drinka Pavlović“ uobičajavaju da svrate i pitaju ima li noviteta. Pitaju s pravom, pošto muzej mora da živi i da se menja. Kad dođu stranci, često ne mogu da poveruju da mi imamo nešto ovakvo. Priznajem da mi to veoma laska - kaže Bratislav Petković.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja