TEMA BROJA - SPAVANJE I SNOVI

Oni koji muče i bude

Prema jednoj studiji koju su nedavno objavili istraživači sa Univerziteta Montreal, Kanada, noćne more imaju veći emotivni uticaj od loših snova. Analizirajući 253 noćne more i 431 loš san, naučnici su dobili ispovesti o skoro deset hiljada snova.

Ispostavilo se da strah nije uvek glavni faktor. U stvari, ovo osećanje u većini slučajeva nije prisutno u ružnim snovima i u trećini noćnih mora. Umesto toga, uglavnom osećamo tugu, zbunjenost, krivicu i gađenje. Tema koja se najčeešće javlja kada su noćne more u pitanju je fizička agresija. Štaviše, noćne more su toliko jake da često probude spavača. S druge strane, imamo negativne snove. Tada nas „proganjaju“ međuljudski sukobi.

Ženeviev Robert, istraživač psiholoških pojava na Univerzitetu Montreal, kaže da su smrt, zdravlje i opasnost uobičajeni „posetioci“ noćnih mora. Ona smatra da bi, ipak, bilo pogrešno misliti da noćne more obuhvataju samo ove teme. Ponekad spavač interpretira svoje snove kao „zastrašujuće“ ili „opasne“ i tada se budi. Naučnica navodi primer kada je osoba sanjala sovu na drvetu i probudila se na smrt preplašena. Dakle, u pitanju nije bila realna pretnja već subjektivni osećaj. Kod muškaraca su u noćnim morama bile prisutnije nedaće i katastrofe, kao što su poplave, zemljotresi i ratovi. Kod žena su dvostruko prisutnije svađe s prijateljima, porodicom ili partnerom ili neki drugi vid sna u kojem se javlja tema međuljudskih odnosa.

Ali zašto sanjamo? Šta su u stvari noćne more? Na ova dva pitanja još uvek nema odgovora.

Profesor Antonio Zadra sa pomenutog univerziteta usmerava svoju pažnju na poremećaje sna već dve decenije (on je inače specijalista za mesečarenje). Jedna od hipoteza je da snovi predstavljaju katarzu potrebnu zbog promena koje donosi svakodnevica. Druga pretpostavka se odnosi na „prekid“ u nervnom sistemu. Štagod bilo u pitanju, naučna zajednica slaže se u jednom: svi mi sanjamo. Snovi se obično javljaju u REM fazi sna, kroz koju većina ljudi prolazi tri do pet puta u toku noći. Većina spavača odmah zaboravlja svoje snove. Neki ljudi se lakše prisećaju snova, posebno ako ih određena situacija u toku dana podseti na njih. Kod pet do šest procenata ljudi postojale su noćne more.

„Bačeni u ponor“

Noćne more nisu bolest, ali mogu predstavljati problem za pojedinca koji ih sa strahom očekuje svake noći i koga one u velikoj meri uznemiravaju. Ljudi koji imaju noćne more često se plaše spavanja jer to za njih znači da će biti „bačeni“ u ponor najstrašnijih snova. Pojedine more ponavljaju se svake noći. Ljudi koji bivaju probuđeni noćnom morom ne mogu da se vrate na spavanje, i tako nastaje veštačka nesanica.

Izvor upornih strašnih snova može biti neki traumatični događaj. Vojnici koji se vraćaju s ratišta, na primer, u svojim snovima vide scene koje su preživljavali. Konzumiranje ili odvikavanje od alkohola i psihotropnih droga takođe može objasniti učestalost i intenzitet noćnih mora. Dobra vest je da se ova „pošast“ može izlečiti. Tehnikom vizuelizacije, pacijenti uče kako da promene scenario jednog ili više neželjenih noćnih posetilaca, odnosno mora a zatim ponavljaju novi scenario koristeći tehniku mentalnih slika.

Noćne more se mogu i klasifikovati. Dijagnostički statistički priručnik za mentalne poremećaje svrstava noćne more u kategoriju „parasomnija uglavnom povezanih s REM fazom sna“.

Jedan od glavnih ciljeva pomenutih naučnika bilo je bolje razumevanje ružnih snova i noćnih mora u odnosu na „obične“ snove, na nekoj vrsti skale intenziteta. U ovoj studiji učestvovala su 572 ispitanika, od kojih je traženo da vode dnevnik snova dve do pet nedelja umesto jednostavnijeg štikliranja tema nabrojanih u upitniku. Druga metoda je svakako brža i lakša, ali ne i pouzdanija.

Neki od dnevnika imaju veoma bogat sadržaj. Evo jednog primera: „Nalazim se u ormanu. Traka belog materijala me primorava da čučim. Umesto okačene odeće, ovde su velike i groteskno napunjene životinje nalik psima i mačkama koje se krevelje sa izbečenim očima. One vise, meškolje se i kao da idu prema meni. Osećam se kao da sam u zamci, uplašeno.“

Naravno, nisu svi opisi ovako detaljni. Određeni iskazi sadrže puno reči, neki su sažetiji: sastoje se od jednog ili dva reda. Neki od izveštaja predstavljaju tok svesti jer su ih ispitanici pisali odmah nakon buđenja.

Ovo istraživanje omogućava da se utvrdi da li su dobri i loši snovi, kao i noćne more, deo istog emocionalnog i neurokognitivnog procesa. Pitanje: kog tačno procesa i na koji način se sve to dešava, i dalje čeka na odgovor.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja