MEDICINA

Pripremila: GordanaTomljenović

dr SrđanTomić, stomatolog u Bel Medic-u

Zubni karijes

Konac i četkica čuvaju zube

Redovno i pravilno pranje zuba osnov su oralne higijene koja je glavno preventivno sredstvo protiv demineralizacije i posledičnog „kvarenja“ zuba. Dobru naviku čuvanja zdravlja zuba treba graditi od najmlađih dana, kaže dr SrđanTomić, stomatolog u Bel Medic-u

Ako se izuzme prehlada, karijes je najučestalije „obično“ oboljenje savremenog čoveka. Ali, proporcionalno njegovoj raširenosti, i preventiva karijesa je relativno jednostavna, a njen osnov je higijena usne duplje - redovno i pravilno pranje zuba. Dr Srđan Tomić, stomatolog u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, ističe da je za efikasnost tog svima dostupnog načina zaštite neophodno da se dobra navika pravilnog i redovnog pranja zuba usadi u najranijem detinjstvu.

Karijes je infektivno oboljenje zubnog tkiva uzrokovano bakterijama. Mikroorganizmi Streptococus mutans i Lactobacilus - glavni uzročnici „kvarenja“ zuba - u organizam se unose još po rođenju i deo su prirodne flore usne duplje. Ove bakterije se hrane prostim šećerima, metabolišu ih i time proizvode kiseline koje demineralizuju i razaraju zubno tkivo. Prirodna bakterijska flora na površini zuba formira tzv. biofilm, kiselu sredinu koja je nusproizvod fermentacije prostih šećera i koja, ukoliko se ne uklanja redovno, uništava hidroksiapatit, glavni sastojak zubne gleđi.

Na mestima razgradnje zubne gleđi nastaju defekti u obliku rapavih površina koje se potom teže čiste i na kojima se hrana još lakše zadržava, te nastaje začarani krug progresivnog „kvarenja“ zuba, objašnjava dr Tomić. Ukoliko se karijes leči u ranoj fazi, oštećeni zub se može zbrinuti konzervativnim stomatološkim postupkom (stavljanjem plombe); nelečen, može da zahvati živac, što dalje zahteva lečenje zubne pulpe (endodontski tretman), lečenje kanala zuba, a u najgorem slučaju dolazi do razaranja potpornog aparata zuba, što može da dovede do infekcije i često neizbežnog vađenja zuba.

Demineralizacija zubnog tkiva

Naglašavajući da napredovanje karijesa treba zaustaviti na vreme, dr Tomić opisuje nekoliko stadijuma demineralizacije zuba. Početna faza je kredasto zamućenje na površini gleđi. Redovnom higijenom i dodatnom lokalnom fluorizacijom zuba moguće je da se demineralizacija i gubitak zubnog tkiva zaustave na tom nivou; u ovoj fazi još nema defekta zubnog tkiva, te je moguća čak i remineralizacija. Sledeći stadijum demineralizacije je karijes gleđi, koji pruža još jednu šansu da se napredovanje karijesa zaustavi. Ukoliko stomatolog proceni da je početne lezije zubne gleđi, putem redovnog uklanjanja bakterijskog biofilma, moguće zadržati na istom nivou, predložiće praćenje stanja zuba redovnim stomatološkim kontrolama. U pojedinim slučajevima se početne zubne lezije na tom nivou mogu održavati godinama. Ako, pak, stomatolog smatra da su oštećenja takva da se zadržavanje hrane na njima ne može izbeći redovnom zubnom higijenom, preparisaće kavitet i postaviti ispun (plombu).

Treću fazu demineralizacije karakteriše prodor karijesa kroz zubnu gleđ i ulazak infekcije u dentin, u znatno mekše zubno tkivo kroz koje se infekcija brže širi. U ovom stadijumu nema mogućnosti za zauzdavanje karijesa - defekt na tvrdoj gleđi je naizgled mali, ali se ispod njega krije znatno veće oštećenje dentina i zahteva konzervativni tretman zuba - „plombiranje“. Ako se preskoči i taj kritični momenat i karijes nastavi da napreduje, infekcija prolazi kroz dentin i stiže do komore pulpe u kojoj su krvni i nervi sudovi namenjeni ishrani zubnog tkiva i prenošenju bolnih nadražaja. U ovom slučaju je endodontsko zbrinjavanje zuba (lečenje pulpe) svakako neophodno, bez obzira što mogu da mu prethode dva različita „scenarija“ - akutna reakcije pulpe koja se manifestuje bolom, ili izostanak upozoravajućeg bola, uz opasnost da pulpa počne da odumire pod direktnim dejstvom bakterija i proizvoda njihovog metabolizma. Dr Tomić zato kaže da je bolje kad se javi bol, jer će u tom slučaju pacijent potražiti pomoć stomatologa i izbeći dalje komplikacije.

Preventiva i zbrinjavanje karijesa

Sve ovo može se izbeći oralnom higijenom, napominje dr Tomić, a ona podrazumeva redovno, ali pre svega pravilno održavanje higijene usta i zuba i lokalnu upotrebu fluora. Svaki stomatolog će uputiti pacijenta u pravilnu tehniku pranja zuba, a redovnost je nešto što je najbolje uspostaviti u krugu porodice, od malih nogu. Naš sagovornik savetuje da roditelji svojim bebama i pre pojave prvih zubića čiste usnu duplju gazom namočenom u mlak čaj ili fiziološki rastvor. Kad se pojavi prvizub, započinje se sa upotrebom četkice i stvaranjem navike pranja zuba. Sasvim malom detetu, koje još nije vešto da samo u potpunosti opere zube, treba dati četkicu i dečju pastu (bez fluora, da ga dete ne bi gutalo). Važno je da dete redovno pere ili „pere“ zubiće, a roditelj će, ako treba, pomoći naknadno, u onome što dete ne može samo. Dr Tomić naglašava da bi pranje zuba, idealno, trebalo da bude porodični ritual, nešto što dete svakodnevno vidi i u čemu redovno učestvuje.

Rizik kod dece Stepen rizika za pojavu karijesa kod dece (od rođenja do napunjenih šest godina) može se proceniti na osnovu nekoliko parametara: izloženost i delovanju fluora (putem pijaće vode, suplemenata, zubne paste, stomatoloških premaza), učestalosti konzumiranja zašećerenih napitaka i hrane, učestalosti pojave karijesa kod majke i drugih srodnika, učestalosti pojave karijesnih lezija sa ili bez kaviteta kod samog deteta, ranijeg gubitka zuba zbog uznapredovalog karijesa, vidljivosti zubnog plaka, prisutnosti ortodonstkog aparata, lučenja pljuvačke. Prema navedenim parametrima, pod malim rizikom od karijesa su deca koja dobijaju fluor, a slatku hranu uzimaju uglavnom u vreme redovnih obroka; čije majke i srodnici nemaju karijes (u prethodne dve godine), a nije ga imalo ni samo dete(u prethodne dve godine), niti je gubilo zubiće zbog karijesa; dete koje nema vidljivog zubnog plaka, ne nosi zubnu protezu, i(vidljivo) luči dovoljno pljuvačke. Pod umerenim rizikom od karijesa su ona deca koja ne dobijaju fluor, a slatku hranu uzimaju učestalo i između obroka; čije su majke i/ili srodnici imali karijes (u prethodne dve godine), a imalo ga je i samo dete (u prethodne dve godine), i već je i ranije gubilo zubiće zbog karijesa; dete koje ima vidljiv zubni plak i nosi zubnu protezu. Pod visokim rizikom za pojavu karijesa su deca koja ne dobijaju fluor, a slatku hranu uzimaju učestalo, čak se i uspavljuju slatkim napicima; deca čije su majke i/ili srodnici imali karijes (u prethodnih šest meseci), a imalo ga je i sam odete (u prethodne dve godine), i već je gubilo zubiće zbog karijesa; dete koje očigledno ne luči dovoljno pljuvačke.

Pored mehaničkog skidanja zubnog plaka (zubnim pastama sa fluorom), kao značajan element zaštite od karijesa dr Tomić ističe i dodatnu lokalnu upotrebu fluora; u tu svrhu se mogu koristiti fluorisane vodice za usta, ili specijalni fluor zubni premazi koji su dostupni u stomatološkim ordinacijama. Naš sagovornik objašnjava da se, u momentu kad kiselina razgrađuje površinu zuba, eliminišući iz zubne gleđi hidroksiapatit, na njegovo mesto ugrađuju lokalno naneti joni fluora i grade fluorapatit, jedinjenje koje je mnogo otpornije na dejstvo kiselina. Dr Tomić, međutim, upozorava da čak ni lokalna upotreba fluora ne može da kompenzuje neredovno ili nepravilno mehaničko pranje zuba.

Zubni konac je takođe odlično sredstvo oralne higijene. Štaviše, danas je, uz četkicu, na najvišem mestu na lestvici sredstava za zaštitu zdravlja zuba. U relativno širokoj ponudi preventivnih oruđa su i interdentalne četkice, aparati za čišćenje zuba koji izbacuju vodu pod pritiskom, i slično. Kad je o zubnim pastama reč, među njima nema bitnih razlika, a najvažnije je da sve sadrže fluor; na tržištu postoje i medicinske paste za zube koje mogu efikasno da smanjuju osetljivost zuba (kod paradontopatije ili povučenih desni sa ogoljenim vratovima zuba).

Za zbrinjavanje zuba plombiranjem danas se uglavnom koriste kompozitni materijali (bele plombe) koji su estetski superiorni u odnosu na klasične amalgamske „crne“ plombe.

Za kompozit je karakteristično da pri primeni zahteva suvo polje rada – stavljanjem kompozitnog ispuna u vlažnu sredinu izostalo bi rubno zaptivanje i stvorili bi se uslovi za nastanak sekundarnog karijesa. Druga osobina kompozitnih materijala je skupljanje tokom očvršćavanja, te bi se, ukoliko bi plomba bila stavljena brzo i u jednoj „porciji“ materijala, dobio sličan nepovoljan rezultat kao i kod stavljanja kompozita u mokru sredinu. Izrada dobre kompozitne plombe iz tih razloga traje relativno dugo, zbog potrebe da se nanosi u više slojeva, ali zauzvrat može drastično da poveća mehaničku otpornost zuba na koji se stavlja. Lako glačanje ovih materijala dodatno popravlja estetski efekt i olakšava održavanje higijene. Ukoliko veličina i oblik oštećenja na zubu koje se nadoknađuje ne omogućuju suvo polje za rad stomatologa, dr Tomić kaže da je u te svrhe bolje iskoristiti neki drugi materijal.U takvim slučajevima, zbog kontroverzi oko hemijskog sastava amalgama, u Bel Medic-u se, kao sjajna alternativa, koriste estetski superiorniji, najmoderniji glasjonomer cementi. Nove generacije glas-jonomera izgledaju veoma dobro, imaju dobra mehanička svojstva, lako se upotrebljavaju, otporni su i trajni.

GordanaTomljenović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja