HOBI

Pripremio: Oliver Klajn

Arhitektonske makete

Mali svet našeg okruženja

Uloga arhitektonskih modela je višestruka. Naj čeće se koriste u komercijalne svrhe. Svrha ovog posla može biti i hobi ali i pomoć arhitekti da izuči karakteristike planiranog objekta i otkloni eventualne propuste. Kao hobi nije preterano skup. Potrebno je međutim utrošiti puno vremena i truda, što naročito važi za osobe koje nisu profesionalci.

U naše vreme često se upotrebljevaju materijali kao što je penokarton. Penokarton je pogodan za pravljenje zidova, tavana, spratova i delova krova modela jer se lako seče, čvrst je i pogodan za rad. Ovaj materijal može se koristiti i za pravljenje nameštaja u modeliranoj kući.

Prostije makete mogu se praviti od običnog kartona. Jedna od mogućnosti kartona je da se jedna strana otrgne a istakne ispupčenje. Iverica dobro dođe za određivanje veličine i oblika modela. Dostupna je u različitim varijantama i bojama. Pluta je materijal koji se dobija od hrasta plutnjaka. Proizvodi se u listovima i može biti obojena ili u prirodnom stanju.

Makete od pleksiglasa mogu biti providne. Ovaj materijal je posebno pogodan za modele u kojima arhitekta nastoji da postigne rešenje kojim će dosta svetla i vazduha prodreti u zgradu ili njene delove koji bi inače bili mračni. Pojedinci i danas koriste stare aluminijumske štamparske ploče mada se one sve manje upotrebljavaju i nisu pogodne za ovu delatnost - listovi acetata su rastegljivi i tanji od pleksiglasa, a i lakše se režu.

Dugo vremena se za modele koristi drvo balsa, stručno nazvano Ochroma pyramidale . Potiče iz Latinske Amerike. Ko se odluči za balsu, mora da ima u vidu da dosta košta. Prodaje se u tankim listovima dužine 1 m. Lako se seče i glača. Od drveta se za ovu aktivnost koristi i lipa jer omogućava mnogo različitih veličina i oblika. Nabavlja se u obliku listova i štapova.

Sintetički i aromatični polimer polistiren se prodaje u listovima koji se lako seku. Mana polistirena je što se lako raspada na ivicama. Pouzdanije su table od polimera poliuretana.

Široku primenu imaju glina i plastelin. Razni otpadni i potrošni materijali mogu poslužiti za oblikovanje prikaza zgrada, za pravljenje pejzaža i formiranje neobičnih oblika.

Ne preporučuje se korišćenje mnogo vrsta materijala za jednu maketu: ono što je važno to su kompatibilnost i sklad materijala. Mogu se koristiti razne žice, kablovi, metalne ploče, sunđeraste gume, delovi mašina, tkanine, strugotina, isušene biljke, hartija, plastika…

Nekad i testere

Za plastiku, metal i drvo najbolji su kontaktni lepkovi. Tzv. balsa cementom arhitekte lepe drvo, metale, karton i staklo. Balsa cement se brzo suši. Lepak treba da bude zasnovan na polivinil acetatu ili polistirenu - ako se radi o čvrstim materijalima od plastike. Tabla, odnosno postolje može biti od šper-ploče ili medijapana.Od noževa dobro dođe specijalan perorez za sečenje kartona. Za rezanje balse, papira, plastelina, drveta i sličnih materijala korisni su manji instrumenti i nožići poput skalpela.

I makaze mogu poslužiti svrsi. Plastične i drvene lenjire treba izbegavati. Preporučuju se gvozdeni lenjiri dugački oko 1 m. Nekada su potrebni testera i specijalni sekači za materijale poput polistirena.

Proporcije i reljef

Pre nego što počne izrada modela, treba napraviti seriju skica i utvrditi mere ukoliko se pravi maketa postojećeg građevinskog objekta. Valja odrediti proporcionalni odnos dimenzija modela prema originalu. Od toga će zavisiti i koliko će biti detalja i koliko će elemenata biti uključeno u maketu. Najmanji odnos je 1:2500. Na postolju, ako je ravno, mogu se ucrtati ili naslikati staze, putevi, biljke i sve ono što okružuje objekat. Pločice od plute i kartona mogu poslužiti da se postigne slojevit prikaz staza i puteva. Slojevi se mogu seći i lepiti.

Za prikazivanje modela koji su stepenasti ili na uzvišenju, najpogodniji materijali su plastelin i glina. Ukoliko se pravi manji model, može se oblikovati i od drveta. Valja proveriti da li su mere usklađene sa prethodnom skicom. Prozori i vrata mogu biti ucrtani.

Druga varijanta je da se urežu linije u površinu koja će predstavljati vrata i prozore. Kod vrlo malih modela može se izbeći prikazivanje otvora na zgradi. Ukoliko osoba koja pravi maketu nije iskusni profesionalac, treba da pravi modele iz što je moguće manje delova i da teži jednostavnosti. Kod kartona se može postići da se iz jednog sloja načine zidovi i krov. Ako se neko odluči da budu vidljive i sobe iznutra, odnosno da pravi veći model, najpogodniji su medijapan i vrsta penokartona. Za postizanje debljine i zaobljenosti elemenata, pogodni su balsa i karton. Savitljiva plastika i papir se mogu koristiti, mada obično nisu u skladu sa drugim materijalima.

Malo isušenog bilja pa…

Do punog izražaja debljina materijala dolazi u uglovima i tamo gde se gradivni elementi susreću. Otvore za vrata i prozore treba iseći pre spajanja drugih elemenata. Ako neko želi da na modelu prikaže i staklo u prozoru, treba da upotrebi čvrst materijal. U suprotnom, rizikuje da projekat propadne zbog mogućih nabora i krivina. Prozori treba da budu tanki i u saglasju sa ostatkom zgrade koja se prikazuje.

Da bi se prikazale okolne reke, jezera ili bazen u blizini objekta postoji više opcija. Jedna od njih je da se bojama oslikaju vodene površine. Karton i staklo se mogu obojiti odgovarajućom bojom i staviti niže u odnosu na okolinu. Čak se i od plastičnog omota za knjige mogu iseći delovi koji će predstavljati reke ili jezera. Dodavanje biljnog pejzaža, odnosno drveća i žbunja radi se na kraju. Ima dosta materijala ali se kao ponajbolje rešenje izdvajaju delovi isušenih biljaka.

Nožem se mogu istaći spojevi cigala i kamena. Boje dobijaju na značaju samo kod većih maketa.

Vrste modela

Tipovi maketa se mogu podeliti u više grupa. Unutrašnji modeli prikazuju nameštaj, boje, dekoraciju i sklad koje arhitekta postiže u objektu. Spoljašnji model su okolni pejzaži ili objekti koji su delo ljudskih ruku. Urbani modeli prikazuju širok prostor i služe za prostorno planiranje. To mogu biti i čitava naselja i gradovi.

Pejzažni modeli uključuju manje mostove, staze, biljke i ukrasne objekte i najčešće prikazuju javne površine. Inženjerski i gradivni modeli služe da pokažu odnos pojedinih komponenata zgrade sa naglaskom na njihovoj posebnosti.

U novije vreme makete se sve više rade na računarima. Ali, uprkos znatno usavršenom softveru, ne mogu da ostave tako snažan utisak kao fizičke predstave objekata.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja