ZOOLOGIJA
Pripremio: Dubravka Marić
Zaštita zveri
Opasni ćudljivi meca
Polovinom marta,na Mojstirsko-draškim planinama, jugoistočno od Tutina, tri mečeta ostala su bez majke ubijene u krivolovu. Budući da su tada bili u uzrastu od oko dva meseca, bili su zavisni od majčinog mleka i u opasnosti od hipotermije. Me čiće je najpre preuzeo rukovodilac službe za lov JP Srbijašume iz Šumske uprave Tutin, Sabahudin Hačković. Na inicijativu Grupe za CITES, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, od njega su ih preuzeli stručnjaci „Srpskog tima za medvede“ i inspektori zaštite životne sredine. Jedan mužjak i dve ženke sada su u Zoovrtu na Paliću, a predviđeno je da uskoro budu prebačeni u prihvatilište za mečiće-siročiće u Rumuniji
Kada se u kontinentalnom delu Evrope govori o medvedima, misli se na mrkog medveda ( Ursus arctos ). Ta najveća zver u Srbiji najbliži je rođak polarnog medveda i grizlija. Sa prosečnih stotinak kilograma telesne težine, mrki medved nije neuočljiv. Ipak, smanjenje staništa, krivolov i uznemiravanje zbog kojeg se kriju od ljudi, učinili su da u Srbiji živi manje od stotinu jedinki ove vrste, poznate po usamljeničkom životu. Biolozi procenjuju da bi, uz punu primenu mera zaštite, kod nas moglo da živi do 400 mrkih medveda. Medvedi su u Srbiji strogo zaštićeni kao ugrožena vrsta, i to od 2010. kada je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti prirode. Pre toga je od 2002. za njih važio lovostaj tokom cele godine.
 |
 |
| Mečići i međedi - srpski tim za medvede |
Medved Đura uhvaćen na Tari i preseljen u istočnu Srbiju oktobra 2006. |
Medved je na području Balkana žrtva krivolova iz ekonomskih razloga: na ceni su koža i lobanja, ali i meso koje je veoma ukusno, naročito u kombinaciji sa drugim vrstama mesa. U Makedoniji, Albaniji i na Kosovu još uvek, mada manje nego ranije, postoji pojava mečkarenja, koja je u Srbiji iskorenjena 2004. Medvedi koji su plen krivolovaca završavaju i kao maskote u ugostiteljskim objektima, gde mogu da postanu žrtve-napadači na svoje hranitelje. Prisetimo se samo slučaja kada je jedan medved, u okolini Zrenjanina, 2011. usmrtio svoju dugogodišnju hraniteljku, da bi ga potom odstrelili policajci. - Mi tada nismo bili pozvani. Policija koja nije znala šta da radi, poslušala je povike gomile i ubila medveda. Verovatno je da su vrata ostala odškrinuta: medved se nije plašio hraniteljke jer je navikao na nju, a ni ona se nije plašila njega pošto ga je godinama hranila. Nešto se dogodilo, možda neka promena u ponašanju hraniteljke, i stvorila se prilika kada mrki medved napada čoveka. U prirodi, do napada može doći kada je medved iznenađen i u strahu, kada je iznenađen dok se hrani, i to naročito strvinom ili ulovom, i kada čovek susretne mečku sa mečićima, koja je uvek veoma zaštitinički raspoložena. Medvedi se brzo vezuju za ljude koji ih hrane i prestaju da ih se boje. Medved koji je osetio da čovek predstavlja opasnost ili mu čovek uopšte nije poznat kao hranitelj, radije će ga se kloniti - objašnjava mr Milan Paunović, član Srpskog tima za medvede i muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. - Srpski tim za medvede je neformalna grupa poznavalaca i entuzijasta, koju još čine doc. dr Duško Ćirović, sa Biološkog fakulteta u Beogradu, i dr veterinarske medicine Slobodan Spasojević.
Osvežavanje krvi uz pomoć ogrlice
- Do 2005. malo se šta znala o mrkom medvedu. Tada smo počeli istraživanje medveda uz pomoć ogrlica za satelitsko praćenje. U okviru projekta Biološkog fakulteta „Povećanje vijabilnosti populacije medveda u istočnoj Srbiji“, gde je sarađivao i Prirodnjački muzej - na naš predlog, iz zapadne Srbije, prebačena su dva medveda da bi se „osvežila krv“ medveda u istočnoj Srbiji. Doduše, mužjak nazvan Đura je bio bez ogrlice, ali je ženka Milica, stara oko tri godine, dobila GPS-GSM ogrlicu. Ti uređaji su svojevrsna modifikacija mobilnog telefona, sa karticom mobilne telefonije. Ogrlice putem satelita dobijaju koordinate, onda generišu SMS poruku i, čim dobiju mrežu, poruku šalju u centralu. Zahvaljujući ogrlici, znamo geografske koordinate područja na kom se nalazi medved, znamo koja je temperatura okoline, shvatamo kako se životinja kreće, da li je u brlogu ili beži... U Miličinom slučaju, saznali smo, na primer, da je krajem decembra 2007. otišla u brlog radi zimskog sna, da se probudila krajem februara 2008. i da se potom kretala na području planine Južni Kučaj u krugu od oko 30 km2 - objašnjava mr Milan Paunović.
Zakonom zaštićene velike zveri
Medved nije jedina zakonom zaštićena velika zver u Srbiji. Prirodnjački muzej, Biološki fakultet i Institut za biološka istraživanja “Dr Siniša Stanković“ iz Beograda, 2007. su pripremili „Strateški plan za očuvanje velikih zveri u Srbiji“. Reč je o tri dokumenta, namenjenih za zaštitu medveda, risa i vuka. Ali, do danas, ti dokumenti nisu ozvaničeni.
Ovi planovi daju osnov za zaštitu zveri u Srbiji jer sadrže niz preporuka za sprovođenje i unapređenje očuvanja populacija - počev od zaštite staništa i potrebe da se uvaži činjenica da je, naročito u slučaju medveda, potrebna tzv. defragmentacija staništa, odnosno postojanje velikih neisprekidanih šumskih područja za neometani život i kretanje. Ovim dokumentima predviđeno je i stvaranje prihvatilišta za zveri, ali je malo toga ostvareno. |
Kada je reč o medvedima, malo jedinki su žrtve krivolovaca. Vukovi, čija je populacija brojnija, u mnogo su goroj situaciji - njih stotinak žive u teškim uslovima, gde trpe nasilje i gde ih zloupotrebljavaju u borbama sa psima.
- Zoološki vrtovi su prepuni medveda, jer se oni dobro razmnožavaju u zatočeništvu. Ali, to nije rešenje zato što treba da žive u prirodi i da ne zavise od ljudi. Od 2002. kada je uveden stalni lovostaj na medvede, populacija je u blagom porastu. Mi se zalažemo za biološko-konzervacionistički pristup: lov na odabrane jedinke, recimo starije mužjake, dolazi u obzir pošto se tako podmlađuje populacija. Ma kako to surovo zvučalo, iz ugla naučnika - vrsta, odnosno populacija ima prednost nad jedinkom. Praksa u Sloveniji je pokazala da, ako se dobro gazduje medveđom populacijom, zna se njihovo brojno stanje i šta im je sve potrebno za život; može se uvesti godišnja kvota za odstrel, to dobro naplatiti i deo novca koristiti za mere zaštite i očuvanja. Iako se tamo godišnje izluči između 50 i 120 jedinki, populacija medveda je veoma brojna - tvrdi mr Milan Paunović.
Svaštojed
Mrki medved ima očnjake dugačke do 5 cm, prilikom hranjenja mnogo više upotrebljava pretkutnjake i kutnjake (ima 36 zuba). Smatra se da je oko 80 odsto njegove hrane biljnog porekla - ako ne može da dođe do zrelog voća, jede koru drveta, upada u kukuruz ili u polje sa žitaricama. Naravno da voli med i zato će poharati košnice. Voli da jede i naročito ujesen postaje halapljiv, nastojeći da nagomila salo za zimski san. Na jelovniku mu je i meso. Kada se probudi iz zimskog sna, zbog velike potrebe za hranom usled potrošenih rezervi tokom zime, rado upada u tor ukoliko mu se ukaže prilika, ali i beži ako se preplaši pucnjavom. |
„Nepredvidiva“ igračka
Iako se hrani i strvinama, medved je veoma čista životinja. Mužjaci su teški 150-300 kg, bar u Srbiji, a ženke su lakše. Hiberniraju relativno kratko (tri meseca) i menjaju brloge. Ponekad je razlog za promenu brloga to što se medved, u trenutku kada mu je vreme za zimski san, našao daleko od prethodnog brloga, ili su se u blizini starog brloga pojavili vukovi, jedini prirodni neprijatelji medveda.
Mužjacima su potrebna velika područja za kretanje, a ženkama manja. Ženka koja se odvojila od majke odabraće teritoriju koja je najbliža majci, ukoliko je ne nastanjuju druge ženke. Žive usamljenički, osim majki s mladuncima. Za medvede je karakteristična odložena implantacija embriona - posle parenja u junu ili julu, formira se embrion koji ostaje u fazi morule (kada izgleda kao dudinja), sa neizdiferenciranim ćelijama. Kada se ženka povuče u brlog, embrion se aktivira i mečići se rode zaštićeni u brlogu. Ta zaštita im je potrebna zato što se rađaju goluždravi, slepi, teški 200-300 gr, ali uz mleko veoma brzo napreduju! Obično se okote dva mečeta, ponekad jedno ili tri, veoma retko četiri. Sa majkom ostaju dve godine i od nje nauče potrebne životne veštine. Majčina zaštita im je veoma potrebna jer će mužjak koji nabasa na medvedicu sa mečićima rado pokušati da ih ubije - da bi uklonio gene svojih protivnika i osigurao prenos sopstvenih gena. Imaju različit karakter - jedni su agresivni, drugi nervozni, treći smireni, ali svi su jednako nepredvidivog ponašanja.
Susret sa medvedom
Od medveda se ne beži na drvo. Ako je reč o bliskom kontaktu, najbolje je načiniti se mrtvim i baciti se na zemlju tako da je stomak zaštićen. Tada nekako rukama treba zaštiti vrat i glavu, i onda prepustiti medvedu da ispita situaciju. Naravno, takav „pregled“ nije bezopasan i u najmanju ruku za posledicu ima rane. Ukoliko je medved udaljeniji, nikako ne treba bežati: za životinju-lovca nešto što trči predstavlja plen, a plen treba stići. Treba podići ruke iznad glave, učiniti se što većim, naročito ako je reč o manjem medvedu. Sve vreme mu treba tiho pričati, polagano se udaljavati unazad, sa licem okrenutim ka medvedu. Sve to učiniće da medved doživi čoveka kao dostojnog suparnika pa će se sam povući. |
Iako izgledaju tromo, veoma su izdržljivi i dobri hodači - medved štedi energiju i radije će se kretati stazama nego provlačiti kroz šiblje. Otuda ga je lako pratiti. Gazi celim stopalom na kom ima pet prstiju. Medvedi su odlični sprinteri i vešti penjači uz drvo. Konačni nauk glasi: medved je divlja životinja, ćudljivog ponašanja. Dovoljan je jedan, čoveku neznan pogrešan potez u pogrešnom trenutku, i napad je neizbežan. Medved nije igračka, čak ni tako mali kao što su Uspavanko, Tara i Histerija, tri mečeta-siročeta koja će se u Rumuniji pripremati za povratak prirodi.
Dubravka Marić
Fotografije: Milan Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
