DIZAJN I NAUKA

Pripremio: Ivana Preković

3D štampa

Novi život mašte

Na nedavno održanoj izložbi “Nemogući dizajn“ u Galeriji nauke i tehnike SANU, koju je postavila Laboratorija „3D impuls“ Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, domaći dizajneri su pokazali da nove tehnologije obistinjuju maštu. Prikazani radovi su nastali u okviru istoimenog konkursa, a oni nagrađani su prava umetnička dela revolucionarne štampe.

- Na konkurs je pristigao veliki broj radova iz cele Srbije i ovo je samo prvi korak u nastojanju da predstavimo mlade ljude i njihove ideje - kaže dr Snežana Ćirić Kostić, profesor Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu. - Želimo da ovo postane tradicionalna izložba, gde će se dizajneri upoznati sa materijalima i čitavom tehnologijom. Ovog puta smo izbor forme prepustili njima.

Samir Turak i pobednički rad

Ovi umetnici su slikarsko platno zamenili softverskim programom i algoritmima na računaru, a “vajanje” i “klesanje” ideje prepustili 3D štampaču, spajajući umetnost i nauku. Prvu nagradu dobio je Semir Poturak, student master studija Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Varšavi, za rad “Cup0” ili “Nulta činija”. Ova “činija” je nastala izdvajanjem samo skeleta onoga što smatramo posudom.

- Postavio sam sebi zadatak da definišem formu koja će obezbediti funkcionalni aspekt tradicionalne činije, a da pritom sadržaj posude i dalje bude vidljiv, bez uobičajene intimne dimenzije - objašnjava Poturak. - U stvaranju sam se poslužio parametarskim dizajnom, tako da postoji matematička formula koja generiše “Cup0” i omogućuje dobijanje velikog broja varijacija uz jednostavnu promenu vrednosti parametara. Primenom algoritama optimizacije kroz kompjutersku modifikaciju forme, model se može prilagoditi za različite namene u različitim veličinama (velika korpa za voće, abažur, šešir, nakit i drugo).

Omogućavanje nemogućeg

Samir Turak je akademske studije završio na Univerzitetu u Beogradu, a kao krajnju destinaciju svog usavršavanja bi voleo da vidi rodni Novi Pazar. On prednost tehnologije trodimenzionalne štampe vidi u oslobođenju kreativnosti dizajnera i velikoj uštedi vremena.

- Proces izrade objekata 3D štampanjem omogućava nemoguće. Oblike i forme koje je nemoguće zamisliti i shvatiti, a tek isplanirati proces izrade i izraditi ih, sada su gotovi i spremni za upotrebu za relativno malo vremena. To uključuje i štampanje delikatnih veštačkih implanata koji se koriste u medicini, otvara mogućnost za nova funkcionalna rešenja u svim industrijama.

O vaj mladi arhitekt navodi i neke parametre koji ograničavaju dizajnera pri osmišljavanju prototipa, kao što su: rezolucija, minimalni razmak između dve štampane površine koji sprečava da se one slepe, zavisnost veličina štampanog objekta od veličine radne površine štampača. Dizajneri koji žele da koriste ovaj način izrade svojih prototipova, kaže Turak, moraju da se dobro upoznaju s pravilima koje diktiraju tehničke karakteristike 3D štampača i da u samom procesu dizajna sebi postave ograničenja tehničkih karakteristika 3D štampača.

Stefan Pantović

Materijali koji se koriste u trodimenzionalnoj štampi su takođe bitan aspekt ove tehnologije, a već je moguće štampati staklo, keramiku, metal, razne tipove plastike, izrađivanje predmeta od više različitih materijala. Perspektiva ove tehnologije je u ekonomski isplativoj serijskoj proizvodnji celih predmeta, ali i delova.

- U njoj će fabričke trake biti zamenjene robotima koji će na licu mesta štampati ceo automobil, avion, brod. Uticaj ove tehnologije na život čoveka je i dalje nesaglediv. Imaćemo 3D štampač u kući i, umesto da odemo u prodavnicu i kupimo tanjir, jednostavno ćemo pregledati bazu podataka modela tanjira i odabrati koji nam se dopada, ubaciti fajl u štampač i za vrlo kratko vreme dobiti nov set tanjira. Štampaćemo i svet oko nas onako kako želimo da ga vidimo - najavljuje laureat prvog konkursa “Nemogući dizajn”.

Nova industrijska revolucija

Zoran Stamenković, autor novog tipa lampiona, dobio je treću nagradu.

-Izvor inspiracije našao sam u dočeku Nove godine, jer je tad bio raspisan konkurs. Model je inovativan, kompleksan i estetski privlačan, pa bi pored funkcije novogodišnjeg ukrasa, mogao da bude i inovacija tipa minđuša, ogrlica, lančića i drugih stvari - objašnjava Stamenković, doktorand na Odseku za informaciono-proizvodne tehnologije i industrijski menadžment Mašinskog fakulteta u Nišu.

Zoran Stamenković, III mesto - Lampion

Diplomirani arhitekt, uskoro i master inženjer arhitekture, Dragana Ranitović iz Čačka, upoznala se sa 3D printingom sticajem okolnosti, a na konkursu je osvojila treće i četvrto mesto dizajnom neobične fotelje ( Mobius tonus armchair ) i držača za olovke ( Vornoi pencil holder ). Fluidne i organske forme koje je primenila odraz su prirode koja nas okružuje, a nova 3D tehnologija pružila joj način da je oživi bez ograničenja.

- Prvenstveno sam zainteresovana za dizajn nameštaja, pa zatim iz hobija i za dizajn nakita koji 3D štampom proizvodim još uvek samo za svoje potrebe. Inspiracija mi je arhitekt Daniel Widrig koji je počeo da se bavi i dizajnom nameštaja i modnih detalja - kaže Ranitovićeva, dodajući da je trenutno uključena u pokretanje sajta koji će predstavljati onlajn biblioteku 3D modela spremnih za besplatano preuzimanje i 3D štampu.

Dragana smatra da je ovo “nova industrijska revolucija” i da će u budućnosti 3D štampače privatno posedovati ljudi koje zanima stvaranje materijalnih dobara - inženjeri, arhitekte, različite vrste umetnika. Kako se ova tehnologija bude razvijala, formiraće se i mreža profesionalnih 3D štamparija koja će usluživati korisnike po istom principu kao što to danas na svakom ćošku rade fotokopirnice. O potencijalu ovakve proizvodnje i njenoj primeni Ranitovićeva veli:

- Već danas se proizvode delovi za automobile (BMW od uvođenja štampe ima uštedu u troškovima od 58 odsto i 92 odsto uštede u vremenu) i komponente za avione (“boing 787” ima 18 3D štampanih delova), alati i prototipovi. Rekonstruktivna hirurgija uveliko koristi 3D štampu za titanijumske zglobove, proteze, čak i veštačku kožu, dok modna industrija i umetnost takođe sagledavaju potencijal 3D štampe. Put od štampe nakita do 3D bioprintinga organa za transplantaciju nije neverovatna pomisao.

Publici je bio najzanimljiviji rad Stefana Pantovića (26) pod nazivom „Phantasy“. Svoj “nemogući dizajn” smestio je na zupčanik na plećima čovečijih figura, napravivši veoma složen i originalan ukras. Za Pantovića je 3D dizajn “kombinacija umetnosti i nauke” koja, osim što se bavi funkcionalnosću industrijskih proizvoda, poboljšava njihovu estetsku vrednost. Sam dizajn je, veli, vrlo važan faktor na samom proizvodu.

-Naša javnost je slabo upućena u napredak 3D tehnologija koje se masovno koriste na Zapadu. Postoji doza straha da je nemoguće napraviti neke delove. Upravo ovom izložbom, moje kolege i ja smo dokazali da je ‘nemoguće' u stvari ‘moguće'" - poručuje S. Pantović, student druge godine doktorskih studija Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.

Ivana Preković

Laboratorija „3D Impuls“

Ova naučnoistraživačka jedinica Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu bavi se primenom digitalnih tehnologija u razvoju novih proizvoda. Raspolaže najmodernijom opremom u ovom delu Evrope koja radi po principu laserskog sinterovanja i jedina u Srbiji može da izrađuje u 3D tehnici predmete od plastike i metala. Osim što stimuliše inovativnost i podiže konkurentnost privrede svog okruženja, laboratorija pruža zajedničke obrazovne, konsultantske i razvojne usluge preduzećima koja pojedinačno ne bi mogla sebi da priušte primenu savremenih tehničkih dostignuća.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja