MEDICINA

Pripremila: Gordana Tomljenović

otohirurg ass.dr sci.med Ljiljana Čvorović

Slušni implant BAHA

Nema nerešivog problema sa sluhom

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, gotovo svaka osoba sa problemom sluha može dobro da čuje. Uz pomoću BAHA sistema mogu se rehabilitovati i oni pacijenti kod kojih nijedna druga metoda nije dala rezultate, kaže za "Planetu" otohirurg ass.dr sci.med Ljiljana Čvorović, saradnik Bel Medic-a

Gotovo neprestano smo okruženi najrazličitijim zvucima pa je teško i zamisliti život u tišini. Ipak, pokušajmo da zamislimo život bez muzike, na primer? Bili bismo lišeni ne samo onih prijatnih tonova koje volimo uvek iznova da čujemo, već i obilja emocija koje oni pobuđuju. Kod osoba sa gubitkom ili oštećenjem sluha to je samo jedan od hendikepa, zato što ovo čulo uslovljava i međusobnu komunikaciju i odnose među ljudima, značajno je za bezbednost i osećaj ravnoteže u prostoru, i presudno za kvalitet života uopšte.

Već duže od veka čovek se, rešavajući probleme sa sluhom, pomaže slušnim aparatima. Otorinolaringolog i otohirurg ass.dr sci.med Ljiljana Čvorović, saradnik Opšte bolnice Bel Medic , navodi da savremene tehnologije, osavremenjivanje slušnih aparata i razvoj hirurških tehnika omogućavaju da gotovo svaka osoba sa problemom sluha - ako se otkrije na vreme - može dobro da čuje, ali da se pomoću sistema BAHA mogu rehabilitovati i oni pacijenti kod kojih nijedna druga metoda nije dala rezultate. BAHA je, naime, slušni aparat za koštano provođenje zvuka koji se hirurški ugrađuje u kost iza uva i na taj način pomaže pacijentu da čuje.

Koštana provodljivost zvuka

Fizičku komponentu čula sluha kod čoveka čine uvo (spoljašnje, srednje i unutrašnje), nervni putevi i centri u kori velikog mozga. Srednje i unutrašnje uvo nalaze se u šupljinama kosti glave, pri čemu je ključni deo unutrašnjeg uva takozvana kohlea, spiralno (pužasto) telo, opremljeno slušnim receptorima i dominantno je za percepciju zvuka. Prirodni put prenosa zvuka od spoljašnjeg ka unutrašnjem uvu vodi preko vazduha i preko kosti. Zvučni talasi se u unutrašnjem uvu pretvaraju u električne signale koje kohlearni nerv šalje ka mozgu, gde bivaju „dešifrovani" kao osećaj sluha.

Poremećaj percepcije zvuka može biti uzrokovan oštećenjem bilo kog dela slušnog aparata. Patološkim procesom može biti pogođeno spoljašnje, srednje ili unutrašnje uvo, slušni nerv, slušni putevi ili slušni centri. Oštećenja sluha mogu biti vezana za nasleđe ili stečena u toku života; mogu biti uzrokovana poremećajima u razvoju uva, ili mogu biti posledica zapaljenja u uvu, otoskleroze, različitih povreda i tumora. Sluh slabi i sa starenjem.

U kliničkom smislu, oštećenja sluha se mogu podeliti na tri vrste: konduktivna (oštećena je provodljivost, ali ne i slušni nerv), senzorineuralna (oštećen je samo slušni nerv) i oštećenja mešovitog tipa (pored slušnog nerva, oštećena je i provodljivost zvuka).

U slučajevima kad je proces prenošenja zvuka vazduhom onemogućen zbog oboljenja spoljašnjeg ili srednjeg uva, pacijent slabo čuje, ali se pojačani zvuk može preneti i kroz kost. Deo unutrašnjeg uva zadužen za prijem signala prima zvučne vibracije prenete koštanim putem pa organ "čuje" na isti način kao i posredstvom vazdušne provodljivosti, a zvuk se pretvara u nervne signale i prenosi u mozak omogućujući pacijentu da zapazi zvuk. Dr Čvorović naglašava da upravo taj prirodni, koštani put prenosa pojačanog zvuka koristi i sistem označen akronimom BAHA ( Bone Anchored Hearing Aid : slušni aparat prikačen za kost).

Doživotni implant

Ugradnja BAHA sistema je hirurški postupak - u opštoj ili lokalnoj anesteziji - tokom kojeg se mali titanijumski implant ugrađuje u kost iza uva. Potom spontano dolazi do procesa vezivanja implanta za kost (osteointegracije), što obično traje oko tri nedelje. Kost ne samo da prihvata implant, objašnjava dr Čvorović, već se implant potpuno sjedinjuje s njom, i ta aktivna veza između tkiva i implanta, uspostavljena na molekularnom nivou, obezbeđuje dugoročnu uspešnost rehabilitacije sluha pomoću BAHA sistema.

Sastavni deo BAHA je i procesor za prijem i pojačavanje zvuka, koji se postavlja na nosač na implantu. Pacijent može da stavlja procesor ili da ga skida sa nosača u zavisnosti od potreba i želja, ali ga uobičajeno ne koristi tokom spavanja i kupanja (ne sme da se kvasi). Procesor je mali, diskretan i dostupan u različitim bojama, a njegove kontrole za jačinu zvuka su pristupačne i jednostavne za svakodnevno podešavanje.

Eventualne postoperativne komplikacije su minimalne i uspešno se predupređuju pravilnom hirurškom tehnikom i kasnijom redovnom higijenom kože oko implanta i nosača procesora. Pravilna higijena prevenira kožne infekcije oko implanta pa se pacijentima savetuje da u higijenskom smislu implant tretiraju kao "još jedan zub u glavi". Za tu svrhu postoje i specijalne četkice. Dr Čvorović, međutim, napominje da kod dece u ranom uzrastu, kao i kod pacijenata podvrgavanih zračenjima, može da se dogodi da sama kost u koju se ugrađuje implant nema odgovarajući kvalitet, debljinu i čvrstinu, što remeti dobro postavljanje implanta i dobru osteointegraciju koja je ključna za njegovu stabilnost. Kad je o deci reč, BAHA sistem se ugrađuje od pete godine života, kad kost najmlađih osoba dostiže potrebnu zrelost.

Vek trajanja implanta je neograničen. Procesor koji se stavlja na implant ima rok upotrebe oko deset godina i zahteva zamenu, ali to ne podrazumeva bilo kakvu dodatnu hiruršku intrevenciju. Takođe, pacijent koji ima ugrađen BAHA implant može kasnije u životu, ukoliko je potrebno, bezbedno da se podvrgava snimanju magnetnom rezonancom ili kompjuterizovanom tomografijom (skener).

Indikacije

BAHA sistem se preporučuje za primenu u slučajevima konduktivnih i mešovitih slušnih oštećenja, kao i kod jednostrane gluvoće, gde je suprotno uvo očuvanog sluha. Najčešći uzroci onih oštećenja sluha u kojima BAHA sistem omogućava da pacijent ponovo čuje jesu urođene malformacije slušnog kanala ili srednjeg uva, otoskleroza, hronično curenje iz uva (nakon operacija srednjeg uva), i jednostrana gluvoća (uzrokovana bilo akutnim gubitkom sluha, bilo povredama ili nakon operacije tumora akustičnog živca).

BAHA sistem se, ističe dr Čvorović, indikuje kod pacijenata kod kojih klasični slušni aparat ne može da pomogne. Klasični slušni aparati namenjeni su za pojačavanje zvuka koji se provodi vazdušnim putem, a određeni tipovi slušnih oštećenja se na taj način ne mogu popraviti. Standardni koštani provodnici indirektno se povezuju na kost preko kože i rade tako što vrše pritisak kroz kožu, ali to umanjuje kvalitet zvuka koji pacijent prima. BAHA sistem, međutim, omogućava direktnu koštanu provodljivost, koja obezbeđuje kvalitet zvuka daleko superiorniji u poređenju sa standardnim koštanim provodnicima, zato što zvuk nije oslabljen prolaskom kroz kožu.

Gordana Tomljenović

Kompletni tekstove sa prilozima potražite u magazinu "PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja