TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“
Akademik Miodrag Čolić, brigadni general, imunobiolog, VMA
Otkriće dendritskih ćelija
 U poslednjih desetak godina, istraživanja širom sveta su omogućila bolje razumevanje imunobioloških procesa u organizmu koji su bitni za kontrolu nastanka i razvoja raka. Paralelno, napredak u saznanjima iz molekularne genetike pomogao je da se bolje razumeju mehanizmi nastanka i funkcionisanja tumorskih ćelija. Ova otkrića na polju imunologije i onkologije podstakla su razvoj novih metoda u lečenju raka. Jedna od njih je i korišćenje imunskih snaga organizma da vlastitim odbrambenim kapacitetima uništava ćelije raka na sličan način kao što eliminiše patogene bakterije i viruse.
Najbolji zaštitni efekat protiv patogenih mikroorganizama se postiže primenom specifičnih vakcina koje su u prošlosti omogućile da se mnoge teške zarazne bolesti u potpunosti iskorene. Na osnovu analogije sa infekcijama, pre dvadesetak godina započet je veliki program razvoja tumorskih vakcina. Iako su prvi rezultati bili razočaravajući zbog toga što se tumorska ćelija u organizmu ne ponaša kao bakterija ili virus, poslednjih godina na ovom polju je napravljen veliki iskorak, zahvaljujući posebnim postupcima pripreme tzv. ćelijskih vakcina. Radi se o tumorskim vakcinama u kojima se koriste ćelije od ključnog značaja za započinjanje i kontrolu reakcije organizma na infektivne mikroorganizme ali i na tumorske ćelije. Ove ćelije se nazivaju dendritske ćelije jer po svojoj građi podsećaju na nervne ćelije ili razgranato drvo. Njihov broj u tkivima je vrlo mali i nedovoljan da bi se iskoristile za terapijsku primenu u obliku vakcine. Ali otkriće da se iz leukocita krvi ili ćelija kostne srži može u inkubatorima u laboratorijskim uslovima obrazovati veliki broj dendritiskih ćelija napravio je revoluciju u novom pristupu lečenja malignih bolesti.
Označaju ovih otkrića govori i Nobelova nagrada za medicinu 2011. godine koja dodeljena trojici naučnika: Luksemburžaninu Žilu Hofmanu (Jules Hoffmann), Amerikancu Brusu Bojtleru (Brus Beutler) i Ralfu Stajnmanu (Ralph Steinman) iz Kanade. Oni su zaslužni za otkriće ovih ćelija, razumevanje kako one funkcionišu i šta im je neophodno da pokrenu odgovor organizma prema stranim agensima
Iako su uslovi za bavljanje naukom u našoj sredini skromni i teško mogu da se mere sa onim u svetskim istraživačkim institucijama, naše kreativne ideje uvek nailaze na veliko interesovanje naučne javnosti. Konkretno, zajedno sa saradnicima već više od petnaest godina bavim se unapređenjem protokola za dobijanje dendritskih ćelija koje su otporne na negativne uticaje tumorske sredine. Rezultati naših istraživanja su objavljeni u najuglednijim međunarodnim časopisima, a inovacije se odnose na korišćenje kombinacije produkata mikroorganizama za stimulaciju dendritiskih ćelija uključujući i nanočestice kao nosače biomolekula.
Nadam se da će se, paralelno sa uspostavljanjem laboratorija i centara u kojima se na savremen način, poluautomatizovano i u potpuno sterilnim uslovima uzgajaju humane ćelije, omogućiti da se i u našoj zemlji primenjuje strategija tzv. imunoterapije tumora korišćenjem dendritskih ćelija obolelog kao autovakcine. Vakcinacija dendritiskim ćelijama je neškodljiva za pacijenta, ali je kao i svaka biološka terapija koja se prilagođava individualno svakom pacijentu skupa.
Ovom strateškom istraživačkom pravcu treba dodati i naša istraživanja na polju matičnih ćelija koja su okosnica novog pristupa u terapiji u oblasti regenerativne medicine.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
