TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“
Pripremio: Miloslav Rajković
Uz Temu broja
Savremeni velikani srpske nauke
Otkad se Planeta, kao magazin za popularizaciju nauke, pojavila na našoj medijskoj sceni, Tema broja i Nauka kao život među njenim nosećim rubrikama. U prvoj smo obrađivali pojedine naučne oblasti, pre svega u Srbiji ali i u svetu (astronomija, arheologija, paleontologija, matematika, jezik, pismo, arhitektura, saobraćaj, brodogradnja), institucije (SANU, Matica srpska, CERN), godišnjice (Sto godina fizike, Milutina Milankovića, Nikole Tesle), podsećali na naše velikane (Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović), pisali o antimateriji, atomu, molekulu, virusu, merenju vremena, izdavanju Srpske enciklopedije i sl.; u drugoj predstavljali vodeće srpske naučnike i istraživače iz najrazličitijih naučnih diciplina.
I u jednoj i u drugoj rubrici imali smo za sagovornike najkompetentnije znalce u svojim oblastima, sa međunarodnom reputacijom i zavidnim naučnim dostignućima. S ponosom se sećamo najpre onih koji nisu dočekali ovu našu skromnu, ali prvu okruglu godišnjicu. Među njima su sve eminentna naučna imena: nuklearni fizičar Stevan Koički (potpredsednik SANU za prirodne nauke), bilo kao sagovornik ili dragoceni konsultant u izboru sagovornika o raznim pitanjima fizike; akademik Aleksandar Marinčić (najbolji poznavalac Tesle i Pupina), lingvista svetskog glasa Milka Ivić, istoričar Čedomir Popov (Matičin predsednik), arheolog-klasičar jedinstvenih znanja prof. Aleksandar Jovanović s Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar umetnosti Miodrag Jovanović, geomorfolog Miloš Zeremski (Geografski institut SANU). Sem akademika Popova, o svima smo pisali i u rubrici Nauka kao život .
Projekat najdužeg mosta na svetu
Čuveni rimski arhitekta Đorđo de Romanis, rodonačelnik „fantastičnog neimarstva", nedavno je obelodanio projekat izgradnje mosta koji bi povezao jugozapadnu sa severoi-stočnom obalom Jadranskog mora. Ovaj most već okarak-terisan kao arhitektonska senzacija veka - mada ima onih koji ga nazivaju utopijom - bio bi dugačak oko120 km i povezivao bi gradove Ankonu i Zadar. Izdizao bi se iznad vode na prosečnoj visini od 40 m. Mostom bi proLaziLi brzi vozovi u oba smera, do dvesta kompozicija na dan, a imao bi i dve trake autoputa. Osim kao saobraćajnica, most bi bio i osnova za gasovod, naftovod i teekomunikacione veze. Radni naziv projekta „Luk i strela" ukazuje na budući izgled ove neverovatne zamisli: most bi bio oslonjen na uske stubove koji bi izranjali iz mora a koristio bi energiju sunca, talasa i vetra za osvetjenje i druge potrebe.
(Planeta 17, mart/apriL 2006)
|
A pored pomenutih, tu Planetinu galeriju naučne misli u Srba druge polovine prošlog i početkom ovog veka, čine: Nikola Tasić (praistorijska arheologija), Fedor Mesinger (meteorologija), Dragan Micić (endokrinologija), Vidojko Jović (petrohemija), Petar Vlahović (etnologija), Nikola Hajdin (tehničke nauke), Đorđe Zloković (građevinarstvo), Ljubiša Kočinac i Gradimir Milovanović (matematika), Georg Džukić (herpetologija), Marko An]elković (genetika), Bogdan Šolaja (hemija), Milan Damnjanović (nanofizika), Vladimir Stevanović (botanika), Ljiljana Blagojević (istorija i teorija arhitekture), Aleksandar Loma (etimologija, klasične nauke), Miodrag Čolić (imunobiologija), Milorad Ekmečić (opšta istorija novog veka), Đorđe Šijački (teorijska fizika), Ljubodarg Dimić (istorija Jugoslavije), Predrag Piper (slovenska lingvistika), Slobodan Remetić (dijalektologija), Miljenko Perić (kvantna hemija), Zoran Knežević (astronomija)... Svi su višestruko zaslužili da se o njima čuje, govori i piše. U izboru imena dragocenu pomoć pružali su nam akdemik V. Jović, kao dopisni član, urednik sajta i Biltena Akademije, i njeni istaknuti bibliografi Gordana Radojčić Kostić (šef Bibliografskog odeljenja SANU) i Biljana Jovanović.
Ovom pomalo svečarskom prilikom odlučili smo se da neke od njih kroz neku vrstu ankete ponovo izvedemo na scenu. Svima smo postavili ista pitanja. Većina se odazvala našem pozivu, pojedini su nam uputili izvinjenja što su ih neodložne obaveze u tome sprečile (M. Anđelković, V. Jović) a do retkih možda naši pozivi nisu ni stigli. Evo postavljenih pitanja:
Šta je u poslednjih deset godina, kod nas i u svetu, posebno obeležilo oblast(i) Vaših naučnih i stručnih interesovanja (istraživanja, otkrića, saznanja, nove teorije i metodološki pristupi, naučne konferencije etc)?
U kojim ste najznačajnijim naučnim projektima, proučavanjima, istraživanjima) učestvovali i kakvi su krajnji rezultati tog rada, njihov odjek i recepcija u stručnoj javnosti, naučnoj periodici ?
Št a smatrate svojim najvrednijim prinosom nauci uopšte a posebno u navedenom razdoblju ?
Istoričar Radovan Samardžić je za života podsećao kako su nekada malom Srbijom koračali veliki ljudi (J. Pančić, S. Novaković, J. Cvijić, J. Žujović, S. Lozanić, T. Đorđević, M. Petrović, M. Milanklović). Imamo i danas velikih ljudi, oni su tu pored nas, vredni, tihi i nenametljivi, ali ih mi ne vidimo. Prispeli odgovori na našu radost, na najlepši način potvrđuju to zapažanje. I u nauci imamo s kime da se ponosimo.
Anketu vodio i priredio: Miloslav Rajković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
