TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Akademik Aleksandar Loma, Odeljenje za klasične nauke Filozofskog fakulteta, Beograd

Beogradska etimološka škola

Najšire opisan, krug mojih interesovanja obuhvata celokupnu prošlost čovečanstva, posebno onu ranu, koja se ne iščitava neposredno iz pisanih izvora već se odgoneta na način sličan onome na koji restaurator pokušava da sklopi delove nekadašnjeg mozaika iz njegovih oskudnih do nas dospelih ulomaka. Od mnogih nauka angažovanih na tome poslu u najnovije vreme najveće pomake svakako je ostvarila genetika. No koliko god bili fascinantni, njeni nalazi su za one aspekte praistorije i rane istorije koji mene posebno zanimaju - a to su jezik i kultura - samo od posrednog značaja. Epohalna otkrića tu može pružiti pre svega arheologija. Od onih koja su objavljena i postala svetski poznata u protekloj deceniji izdvojiću dva za mene najzanimljivija.

Sa gledišta opšte istorije religija, iskopavanja Klausa Šmita na lokalitetu Gebekli Tepe u južnoj Anadoliji suočila su nas sa nečim što je doskora bilo teško zamislivo: hramom pre grada, monumentalnom arhitekturom i skulpturom pre neolitske revolucije. Kad je reč o ranim Indoevropljanima, z a mene je prosvetljujuće bilo saznanje da se u kulturi Sintašta-Arkaim, na južnom Uralu, sreću prvi put neki elementi bitni za rane mitološke i epske tradicije Indoevropljana: točak sa žbicama, dvokolice sa konjskom zapregom (u kakvima se voze svi indoevropski epski junaci i svi bogovi, po zemlji, nebu i moru), utvrđeni gradovi (gde oni žive i koje osvajaju).

Toponimija Banjske hrisovulje

Što se tiče istraživanja indoevropskih jezika i komparativno-istorijske lingvistike, tu je prisutan neprestani napredak. Nakon 19. veka, u kojem se ta disciplina burno razvila, 20. je doneo nekoliko senzacija: uključenje hetitskog i s njim anatolijskih jezika a nešto docnije i toharskog u poredbeni vidokrug; dešifrovanje grčkog iz drugog milenija pre Hrista pisanog tzv. linearom B.

Kad je reč o mojoj uskoj specijalnosti, etimologiji, posle pedesetak godina neprikosnovene vladavine Pokornijev Indoevropski etimološki rečnik polako odlazi u penziju, ustupajući mesto modernijim priručnicima.

Najznačajnijim projektom na kojem učestvujem već gotovo dvadeset godina a vodim ga nešto više od polovine tog vremena smatram Etimološki rečnik srpskog jezika pri Institutu za srpski jezik SANU. Krajnje rezultate toga rada ja teško da ću videti, a nadam se da bar neki od sadašnjih saradnika na njemu i vaših čitalaca hoće. Ako jednoga dana bude dovršen, taj monumentalni tezaurus obuhvatiće, sagledanu kroz jezik, celokupnu etničku i kulturnu istoriju srpskog naroda.

Drugo moje trajno interesovanje vezano je od samih početaka za drugi projekat SANU, Odbor za onomastiku . Koliko se moglo sa sve skromnijim sredstvima, nastavili smo sa izdavanjem časopisa Onomatološki prilozi , prikupljanjem onomastičke građe na terenu i njenim sređivanjem. U svojim ličnim istraživanjima na polju onomastike sve više se usredsređujem na starosrpsku građu, pre svega toponomastičku ali i antroponimsku. Jedna studija o srpskoj antroponimiji pisana sa dijahrone tačke gledišta objavljena je na nemačkom kao poglavlje u priručniku Europ ä ische Personennamensysteme ( Baar , Hamburg , 2007). Monografija Toponimija Banjske hrisovulje koja je u štampi predstavlja pokušaj da se na jednom dovoljno starom i reprezentativnom uzorku (oko 650 toponima i termina zabeleženih početkom 14. veka iz raznih delova tadašnje srpske države) izgrade modeli za dalje sabiranje i obradu kako istorijske, tako i savremene srpske toponimije, ali i da se doprinese boljem poznavanju praslovenskih imenoslovnih obrazaca.

Koreni Evrope

Drugi segment našeg kulturnog nasleđa , glavni predmet moga naučnog interesovanja, jeste srpska usmena epska tradicija. Pre jedanaest godina objavljena knjiga Prakosovo pokušaj je njenog vrednovanja u indoevropskom poredbenom okviru. Nedavno sam jednim kratkim kursom održanim na Univerzitetu u Kopenhagenu u sklopu tamošnjeg projekta Koreni Evrope ( Roots of Europe ) pokušao da zaokružim svoja dosadašnja istraživanja na tom polju.

Pisao sam u protekloj deceniji i na druge teme, koga to zanima može pogledati na mom veb-sajtu ( www . aleksandarloma . com ).

Zadovoljan sam što se mogu baviti stvarima koje me zanimaju i imam utisak da u tome još napredujem. Pre trideset godina u Srba nije bilo školovanih etimologa ni ozbiljnih etimoloških istraživanja . Pavle Ivić je počeo praktično od nule a danas imamo desetočlani tim sa pet stručnjaka koji su doktorirali na etimologiji, još jedna disertacija je već urađena i predata, četvoro mladih zakoračili su tim putem, a u međunarodnoj slavistici već se izgradio pojam „Beogradske etimološke škole“.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja