TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“
Uoči početka
Sa „Planetom“ oko planete
Polovinom proleća 2003. godine, četvorica novinara i u brojnim medijima povremenih urednika pa čak i direktora nekih delova izdavačkih kuća, ozbiljno zamakli u drugi deo svog novinarskog veka, razgovarali su uz kafu o malo kome očekivanim namerama: kako pokrenuti list koji se ne bi bavio politkom, u kojem ne bi bilo mesta za priče o ekonomiji, ne bi bilo sporta ni osvrta na kulturna dešavanja, ne bi bilo stranačkih prepucavanja ni estrade a nikako onoga zbog čega su mnogi odustali od čitanja novina. Od samog početka tih priča, u središtu razmišljanja bilo je pokretanje izdanja nalik nekadašnjoj „Galaksiji“ koja je prestala da postoji u vreme kada je prestala da postoji i nekadašnja država.
Opredeljenje je bilo jasno od prvog trena: nauka i tehnika, istorija ljudske pameti, civilizicaijska dostignuća, istraživanja i novi tehnološki postupci, otkrića, ljudi koji pokreću čovečansvo! Niz razgovora vođen je uvek negde uz kafu i čaj pošto redakcijskog sedišta nije bilo. Aleksandar Milinković, Miloslav Rajković, Milan Knežević, Aleksandar Gaon... ljudi koji su decenijama vezani za novine, rediotelevizijske programe i redakcijski rad, sa pozamašnim iskustvom, bili su suočeni sa starim zadatkom: kako oživeti projekat novog časopisa na sve zagušenijem (pa i zatrovanijem) tržištu štampe u našoj zemlji? Da li se može drugačije!
Mora da je moguće da čitalac, kada priđe kiosku i vidi da će se kiosk maltene prevrnuti od šarenila raznolikih novina, zna šta da uzme. Ako se krene kao nekada, kao u vreme slavnih dana ovdašnje dostojanstvene štampe, verovatno je da ćemo biti jedini takvi i jedini drugačiji. Jer koliko sećanje doseže, tada je izlazilo više od deset dnevnih novina političkog karaktera, još toliko časopisa sa temama za žene, modu i domaćinstvo, narastao je i broj izdanja koji su se revnosno bavili ekonomijom, o sportu i receptima da se i ne govori... Ima li tu mesta za časopis u kojem bi na popularan način bili obrađeni tekstovi o nauci? Da li se moglo tada, kada je ovdašnja čitalačka naša sredina bila zaljuljana različitim a često i sasvim oprečnim političkim strujanjima koja čoveku nisu dala prostora da uzme vazduh i predahne? Kod pomenute četvorice odgovor je bio: da. Da se pokuša ako ništa drugo.
Ostvarenje namere bilo je pomalo nestvarno, nalik nekoj bajkolikoj priči. Osnovano je preduzeće za film i izdavaštvo „Belmedia“ kao firma kći već duže vreme ugledne Opšte bolnice „Bel Medic“. Da bi se stvar i formalno isterala do kraja, uporedo su obavljana dva posla: jedan je bio okupljanje saradnika i potraga za telefonima nekadašnjih saradnika „Galaksije“, dogovori o toma šta bi se moglo naći u listu, na koji bi način izdanje bilo liokovno-grafički opemljeno, kako napraviti prepoznatljivi logo naslovne strane. Drugi je bio rešiti papirologiju sa državom, podneti predstavke i ispisati objašnjenja, naći prostor za rad redakcije, naći kvalitetnu i pouzdanu štampariju, opredeliti se za distributera. I, kako uopšte nazvati izdanje? Pa, bilo je više predloga, gotovo mrtva trka pri odlučivanju tako da je na kraju prevagnuo stav da se list zove ovako kako piše u zaglavlju već 58 brojeva. Ili, ako je ovako lakše prihvatiti - već celu deceniju.
Nemalo posla odjednom se sručilo na pleća malog broja ljudi. Vreme zaista nije čekalo i nije bilo prostora za greške. Kao u šahu: taknuto - maknuto!
Zarad određivanja sadržaja trebalo je pregledati što više inostranih listova slične tematske orijentacije. Tako su se pre očima pokretača našla brojna strana izdanja na različitim jezicima (gotovo da nema postojanije države a da nema slično izdanje) koja je trebalo dobro pregledati i, bar za početak, možda preuzeti nešto tuđeg iskustva. Šarenilo se pred očima. New Scientist, Scientific American, Geo, Forum, Nature, La cherche et l'avenir, Daily science, Nauka i žiznj... Naravno i ukoričeni kompleti nekadašnje „Galaksije“. Nije to rađeno zato da bi se nešto puko prenelo našoj sredini, više je to bio napor da se u svet takvog novinrstva uđe sa obe noge, da se pretresu iskustva drugih i vidi kako se to radi tamo gde je manje muka izdavanja i gde je mnogo šta dostupnije nego nama ovde.
Pa, moglo bi se reći da je tu bilo i nečega što bi se moglo nazvati radošću pred činjenicom da se začinje neočekivano novi novinarski rad, sasvim različit od onog na koji se obično pomišlja onda kada se pomene novinarstvo.
I tako, kada se leto već uveliko utapalo u asfalt, u Medija centru na beogradskom Trgu Republike, održana je konferencija za štampu povodom pripreme i izlaska prvog broja. Trebalo je pozvati kolege i reći šta se dešava, obznaniti svetu da se počelo i sa listom ovakvog sadržaja, prosto udenuti sebe u svest o postojanju novinarstva koje se veoma razlikuje od dnevno-informativnog. Jedan od prisutnih, profesor Vladimir Ajdačić pomenuo je više ranijih novinarskih napora da se izdaje časopis te orijentacije, koji su brzo usahnuli i gde se prestalo sa izlaženjem - zaželevši „Planeti“ dug vek. Čovek koji se često javljao sa svima razumljivim objašnjenjima naučnih dostignuća u raznim medijima znao je šta izdavača najviše brine; možda je baš zato poželeo listu dug vek - da traje kako može jer je redak i potreban i tada jedini u našoj sredini.
Profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti Rastko Ćirić prihvatio se razmišljanja i veoma brzo predložio za deo naslovnice detalj planete Zemlje (gore, levo). To rešenje utkano je na naslovnu stranu počev od 3. broja, izdatog početkom oktobra 2003.
Upućena je i prestavka Republičkom Ministarstvu za nauku, tehnologiju i razvoj (tako se u doba pokretanja „Planete“ zvalo) da na neki način podrži pokretanje izdanje. I, zaista, na odgovor se nije dugo čekalo. Neposredno po izlasku prvog broja, Ministarstvo je 4. jula poslalo redakciji mišljenje da je periodična publikacija pod nazivom „Planeta“ publikacija od posebnog interesa za nauku.
Ohrabreni podrškom sa više strana, uz saznanje da se može napred i da su tu saradnici na koje se izdavač može osloniti, izdat je prvo broj. Tema broja tada se nazivala Priča sa naslovne strane. Ta prva priča bila je „Tesla- duh i vizija“. Tada su postavljene i neke od danas postojećih rubrika: recimo, „Oko planete“ u ranijim brojevima bilo je naslovljeno sa „Agenda“, junak prvog teksta rubrike „Nauka kao život“ bio je profesor na Elektrotehničkom fakultetu dr Zorabn Jovanović. U rubrici „Aeronautika“ pisano je ruskim vojnim avionima, „High tech“ je bio high za ono vreme, bilo je puno tekstova o živom svetu, u ribirici „Pitanja i odgovori“ davana su objašnjenja naoko svima vidljivih i dohvatljivih pojava ali o kojima se ne zna puno. Objašnjenja iz medicine davali su stručnjaci oko „Bel Medica“.
„Planeta“ se zavrtela.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|