TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Pripremio: Vesna Bosanac

Naučni časopisi u svetu

U učenom društvu

"Planeta" je deo svetske porodice časopisa za popularizaciju nauku, čija je misija da važna naučna saznanja i otkrića prenese širokom krugu čitalaca i tako oplemeni njihovo znanje, zapravo njihov život. Kakve su prilike po tom pitanju u drugim zemljama? U kakvom se medijskom društvu nalazi naš časopis?

Titula veterana među časopisima za popularizaciju nauke na tlu Evrope pripada francuskom Journal des sçavans (kasnije nazvanom Journal des savants ), čiji se prvi broj, na 12 strana, pojavio 5. januara 1665. godine. Sadržao je mahom teme iz crkvene istorije, pravničke izveštaje, priče o slavnim ljudima. Časopis je prestao da izlazi 1792. za vreme Revolucije, zatim se nakratko pojavio 1797. pod nazivom Journal des savants , a redovno izlaženje nastavio je 1816. Od tada je, međutim, postao više književni časopis i prestao je sa objavljivanjem značajnog materijala iz oblasti nauke.

Najstariji naučni časopis na engleskom govornom području je britanski The Philosophical Transactions of the Royal Society. Prvi broj se pojavio 6. marta 1665 - i još izlazi! Časopis je čedo britanskog Kraljevskog društva, a sama reč “filozofski” u naslovu potiče od ranije korišćene fraze “prirodna filozofija”, što odgovara onome što danas, u najopštijem smislu, nazivamo naukom. Mnoga važna naučna otkrića bila su obelodanjena baš u tom listu a među autorima radova nailazi se na imena Isaka Njutna, Majkla Faradeja i Čarlsa Darvina.

Dugovečnošću mogu da se pohvale i američki časopisi Scientific American , osnovan 1845. i Popular science monthly , prvi put objavljen 1872. Prvonavedeni je najstariji bez prekida objavljivani naučni časopis u SAD, jedan je od najčitanjih na svetu. Donosi najnovije vesti i članke o temama iz različitih oblasti nauke. Redakcija se ponosi time što je za list pisao i Albert Ajnštajn. Drugonavedenii list danas se prevodi na više od 30 jezika i prodaje u više od 45 zemalja. Časopis sledi prvobitnu ideju da složene naučne teme približi jezikom, stilom i slikom što širem krugu čitalaca. List je objavljivao radove slavni ljudi, poput Luja Pastera i Tomasa Edisona.

Ruski postoji od 1890. godine. Posle desetak godina usledila je pauza u izlaženju ? redovno objavljivanje ponovo je krenulo 1934. i traje i danas. To je najpopularniji mesečni časopis za nauku u Rusiji, u potpunosti pravljen u toj zemlji, gde se danas prodaje veliki broj stranih časopisa prevedenih na ruski. reklamira se kao časopis za celu porodicu. Akcenat je na radovima stručnjaka i istraživača koji pišu na razumljiv i zabavan način, kao i na tekstovima o vodećim naučnim centrima, ekspedicijama, temama iz istorije, kulture, umetnosti, obrazovanja. Planira se i englesko izdanje.

U Francuskoj postoji nekoliko popularno-naučnih časopisa, kao što su Science@vie pokrenut 1913. Tada se zvao La Science et la vie. Veliki broj tema mogu se svrstati u tri segmenta: nauka, tehnologija i praktičan svakodnevni život. Francuzi vole i Science et avenir koji izlazi od 1947, namenjen publici od 17 do 99 godina.

La Recherche je počeo da izlazi 1946. kao Atomes (sadašnje ime dobio je 1970). Obuhvata brojne naučne oblasti, isto kao i Pour la Science , osnovan 1977.

Nemački časopis Geo , “rođen” 1976.godine, spada u mesečnike nalik na National Geographic. Nudi čitaocima tekstove iz raznih naučnih oblasti iz celog sveta, bogato ilustrovane. Izlazi u dvadesetak zemalja, a nemačko izdanje ima nekoliko specijalizovanih verzija ( Geo wissen - o putovanjima, Geo kompakt - o naučnim temama, Geo epoche - o istoriji, Geo saisone - o turizmu, Geo special - o pojedinim zemljama i gradovima...

Italijani su 1992. godine dobili sopstveni mesečnik za popularnu nauku, Focus koji pokriva više naučnih oblasti, tehnologiju, zdravlje, društvena pitanja i brojne aktuelne teme u kojima čitaoci mogu “da se nađu”.

Tri godine kasnije, u Španiji je pokrenut časopis Quo , mesečnik koji je ubrzo (1997) dobio i svoje meksičko izdanje. Quo nastoji da naučne i teme vezane za svakodnevni život prikaže na zanimljiv i zabavan način. Donosi tekstove o zdravlju, ekologiji, tehnologiji, psihologiji i drugim vidovima života ljudi.

Najveći broj časopisa za popularnu nauku izlazi u SAD, a neki od njih su: American Scientist , za koji pišu istaknuti naučnici i stručnjaci, na najrazličitije teme, od molekularne biologije do kompjuterskog inženjerstva; New Scientist donosi dnevne vesti iz nauke i tehnologije iz celog sveta, intervjue sa poznatim ličnostima, eseje, književne prikaze; Science news je nedeljnik koji izveštava o najvažnijim istraživanjima i dostignućima na svim poljima nauke; Smithsonian Magazine se bavi uglavnom kulturom, načinom života ljudi, naukom, tehnologijom i detaljno piše o izložbama koje organizuje istoimeni čuveni muzej; Natural History pokriva nauku, prirodu i kulturu.

Osim pomenutih, mnogi naučni časopisi imaju elektronska izdanja i sajtove, aplikacije za mobilne telefone i tablet-računare, prilagodivši se i na taj način zahtevima modernog doba.

Vesna Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja