MEDICINA
Pripremila: Gordana Tomljenović
prof. dr Lidija Kandolf, dermatovenerolog
Sunčanje i koža
Za bezbedno uživanje u letu
 Dermatovenerolog prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, saradnik Bel Medic-a, podseća na pravila izlaganja kože sunčevim zracima, čijim se usvajanjem može doći do formule prilagođene našem vremenu - najmanje štete, najviše koristi
Sunčanje višestruko blagotovorno deluje na psiho-fizičko zdravlje. Ali, u prejakim "dozama", pogotovo ako su one u detinjstvu često ponavljane, ozbiljan je faktor rizika za pojavu kancera kože. Neki novi kriterijumi lepote početkom 20. veka "kumovali su" porastu učestalosti tumora kože u beloj populaciji u svetu, pogotovu u poslednjih nekoliko decenija. Neophodno je, zato, naći ravnotežu između dobrobiti i opasnosti od izlaganja suncu, posebno leti, kad najviše boravimo napolju i kad je intenzitet sunčevog zračenja daleko veći nego u drugim godišnjim dobima.
Dermatovenerolog prof. dr Lidija Kandolf Sekulović, saradnik Opšte bolnice Bel Medic, ukazuje na pravila izlaganja kože sunčevim zracima, čijim se usvajanjem sigurno može doći do formule “najmanje štete - najviše koristi”. Ona, u najkraćem,podseća da leti treba izbegavati nepotrebno izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 sati, da treba nositi zaštitnu odeću, šešir i naočari sa UV zaštitom, nanositi kreme sa visokim faktorom zaštite i usvojiti naviku samopregleda i pregleda kože partnera i članova porodice, kao i običaj odlaska kod dermatologa jednom godišnje.
Lekcije iz 20. veka
Najpoznatije blagotvorno dejstvo sunca jeste njegova sposobnost da nas putem kože snabdeva neophodnim dozama vitamina D, koji reguliše brojne gene, a među njima i one ključne za metabolizam kalcijuma (izgradnju kostiju) i rad nervno-mišićnog i imunog sistema. Takođe, sunčeva svetlost je važan faktor psihološke ravnoteže, dobrog raspoloženja pre svega. Ipak, jedan deo sunčevog spektra - ultravioletno zračenje (UV) - ima i značajno štetno dejstvo na kožu ljudi bele puti, koja nema dovoljnu UV zaštitu. Za ovo je "odgovorna" čovekova evolucija, tokom koje je beloputo stanovništvo živelo u delovima sveta sa manjim intenzitetom sunčeve svetlosti, te mu je za zaštitu od štetnih efekata UV zračenja i istovremeno dovoljnu sintezu vitamina D bilo potrebno manje kožnog pigmenta.
Solarijum
Tamnjenje kože ponavljanim izlaganjima UVA zračenju u solarijumima minimalno "priprema" kožu za kasnije izlaganje suncu, a dugotrajnim korišćenjem izaziva oštećenja kože karakteristična za starenje (engl. photoaging) i povećava rizik za nastanak karcinoma kože i melanoma. Takođe, spektar zračenja u solarijumima nije uvek i redovno kontrolisan, pa se događa da stariji aparati emituju i UVB, čak UVC zračenje. U SAD su u upotrebi samo aparati sa ograničenim vremenom izlaganja po jednom tretmanu i ograničenom snagom zračenja. U zemljama Evrope na snazi je zakon o zabrani solarijuma za maloletnike, a u nekim zemljama konstantna je inicijativa za potpunu zabranu proizvodnje i prodaje solarijuma. |
U 20. veku se, međutim, ponašanje ljudi naglo menja. U period između dva svetska rata, u vreme kad je zbog pothranjenosti učestalo oboljevanje od rahitisa, sunčanje je savetovano radi prevencije nedostatka vitamina D. Takođe, bilo je to doba nakon druge industrijske revolucije, koje je donelo trend “vraćanja prirodi ”, a u okviru njega i sunčanje s ciljem da se postigne tamniji ten kao simbol zdravlja i lepote. Taman ten nastao sunčanjem je, međutim, znak narušavanja zdravlja kože, objašnjava dr Kandolf Sekulović, zbog toga što se razvija kao proizvod oštećenja DNK (genetskog materijala) kože, odnosno genetskih izmena koje stimulišu produkciju melanina, kao zaštitu kože od daljih oštećenja. Trend sunčanja radi "estetskog" tamnjenja tela delom je, kako se pokazalo poslednjih decenija, uzrokovao učestalost pojava raka kože i porast dijagnostikovanog melanoma, jednog od najzloćudnijih kancera, koji nastaje na terenu ranije prisutnih mladeža ili kao potpuno nov tumor koji liči na mladež.
Brže starenje kože
Sunce "čisti" kožu?
Tačno je da sunčanje privremeno može da smanji upalne gnojanice na licu i da taman ten kozmetski prikriva crvenilo akni, ali sunčanjem koža zadebljava pa posle boravka na moru ili drugog izlaganja UV zračenju, dolazi do pogoršanja stanja akni. Za lečenje akni, sunčanje i izlaganje UV zračenju u solarijumu se ne može i ne sme preporučiti, upozorava dr Kandolf Sekulović, posebno kad se uzmu u obzir već pomenuti rizici od izlaganja suncu. |
Potamnjivanje tena se kao kriterijum privlačnosti uvrežilo tek pre nešto više od pola veka, ali je u prethodne dve decenije takođe postal jasno da je UV zračenje odgovorno za ubrzano starenje kože. Pre samo 100 godina bela put bila je znak visokog staleža, za razliku od ljudi nižih društvenih klasa koji su bili prinuđeni da rade fizičke poslove na otvorenom i nisu mogli da sakriju "kožu zemljoradnika" (cutis agricolae). Žene na Dalekom istoku i danas leti nose rukavice i suncobrane da im koža ne bi potamnela, jer je bela put u tom delu sveta i dalje merilo lepote, a potrošnja krema za izbeljivanje kože daleko je veća nego u zapadnim zemljama.
Kod žena bele rase koje se redovno izlažu UV zračenju, sunčanjem ili u solarijumima, koža već oko 30. godine dobija sitne bore oko očiju i na čelu, a posle 35. godine se javljaju duboke bore oko usana i oko očiju; na koži se pojavljuju i sunčane pege, tamne mrlje, bradavičasti izraštaji (seboroične i aktinične bradavice), crveni čvorići (hemangiomi) i razne druge promene koje narušavaju izgled. Paradoksalno, to ih navodi da se još više sunčaju, da bi ujednačile ten, što samo izaziva dalja oštećenja. Prirodnu belu put treba čuvati, savetuje dr Kandolf Sekulović, jer je zapravo ona znak zdrave kože, pa i ukupnog zdravlja. Zaštita od sunca tokom cele godine osnov je za usporavanje znakova starenja na koži i znak da smo svesni na koji način treba da vodimo računa o sebi.
Deca na suncu
Bolest ranog detinjstva, rahitis, bila je veliki zdravstveni problem s početka prošlog veka, zbog nedovoljnog unosa vitamina D. Danas se, međutim, vitamin D obezbeđuje i kroz suplemente ishrani u prvoj godini života, prema preporuci pedijatara, a ima ga u dovoljnim količinama i u svakodnevnoj ishrani. S druge strane, pojava opekotina od sunca u detinjstvu, čak i kad je reč samo o crvenilu i bolnosti kože (bez plikova), direktno je povezana sa povećanjem broja mladeža i sa rastućim rizikom za nastanak karcinoma kože i melanoma u odrasloj dobi.
Decu do prve godine života ne treba izlagati suncu i ne treba im nanositi zaštitne kreme. Ukoliko je boravak na suncu neizbežan, treba koristiti samo kreme sa fizičkim filterima (cink-oksid i titanijum-dioksid), bez hemijskih filtera. Kasnije, treba izbegavati direktno sunčanje u periodu od 11 do 17 sati, a od krema koristiti one sa zaštitinim faktorom većim od 30. Melanom se, mada vrlo retko, može pojaviti i kod dece, te i kod njih treba redovno kontrolisati već postojeće mladeže. |
Najvažniji princip zaštite od sunca je - neizlaganje suncu. Ne treba boraviti napolju, na direktnom suncu - bilo da je reč o plaži, o selu ili o gradu - od 11 do 17 sati, u nekim krajevima i od 10 sati ujutro. Imajući u vidu činjenicu da suncobran nije efikasna zaštita od UV zračenja već samo od toplote (infracrvenog zračenja), u tom periodu se treba skloniti u hladovinu.
Na drugom mestu po značaju je nošenje zaštitne odeće. U vreme visokog nivoa zračenja, pogotovo ako je izlaganje suncu višesatno, treba nositi odeću od lakih materijala sa dugim rukavima i dugih nogavica, onako kako to tradicionalno rade ljudi koji žive na selu i bave se poljoprivredom, ili onako kako uobičavaju beduini u pustinji. Obavezan je i šešir širokog oboda i naočari za sunce, jer je katarakta (zamućenje očnog sočiva) takođe posledica UV, odnosno UVA zračenja. Tek treće po značaju je, kad je reč o otkrivenim delovima tela (lice, ruke, potkolenice, stopala) nanošenje zaštitnih krema sa faktorom najmanje 30 UVA+UVB . Kreme treba iznova nanositi na svakih sat do dva, zbog spiranja znojenjem, odnosno spiranja tokom plivanja...
Mladeži i melanom
Govoreći o izlaganju suncu kao faktoru rizika za razvoj raka kože, a pre svega o melanomu, dr Kandolf Sekulović ističe da je melanom maligni tumor kože sa nepredvidivim ponašanjem, pa zbog toga i „lošom reputacijom“ - javlja se u 70 % slučajeva na ranije neizmenjenoj koži, i u 30 % slučajeva na prethodno prisutnom mladežu.
Sunčanje izaziva pojavu mladeža (nevusa), kaže dr Kandolf, uz napomenu da mladeži, naravno, mogu biti i urođeni. Mladeži stečeni tokom života počinju da se pojavljuju između 6. i 12. meseca starosti odojčeta, i broj im se povećava sve do 9. ili 14. godine, s tim da najveću gustinu dostižu ranije u detinjstvu, u geografskim područjima s većim stepenom insolacije. U detinjstvu se broj stečenih nevusa povećava sa uzrastom, i veći je kod dečaka, kod dece sa slabom podnošljivošću sunčevog zračenja, kod dece sa prisustvom pega i dece sa istorijom težih opekotina od sunca ili čestim boravcima u toplim i sunčanim predelima. Na osnovu ovih podataka se pouzdano može zaključiti da je rano izlaganje suncu bitan činilac za nastanak mladeža, kao i da je broj stečenih mladeža povezan sa ukupnim stepenom izlaganja suncu pre 12. godine života, i sa dve ili više epizoda bolnih opekotina od sunca. Pokrivanje mladeža tokom sunčanja ne može, u tom smislu, mnogo da pomogne, već je neophodna zaštita celokupne kože.
Koristan algoritam za procenu "sumnjivih" mladežaje, podseća dr Kandolf, takozvano ABCDE pravilo: A - asimetrija promene (engl. Asymmetry), B - nepravilnost ivice (engl. Border), C - prisustvo više boja (engl. Color), D - prečnik veći od 6 mm (engl. Diameter) i E - uvećanje ili uzdignuće od površine (engl. Elevation, Enlargement, Evolution). Na zloćudnu promenu može ukazivati i krvarenje, ranica, krasta, crvenilo, bolnost ili svrab. Ukoliko se uočena promena na koži uvećava ili nastavlja da se menja, treba se javiti dermatologu koji će proceniti značaj promena i predložiti dalja ispitivanja.
Gordana Tomljenović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
