TEORIJE

Pripremio: Vladimir Jeftić

Biocentrizam - novo o životu i univerzumu

Esse est percipi

Po mišljenju genetičara Roberta Lanze, specijaliste za izučavanje matičnih ćelija, život je stvorio Univerzum a ne obrnuto! Ma koliko se njegova teorija činila čudnom, filozofija nas uči da ne odbacujemo nijednu teoriju a priori ukoliko ona nije logički protivrečna. Ma koliko se neka teorija činila čudnom, njena „čudnovatost“ nas ne sme odvratiti od pokušaja da je uvrstimo u korpus naučnih teorija.

U savremenoj kosmologiji mnoge „čudne“ teorije se ozbiljno uzimaju u obzir. Biocentrizam je nova teorija oko koje su mišljenja podeljena, a njen tvorac Robert Lanza već je napisao knjigu koja je posvećena pomenutoj teoriji. Knjiga nosi naslov: Na koji su način život i svest ključni za razumevanje istinske prirode univerzuma .

Da bi se objasnilo istinsko značenje biocentrizma, moramo se pozvati na tzv. antropički princip koji je veoma bitan u kosmologiji i filozofiji nauke. On ima različite formulacije ali ga za ovu priliku možemo formulisati kao “mi postojimo zbog odgovarajućih uslova koje nam je Univerzum omogućio”.

Zašto osmatrane vrednosti fizičkih parametara imaju vrednosti koje imaju?

Da su vrednosti parametara drugačije, mi kao posmatrači ne bi postojali tako da njihovu vrednost ne bi imao ko da osmotri. Antropički princip, ukoliko se formuliše na poseban način, može nas uputiti u srž značenja biocentrizma kao teorije.

Fizičari Džon Berou i Frenk Tipler su formulisali antropički princip tako da egzistencija Univerzuma zavisi od posmatrača. Dakle, Univerzum ne bi postojao da nema svesnih bića, nas koja ga opažamo. Berou i Tipler svoju formulaciju umnogome baziraju na kvantnoj mehanici. Po načelu neodređenosti, tačan položaj i brzina čestice se ne može utvrditi već je, recimo, položaj čestice opisan talasnom funkcijom koja predstavlja distribuciju verovatnoće da će se čestica naći na tačno određenom mestu. Međutim, kada izvršimo osmatranje, dolazi do tzv. kolapsa talasne funkcije i čestica je opažena na tačno jednom mestu iako nismo u stanju da izmerimo njenu brzinu. Ovo se dešava i kod makroskopskih objekata, dakle dolazi do kolapsa talasne funkcije i mi vidimo telo na tačno jednom određenom mestu. Na osnovu ovih kvantno-mehaničkih postulata, Berou i Tipler su izveli svoju formulaciju da je neophodan posmatrač da bi Univerzum uopšte egzistirao.

Fizičar i kosmolog Džon Viler je ovaj princip nazvao “participacionim antropičkim principom”, što je veoma blisko sa filozofijom irskog filozofa Džordža Barklija koji je tvrdio da stvari materijalne prirode, kao što su tela, postoje sve dok ih mi opažamo. Esse est percipi (postojati znači biti opažen) veoma je blisko savremenim teorijama u kojima je svest posmatrača odgovorna za kolaps talasne funkcije. Na primedbu: šta je sa objektima koje trenutno ne opažamo, Barkli je odgovorio da “Bog večno osmatra sve stvari”. Ovo znači da vreme i prostor nisu realiteti po sebi već ih mi projektujemo i na taj način “stvaramo svet”, odnosno Univerzum. Ovo je blisko i sa filozofijom Imanuela Kanta po kome su vreme i prostor samo unutrašnje forme čulnog opažanja i da ne postoje po sebi.

Interpretacija mnoštva svetova

U kvantnoj mehanici postoji interpretacija da do kolapsa talasne funkcije nikada ne dolazi već se, u trenutku kada osmatrač osmotri objekat, sve njegove mogućnosti aktualizuju ali u paralelnim svetovima. Ovu interpretaciju kvantne mehanike, koja podrazumeva postojanje paralelnih univerzuma, razvio je Everet pa se po njemu ona naziva “Everetova interpretacija”. Ona podrazumeva da dolazi do grananja prostor-vremenskih oblasti i da se sve mogućnosti aktualizuju u paralelnim vaseljenama. Mi živimo u multiverzumu koji se večno grana. Ukoliko je život stvorio Univerzum a ne obrnuto, onda je svest, odnosno duša besmrtna jer multiverzum jeste zapravo skup univerzuma u kojima se događa sve ono što se može dogoditi.

Po Robertu Lanzi, smrt nije kraj naše svesnosti jer život u smislu svesti jeste energija od 20 vati koja ne nestaje niti se menja po osnovnom zakonu o očuvanju energije. Kada umremo, naše telo prestaje da postoji ali svest odlazi u drugi univerzum. Kvantno-mehanička teorija o mnoštvu svetova potvrđuje da postoji multiverzum, što dokazuje eksperiment sa duplim prorezom. Naime, jedan foton se ponaša čudno kada su otvorena oba proreza. U tom slučaju dobijamo interferencijsku sliku kao kada su dva fotona paralelno propuštena kroz proreze. Ali to nije sve; ukoliko zatvorimo jedan prorez i ispalimo samo jedan foton, on će se i dalje ponašati kao da ima svog nevidljivog parnjaka tako da opet dobijamo interferencijsku sliku kao kada su prošla dva fotona. Po teoriji mnoštva svetova, foton je interferirao ali sa fotonom u drugom univerzumu. Robert Lanza kaže: “P ostoji neograničen broj univerzuma i sve što što bi uopšte moglo da se desi dešava se u nekom od njih. Smrt ne postoji u stvarnom smislu u ovim scenarijima. Svi mogući univerzumi postoje istovremeno, bez obzira na ono što se dešava u bilo kom od njih. Iako su pojedinačna tela predodređena da se samounište, osećanje života (pitanje: ko sam ja?) je samo fontana energije od 20 vati koja se javlja u mozgu.”

Svest je stvorila Univerzum a ne obratno

Biocentrizam je najpre formulisan 2007. od strane Roberta Lanze. U osnovi, biocentrizam govori da je biologija suštinska nauka i da je život od esencijalnog značaja po egzistenciju svemira. Lanza je na osnovu tih ideja formulisao svoju teoriju za koju tvrdi da će je budući eksperimenti u kvantnoj fizici potvrditi. Ta teorija je, ma koliko čudna, bazirana na klasičnim filozofskim konceptima i realnim eksperimentima u kvantnoj mehanici i teorijama o antropičkom principu. Ovo je dovoljno da Lanzinu teoriju ipak uzmemo kao ozbiljnu naučnu teoriju iako se veliki broj naučnika ovome protivi.

Kontroverza se nastavlja. Po biocentrizmu, prostor i vreme ne postoje po sebi, postoji samo duh ili ličnost koja vrši posmatranje i svojim delima i postupcima utiče na dešavanja van sebe. “ Bez obzira na izbor koji kao posmatrač napravite, vi ste ti koji ćete iskusiti posledice koje uslede. Veze između ovih raznih istorija i univerzuma transcendiraju naše uobičajene klasične ideje o vremenu i prostoru.”

Smrt po biocentrizmu predstavlja samo transcendenciju, odnosno nadilaženje prostor-vremena koje je živo biće za života stvorilo. Dakle, po biocentrizmu, živa svesna bića stvaraju Univerzum i materijalni svet oko sebe. Lanza se poslužio još jednim eksperimentom iz kvantne fizike koji pokazuje da učesnik u eksperimentu može retroaktivno da menja ishod eksperimenta! Naime, čestica koja je propuštena kroz razdvajač zraka će se ponašati na određeni način i to njeno ponašanje je zabeleženo u prošlosti. Sada, u ovom trenutku, bez obzira o kojoj se vremenskoj distanci radi, eksperimentator može da regulacijom prekidača promeni ponašanje čestice u prošlosti! Lanza kaže da je vreme nešto što ne postoji van naše egzistencije. Postoji samo duh, odnosno energija od 20 vati koja predstavlja jednu ličnost odnosno osobu koja je odlučila da utiče na prošlost. Kao što se vidi, kontroverzni rad Roberta Lanze je zasnovan na eksperimentima u kvantnoj fizici ali i na misaonim koncepcijama velikih filozofa.

“ Prema biocentrizmu, vreme i prostor nisu čvrsti predmeti kao što mislimo. Zamahnite rukom kroz vazduh - ako sve odnesete, šta će ostati? Ništa. Ista se stvar odnosi na vreme. Ne možete sve da vidite kroz kosti koje obavijaju vaš mozak. Sve što vidite i doživljavate u ovom trenutku je vir informacija koje se dešavaju u vašem umu. Vreme i prostor su tek alatke za sklapanje celine.“

Iluzija o vremenu

Za Roberta Lanzu smrt ne postoji u bezvremenom i bezprostornom svetu. Na osnovu navedenog eksperimenta sa regulacijom ponašanja čestice u prošlosti, on tvrdi da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti tek puka iluzija, što se slaže sa savremenim pogledima na samu prirodu vremena u filozofiji. Naime, brojni filozofi se ne slažu da ne postoji tako nešto kao što je tok vremena, da su sva vremena zapravo aktualizovana i da čine tzv. blok vreme. Ali ukoliko je tako, onda prošlost i budućnost postoje poput sadašnjosti. Ovo ima uticaja na determinizam jer, ukoliko sve što će se dogoditi u beskonačnoj budućnosti postoji, to znači da se sve već dogodilo i tu apsolutno nema mesta slobodnoj volji i našim odlukama. Koliko se ovo čini čudnim?

Rešenje bi moglo da predstavlja grananje prostor-vremenskih linija sa svakom našom odlukom. U svakom slučaju Lanzina teorija je veoma kontroverzna i izazvala je snažnu reakciju naučnih krugova. Ipak, ma koliko nam neka teorija izgledala “čudna”, to ne predstavlja prepreku da ona postane deo korpusa naučnih teorija. Čudnovatost jedne teorije nije kriterijum za njeno isključivanje iz nauke. Za Lanzu, besmrtnost ne predstavlja stalno postojanje u beskonačnom vremenu već egzistenciju s onu stranu prostora i vremena.

Vladimir Jeftić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja