TEMA BROJA - DECENIJA „PLANETE“

Akademik Milan Damnjanović, nanofizika, Fizi č ki fakultet, Beograd

Simetrija kvazi jednodimenzionalnih sistema

Nanonauke su nastale devedesetih godina prošlog veka, otkrićem nanotuba. Zapravo, još ranije je shvaćeno da se nova fizika, mislim na sisteme sa svojstvima drugačijim od tada poznatih, može očekivati samo ako im je bar jedna dimenzija veoma mala. To je potvrdio niz ranije nepoznatih fenomena, otvorivši novo poglavlje fizike i srodnih nauka.

Istovremeno, sprega nauke i tehnologije nikada nije bila veća, tako da je uticaj ovih otkrića na svakodnevni život postao skoro trenutan i sveobuhvatan. Teško da ima oblasti ljudskog delovanja i promišljanja koja nije unapređena. Društvo je uzvratilo ogromnim investicijama (reč je o hiljadama milijardi dolara koje ulažu države i velike kompanije) i ranije nezamislivom popularnošću.

Nauka je postala manifestno vodeći deo kulture, nova velika priča, što je, sa stanovišta doprinosa civilizaciji, uvek i bila. Otkrića vezana za nanotube i grafen, a izvan moje oblasti rada i Higsov bozon ili genom, toliko su značajna i saznajno i praktično, da utiču i na filosofiju i religiju, preciznije upravo nauka postaje i jedno i drugo, vodeći diskurs. Ovo je dovelo do svesti o naučnim prioritetima a posledično do planetarnog ujedinjavanja raspoloživih resursa za pojedina istraživanja ( budući evropski projekti će okupljati ogroman broj istraživačkih ekipa, kao što je to slučaj sa CERN-om ).

Moj rad se odnosi na simetriju u fizici, a posebno njene implikacije i primene kod niskodimenzionalnih sistema, kao što su nanotube ili grafen. To je tema započeta davno na mom fakultetu, a ja sam preuzeo štafetu pre dvadesetak godina, kao pripadnik treće generacije istraživača.

U okviru moje oblasti istraživanja, nanofizike, došlo je do niza otkrića vezanih za nanotube i grafen. I jedno i drugo su ugljenične strukture, skoro jednodimenzionalne, odnosno dvodimenzionalna. Moj doprinos, zapravo zajednički doprinos kolega sa kojima radim u Laboratoriji za nanostrukture (NanoLab) Fizičkog fakulteta u Beogradu, vezan je za simetriju i njome određene zakonitosti i osobine ovih sistema.

Simetrija, zajedno sa njenim narušenjem, leži u pozadini svih fizičkih zakona, otkrivajući i dajući superstrukturalističku osnovu same prirode. Očitavanje ove veze je često komplikovano, ali uvek dovodi do proboja u razumevanju pojava i objedinjavanja razumevanja naizgled raznorodnih pojava, čime se simetrija nameće kao sveopšta suština postojanja i promena. Svaki put se iznova začudim i zadivim kada, nakon analize početnog problema, možda sasvim konkretnog detalja u ponašanju nekog prostog sistema, iz haosa razgradnje blesne rešenje, ponovo simetrijsko, i zato sintetičko, na nivou univerzalnosti.

Verujem da u ovom specifičnom, delom metodološkom aspektu istraživanja, spadamo u vodeće svetske grupe. Pre tri godine je revijalni prikaz simetrija nanotuba, a to je tema koju smo mi uveli i razvili, objavila najvažnija svetska grupa sa Masačusetskog instituta za tehnologiju. Sam pristup je povezan i sa matematičkom teorijom grupa pa, ako treba da izdvojim glavnu publikaciju, rekao bih da je to monografija Linijske grupe ( Line group in Physics , Springer, Berlin, 2010), koja sumira naše rezultate iz protekle dve decenije, fokusirajući ih na fiziku nanotuba.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja