Medicina
Pripremila: Gordana Tomljenović
Prim. dr sci. Slavko Janković, neuropsihijatar i somnolog
Poremećaj ishrane vezan za spavanje
„Gastronomsko mesečarenje” do frižidera
To se zaista desilo - u spavanju sam otišao do frižidera, u spavanju sam jeo, i sve sam to otkrio tek sledećeg dana“. Krajem aprila, gotovo svi britanski tabloidi preneli su ovu poruku muzičke zvezde Robija Vilijamsa, kojom je pevač, preko Tvitera, priznao svojim fanovima da je mesečario do kuhinje i da se dobro počastio u frižideru, potpuno nesvestan šta mu se dogodilo. Tabloidi su, potom, ukratko i opisali ovaj poremećaj ishrane vezan za spavanje (Sleep Related Eating Disorder - SRED), o kome se u zapadnim medijima sve češće piše, ali o kome bolesnici ne vole da govore. Prim. dr sci. Slavko Janković, neuropsihijatar i somnolog, predsednik Srpskog somnološkog društva, saradnik beogradske Opšte bolnice Bel Medic, kaže za “Planetu” da je reč o skorije otkrivenom poremećaju koji zapravo pogađa relativno značajan broj ljudi, ali čiji „simptomi“ izazivaju osećaj stida i zato ga pogođene osobe obično kriju. Mnoge od njih, precizira dr Janković, shvataju da nešto nije u redu tek ujutru nakon takvog događaja, kad u krevetu oko sebe zateknu ostatke pojedene hrane, ili ispražnjenu ambalažu. Šta
više, dijagnostikovanjem SRED razrešeni su i mnogi slučajevi misterioznih gojaznosti kod osoba koje su se inače - preko dana - normalno i umereno hranile.
je o tlo.
Uzroci i posledice
Govoreći o osnovnim karakteristikama ove bolesti, prim. dr Janković objašnjava da je SRED poremećaj spavanja koji se ubraja u grupu parasomnija, što znači da je reč o događajima koji se odvijaju paralelno sa spavanjem. Preciznije, reč je o NREM parasomniji, vezanoj za NREM stadijum spavanja u kome se spava (za razliku od REM faze spavanja u kojoj se sanja). To nevoljno, nesvesno uzimanje hrane i vode tokom noćnog spavanja, obično se javlja tokom parcijalnog razbuđenja, sa različitim stepenom očuvanosti svesti i sećanja na događaj. Pospanost, ustajanje i uzimanje hrane tokom spavanja, bez sećanja za događaj, često je praćeno otežanim i produženim razbuđivanjem. Poredeći ovaj poremećaj sa mesečarenjem, prim. dr Janković dodaje da se i kod SRED bolesnici delimično razbude, ali pri tom imaju potrebu da konzumiraju hranu, ili prikazuju ponašanje vezano za pripremu i uzimanje hrane. Takođe, postoje fluktuacije u stepenu razbuđenosti tokom epizoda SRED, tako da se bolesnici sećaju epizode malo, jedva, ili imaju potpunu amneziju za događaj. Zanimljivo je da osobe sa SRED najčešće konzumiraju visokokaloričnu hranu (ugljene hidrate), a alkohol najređe ili gotovo nikad (čak i oni koji preko dana piju). S obzirom na činjenicu da hranu ne uzimaju svesno ni kontrolisano, i da to čine u spavanju ili stanju delimične razbuđenosti, često pojedu neuobičajene namirnice (kao što je zamrznuta hrana, na primer) ili jedu neuobičajeno velike količine hrane - pun lonac pripremljenog jela, celu veknu hleba, ceo kolut kačkavalja... Neretko se dogodi da uzmu i hranu za pse i mačke, ili nejestive „obroke“ poput sapuna ili kreme za lice, ali tada neprijatan miris ili ukus „hrane“ probudi bolesnika. Najveću opasnost tokom epizoda SRED predstavlja činjenica da oboleli neretko i pripremaju hranu, te mogu da se povrede pri upotrebi noža, ili pri kuvanju za šporetom. Druga ozbiljna opasnost su potencijalne metaboličke posledice nekontrolisanog uzimanja hrane - umerena ili enormna gojaznost, i razvoj insulinske rezistencije ili šećerne bolesti
Diferencijalna dijagnoza i lečenje
Ističući značaj diferencijalne dijagnoze SRED, prim. dr Janković navodi nekoliko poremećaja ishrane tokom noći, koji su po kliničkoj slici slični sa SRED. Poremećaj ishrane vezan za spavanje treba razlikovati od sindroma noćnog uzimanja hrane (Night Eating Syndrome - NES) koji karakteriše svesno uzimanje hrane, sa unosom više od 50 odsto dnevnih kalorijskih potreba, kasno uveče pre odlaska na spavanje, ali uz punu budnost. Sindrom noćnog uzimanja hrane može biti povezan i sa cirkadijalnim odlaganjem redovnog uzimanja hrane, budući da NES karakterišu jutarnja anoreksija (nedostatak apetita) i večernja hiperfagija - neumereno uzimanje hrane posle poslednjeg večernjeg obroka, a pre usnivanja, dok je bolesnik još budan i očuvane svesti i rasuđivanja. Prim. dr Janković dodaje da je NES udružen i sa insomnijom, te verovatno stoji u vezi sa poremećajem hipotalamo-pituitarne osovine. Ovaj sindrom povezan je i sa poremćejem raspoloženja, sa gojaznošću i zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Noćno uzimanje hrane javlja se i u sklopu Klajn-Levinovog sindroma, Prader-Willi sindroma i poremećaja sa kompulzivnim uzimanjem hrane, ali u tim stanjima hrana se konzumira u stanju potpune budnosti. Poremećaj ishrane vezan za spavanje dijagnostikuje se, kao i drugi poremećaji spavanja, pre svega temeljnom anamnezom, odnosno istorijom spavanja. Kao veoma korisnu dijagnostičku metodu prim. dr Janković ističe video-polisomnigrafiju (vPSG), kojom se može utvrditi i da li je SRED posledica neke druge bolesti spavanja - sindroma nemirnih nogu (RLS - Restless Legs Syndrome), periodičnih pokreta ekstremiteta u spavanju (PLMS - Periodic Limb Movements in Sleep), ili opstruktivne apneje u spavanju. Polisomnografija je specifična metoda dijagnostikovanja bolesti spavanja koja podrazumeva celonoćno snimanje električne aktivnosti mozga (EEG) i električne aktivnosti mišića (EMG), disanja, pokreta tela, kao i ponašanje bolesnika u spavanju (audio i video tehnologijom). Njome se precizno utvrđuje razlog za izmenjenu dužinu ili kvalitet spavanja. Pri polisomnigrafskom dijagnostikovanju SRED, bolesnicima se nalaže da na ispitivanje, u laboratoriju za spavanje, ponesu hranu koju obično jedu tokom epizoda SRED.
Ukoliko se kod ispitivanog pacijenta dogodi epizoda SRED, medicinski tehničar je zadužen da odredi stepen njegove razbuđenosti tokom epizode, a ujutru i stepen sećanja na taj događaj. Epizode SRED se, podseća prim. dr Janković, javljaju tokom NREM spavanja (perioda kada se spava a ne kada se sanja) i obično su praćene povećanjem periodičnih pokreta nogu u spavanju (PLMS). Elektromiografijom (EMG) se registruju i pokreti žvakanja, odnosno ritmična aktivnost mastikatornih mišića (RMMA - Rhythmic Masticatory Muscle Activity). Značaj ovih ritmičnih pokreta mišića za žvakanje zasad nije poznat, ali može biti u vezi sa dopaminergičkim mehanizmima.
Nedavno je pokazano da se SRED češće javlja kod bolesnika sa sindromom nemirinih nogu (RLS), ili je uzrokovan hipnotičkim lekovima koji se primenjuju u lečenju inicijalne insomnije pomenute bolesti. Ovi novi nalazi proširuju kliničku manifestaciju RLS koja uključuje NES, pa je moguće da se i NES ia mnestički SRED mogu lečiti primenom dopaminergičke terapije. Govoreći o lečenju SRED - farmakološkom i bihevioralnom - prim. dr Janković ističe da su, u oba slučaja, dijagnostikovanje i lečenje pratećih poremećaja spavanja (insomnije, apneje, RLS, ili drugih) ključni elementi uspešnog lečenja ove bolesti.
Ukoliko se utvrdi da oboleli ima i druge poremećaje spavanja, farmakološka terapija koja se preporučuje za te bolesti treba da se primeni i kodSRED (benzodiazepini ili triciklični antidepresivi, na primer). Uz napomenu da kod SRED, kao i kod drugih bolesti razbuđivanja, još nema dovoljno velikih terapijskih studija, prim. dr Janković kaže da su se neki lekovi ipak pokazali kao uspešni.
Primer su dopaminski agonisti (DA), selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), i topiramat. Pokazalo se da pacijenti sa RLS, koji imaju i SRED, često reaguju na lečenje kombinacijom dopaminergičkih agonista, opijata ili topiramata. Bihevioralna terapija ima za cilj da obolelog oslobodi nekog ponašanja ili navike, koja je mogući “okidač” SRED epizoda.
Osnova uspešnog bihevioralnog lečenje je, dakle, identifikacija i potpuno uklanjanje predisponirajućih faktora, uključujući i delovanja faktora okoline, provokacija od strane lekova i drugih supstanci, kao i paralelnih poremećaja spavanja. Da se bolest ređe javlja, može da pomogne i smanjenje ili uklanjanje iz spavaće sobe raznih stimulusa kao što su svetlost, galama, iznenadni zvukovi… Alkohol je poznat precipitant nekih poremećaja razbuđivanja, ali njegova uloga u provociranju somnabulizma (mesečarenja), ili SRED, još nije jasno utvrđena
Neke kliničke osobine SRED
Većina bolesnika ima visoku učestalost SRED epizoda. Epizode se javljaju tokom prvog dela spavanja (kada je REM spavanje retko). SRED nije praćen osećajem gladi ili žeđi. Obično se uzima visokokalorična hrana (slatkiši i slično), kao i hrana koju osoba danju obično ne voli da jede; voće i povrće se ignoriše; alkohol se retko uzima (čak i kod aktivnih ili bivših alkoholičara). Hrana se često priprema i donosi u krevet. Svako sprečavanje SRED izaziva agitaciju ili otpor. SRED se ponekad javi kao abreagovanje sna koji je sadržao, ili bio u vezi sa uzimanjem hrane. SRED znatno češće pogađa žene.
“Misteriozna” gojaznoSt i SRED
Poremećaj ishrane vezan za spavanje (SRED) je relativno novija bolest koju je 1991. godine prvi opisao američki psihijatar Karlos Šenk (Schenck), iz Regionalnog centra za poremećaje spavanja Univerziteta u Minesoti (SAD). Prim. dr Janković bio je u prilici da o tome razgovara sa dr Šenkom, na prošlogodišnjem Svetskom kongresu o spavanju, u Istanbulu. Američki psihijatar mu je ispričao da su za studiju kojom je identifikovao SRED bili presudni slučajevi “misterioznih” gojaznosti - više žena mu se obraćalo tvrdeći da gotovo ne jedu, a neprestano dobijaju na telesnoj težini. Nakon što su u anamnezi “priznale” da ujutru zatiču posteljinu umazanu hranom, dr Šenk je došao na ideju da postavi infracrvenu kameru i snima bolesnice tokom cele noći. “Bile su zaprepašćene, kao i ja sam“, ispričao je Šenk, “kad su na snimku videle da noću ustaju, odlaze u kuhinju, jedu, ili pripremaju hranu i nose je u krevet…”.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
