Tema Broja

Tehnologija za potragu

Teleskopom do novih svetova

Planete, koje se obrću oko svoje zvezde, na samo 40 svetlosnih godina od Zemlje, otkrivene su nedavno. Istraživači kažu da bi STDV mogao da uđe u njihove atmosfere u potrazi za životom nakon lansiranja 2018. Da li će tako i biti? To je najnovije u nizu pitanja u debati koja plamti u astronomskoj zajednici. Astronomi su na tehnološkoj ivici odgovora na čuveno pitanje: da li smo sami? Iako je, što se NASA-e tiče, ovaj zadatak primaran, potraga je do sada bila spora i nije dala posebne rezultate pa mnogi smatraju da sve to nije dovoljno dobro. Kris Mek Kej, astrobiolog iz Kalifornije (Mauntain Vew istraživački centar “Ejms”, tvrdi da je sramotno što NASA ima potrebnu tehnologiju a ne traga za drugim oblicima života, iako ističe da je upravo to pokretačka snaga njihovih programa. Po mišljenju Mek Keja, program za Mars navodi potragu za mogućim oblicima života kao razlog postojanja, a NASA se uopšte ne bavi tim pitanjem. ?Neiskorišćeni rover Za primer, Mek Kej navodi rover planiran za Mars za 2020. godinu, koji će prevashodno tražiti znakove nekadašnjeg života na Crvenoj planeti.

Umesto da odmah prione na potragu za mikrobima vanzemaljaca, rover će odvojiti uzorke za koje se NASA nada da će ih pojedine misije u budućnosti vratiti na Zemlju, gde će se dalje ispitivati mogući oblici života. Mek Kej smatra da je ovo velika greška. On nije jedini koji ne podržava ovaj plan. “Do određene mere, mi smo naučnici koje finansira javnost tako da je vrlo važno da barem pokušamo da pronađemo to što većina želi, iako je to teško”, izjavila je Džoana Barstou (Univerzitet Oksford) koja je predvodila istraživanje sa ciljem otkrivanja egzoplaneta u okviru projekta Svemirskog teleskopa “Džejms Veb”. Drugi deo populacije naučnika veruje da istraživanja ne bi trebalo da budu zasnovana na mišljenju javnosti. Kristofer Ker, naučnik projekta potrage za vanzemaljskim genomom, koji naglašava da je veoma zahvalan za interesovanje javnosti za svemirska istraživanja, smatra da bi NASA-i i drugim istraživačkim agencijama trebalo dati slobodu izbora kada su u pitanju strateške odluke i da one mogu a ne moraju da budu odraz trenutne želje građana. Međutim, NASA-ino trenutno odugovlačenje može biti korak na dugačkoj putanji. ?Zbog čega je Zemlja drugačija Kako uopšte započinjemo potragu za životom, pita se Kejsi Drajer, direktor svemirske politike u Planetarnom društvu u Pasadeni, u Kaliforniji. On smatra da bi prvo trebalo da utvrdimo kakav je bio Mars pre nego što bude jasno gde je život mogao da evoluira i u kakvom obliku. Samo tada, prema njegovim rečima, možemo se dati u aktivnu potrebu za njm. Takva tačka gledišta zahteva spor ali konzistentan korak. Džon Mastard, predsedavajući u projektu “Mars” planiranom za 2020, rekao je da je NASA-in sledeći korak mudar, odnosno metodičan i naučno potkrepljen. To ne znači da su Mastard i ostali oduševljeni idejom da se ovako sporo napreduje. I oni su nestrpljivi ali je važno da se preduzimaju ispravni koraci. Treba imati u vidu da je rizik da se ništa ne pronađe veoma visok. Moguće je da život na Marsu ne postoji niti je ikada postojao.


Što se novih egzoplaneta tiče, možda nisu u pitanju vodene planete koje vrve od života. Puka provera toga zahteva 30 sati posmatranja teleskopom Hablovim naslednikom, raspoređenih u toku pet godina. To je velika obaveza za jedan od najtraženijih teleskopa u svetu. U slučaju da se fokusiramo na pomenute planete nauštrb drugih a ništa ne pronađemo, da li bi bilo vredno toga? Potraga za vanzemaljcima nije jedina misija NASA-e. Ker kaže da je potraga za životom fundamentalno pitanje u vezi sa značenjem pojmova “biti čovek”, biti živ i koje je naše mesto u univerzumu pa postoji ogromna potreba za tim saznanjima. Međutim, dodaje on, ne smemo zaboraviti da to nije jedino važno pitanje. Više informacija o Marsu, i pod uslovom da tamo nikada nije postojalo nijedno živo biće, za nas ima značaj da bismo shvatili zbog čega je Zemlja drugačija. Drajer na kraju zaključuje da i oni koji su najnestrpljiviji čekajući da saznaju jesmo li sami ili ne, treba da imaju vere u NASA-u. On veruje u nauku pošto nas je proces naučnog razvoja doveo dovde gde jesmo i trebalo bi u njega imati poverenja.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"