Tehnička evolucija
Tehnička evolucija
Bicikl
Na dva točka po svetu
Trebalo je da prođe oko180 godina da bicikl dobije izgled i oblik koje danas ima. Osnovna osobina je da se kreće snagom ljuskih mišića. Srećemo ga svakodnevno na gradskim ulicama, po putevima, međugradskim saobraćajnicama, po zabačenim seoskim drumovima, ponekad i u bespuću. Koristan je kao prevozno sredstvo, kao vozilo koje smanjuje zagađenje okoline, kao sprava u programima fitnes klubova, kao vozilo za masovnu rekreaciju i sredstvo za prenos tereta. Bicikl je počeo da se koristi sredinom 19. veka, a već početkom 21. veka zabeleženo je da u svetu ima više od jedne milijarde ovih vozila. ? Od pokretnih poluga do lanaca Smatra se da je prvi bicikl konstruisao nemački pronalazač Karl fon Drais, 1817. To je bila jednostavna naprava od drveta, sa dva točka postavljena jedan iza drugog, sa sedištem za vozača i prednjim ručkama za upravljanje. Da bi se kretao, vozač je morao da se nogama otisku
je o tlo.
Sledeći korak učinio je škotski bravar Makmilan Kirpatrik, 1836. On je dodao pedale za nožni pogon tako da se bicikl kretao pomoću dve poluge od kojih se pogon prenosio na zadnji točak. Više nije bilo potrebno otiskivati se nogama o tlo da bi se bicikl pokretao. Sledece unapređenje učinio je Francuz Pjer Mišo, 1860. Izbacio je pokretne poluge i postavio pedale na prednji točak, tako da se kretanje izvodilo direktnim prenosom sa pedala na točak. To je vreme kada je prednji točak bio neobično velikih dimenzija. Da bi se vozač popeo na bicikl, bila je potrebna veština.
I u ležećem položaju
Bicikl je u energetskom pogledu najefikasnije prevozno sredstvo: u biološkom i mehaničkom smislu, skoro 90 % energije troši se na pokretanje. Kreće se brzinom 16-25 km/h i troši energiju koja je jednaka energiji utrošenoj pri pešaćenju. Upotreba bicikla je višestruka. Koristi se kao prevozno sredstvo, za prenošenje tereta, u kurirskoj službi, u policiji, u vojsci (posebne jedinice opremljene biciklima), u rekreativne svrhe, za protiv-požarnu zaštitu kada nosi protiv-požarna creva, na biciklističkim trkama širom sveta. Svaka od pobrojanih namena unosila je određene izmene na biciklima. Tako se, na primer, bicikli za trke izrađuju od što lakših materijala, sa uskim gumama i određenim oblikom sedišta i nadole postavljenim ručkama za upravljanje. “Mountain bike“, namenjen vožnji po nepristupačnim terenima, je čvrstog rama, sa širokim gumama otpornim na udare i na oštećenja, sa širokom sedištem. Za vozače koji imaju problema sa kičmom potrebni su tzv. “ležeći bicikli“ gde se vozi skoro u ležećem položaju. .
Vreme usavršavanja Počev od prelaza iz 19. u 20. vek bicikl se usavršava i to ga čini još privlačnijim za brojne korisnike. Svaki detalj je analiziran i usavršavan. Posebna pažnja je usmerena na nove materijale koji ga čine lakšim i jačim. Ciljevu su isti kao i u vazduhoplovstu: što jači i što lakši proizvod. Godine 1930. ram je izrađivan od legiranih čeličnih cevi, a od 1980. od legiranih aluminijumskih materijala. Danas se koriste još savremeniji materijali, doduše skuplji ali i lakši: ugljenični materijali, legure od titana, bambusi obrađeni na poseban nacin. Jedan Izraelac patentirao je bicikl čiji je ram od posebno obrađenog kartona. Taj bicikl svakako nema vrhunske tehničke osobine, ali je
Bicikl su dva točka postavljena jedan iz drugog, postavljena na noseći ram, vozilo koje se pokreće preko obrtnih pedala, sa biciklistom. Održava se u ravnoteži samo kada se kreće i kada je težište vozača iznad točkova. Ipak, do takve jednostavne naprave došlo se sporo i teško.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
