Tema Broja

Vanzemaljci / Dokaz

7 razloga da se poveruje u život na drugim planetama

Još nema direktnih dokaza o postojanju života na drugim planetama, mesecima ili u međuzvezdanom prostoru. Postoji, međutim, nekoliko ubedljivih argumenata koji navode na verovanje da ćemo konačno otkriti neki od njih, možda čak u našem Sunčevom sistemu. Navodimo sedam razloga zbog kojih naučnici veruju da život obitava “tamo negde”, čekajući samo da s nama dođe u kontakt.

1. Ekstremofili na Zemlji Jedno veoma važno pitanje je: da li bi se život mogao razviti i opstati u sredini dramatično različitoj od one na Zemlji? Odgovor je, čini se, potvrdan ako se uzme u obzir da i na Zemlji žive ekstremofili, organizmi koji opstaju na ekstremnim temperaturama (toploti, hladnoći), u (za ljude) otrovnim hemikalijama, čak i u vakuumu. Ekstremofili dovode u pitanje sve za šta se misli da znamo o životu na Zemlji. Pronađena su živa bića koja bez kiseonika opstaju na rubu super vrućih vulkanskih grotla na dnu okeana. Neki oblici života pronađeni su u slanim bazenima na visokim Andima, i u ledom prekrivenim jezerima na Arktiku. Postoje sićušna stvorenja po imenu tardigrade koja i svemirski vakuum mogu nazvati svojim “domom”. Postoje tako direktni dokazi da život može bujati u neobičnim, svojevrsnim vanzemaljskim “džepovima” na Zemlji. Drugim rečima, zna se da život može opstati u uslovima koji su zapaženi na drugim planetama i mesecima - samo što konkretne životne oblike tamo još nismo pronašli.
2. Dokazi za postojanje hemijskih “prethodnica” života na drugim planetama i mesecima Život na Zemlji se, verovatno, razvio iz hemijskih reakcija koje su u konačnoj instanci stvorile ćelijske membrane i proto-DNK. Međutim, prve hemijske reakcije su mogle nastati na bazi složenih organskih jedinjenja - kao što su nukleinske kiseline, proteini, ugljeni hidrati i lipidi - u atmosferi i u okeanu. Postoje dokazi da ovakve “prethodnice života” već postoje i u drugim sredinama (svetovima). Primera radi, Titanova atmosfera sadrži neke od tih supstanci, a registrovane su i u nebuli Oriona. Doduše, još nisu pronađeni istinski oblici života, ali su otkriveni “sastojci” za koje mnogi naučnici veruju da su doprineli razvoju života na Zemlji. Ukoliko su takvi sastojci uobičajena stvar u svemiru, vrlo je verovatno da se život razvio i na drugim mestima, van naše planete.
3. Ubrzano se otkriva sve veći broj planeta nalik Zemlji Tokom protekle decenije, “lovci na planete” otkrili su stotine egzoplaneta (ekstrasolarne, vansolarne ili egzoplanete su planete koje se nalaze van našeg Sunčevog sistema, tj. kruže oko drugih zvezda), s tim što su mnoge od njih gasoviti džinovi poput Jupitera. Ali, nove metode i najsavršeniji uređaji omogućili su pronalaženje i manjih, stenovitih nebeskih tela poput Zemlje. Neka od njih kruže u orbitama oko njihovih zvezda, na rastojanju koje bi moglo obezbediti temperature slične onima na Zemlji. S obzirom na to da su egzoplanete u svemiru vrlo rasprostranjene, čini se verovatnim da je bar jedna od njih “domaćin” nekom obliku života.
4. Sušta raznolikost i istrajnost života na Zemlji Ne samo što je život na Zemlji uspeo da se razvije u ekstremno teškim uslovima već je na neki način uspeo da se odupre mega vulkanima, udarima meteorita, ledenim dobima, sušama, acidifikaciji okeana i dramatičnim promenama u atmosferi. Na našoj planeti nastali su neverovatno raznoliki životni oblici u vremenskom razdoblju koje je relativno kratko, s geološke tačke gledišta. Životne forme su veoma otporne i istrajne. Zašto se onda ne bi mogle “zakačiti” na jedan od Saturnovih meseca, ili na neki drugi zvezdani sistem?
5. Veo tajnosti i dalje prekriva poreklo života na Zemlji Mada postoje teorije o tome kako je otpočeo život na Zemlji, vezano za ranije pomenute složene molekule ugljenika, i dalje veo tajne skriva način na koji su hemijske supstance spojene da bi nastale fragilne membrane od kojih su, na kraju, postale ćelije. Misterija se uvećava s napretkom saznanja o tome koliko je negostoljubiva bila prirodna sredina na Zemlji u vreme nastanka života - atmosfera je bila prepuna metana a na površini planete je vrila lava. Postoji teorija prema kojoj su prosti, jednoćelijski organizmi zapravo nastali negde drugde - možda na Marsu - i na Zemlju stigli sa meteoritima, smešteni u njihovo “tkivo”. Ova teorija se naziva panspermija, a podrazumeva da se život na Zemlji razvio zahvaljujući životu na drugim planetama.
6. Sve je više dokaza o postojanju okeana i jezera, bar u našem Sunčevom sistemu Život na Zemlji je potekao iz okeana pa bi, shodno tome, isto moglo važiti i za druge planete. Danas postoje jaki dokazi da je nekada voda slobodno tekla Marsom, a na Saturnovom mesecu Titanu nalazi se more metana i reke koje teku njegovom površinom. Mesec Evropa ima jedan ogromni okean kojeg zagreva mesečevo jezgro, a potpuno ga prekriva debeli zaštitni sloj leda. Na svim ovim mestima je život možda postojao u nekom ranijem periodu, a možda postoji i sada.
7. Teorija evolucije S jedne strane je Fermijev paradoks koji neki koriste za objašnjenje zbog čega nikada nećemo uspostaviti kontakt s inteligentnim životom u svemiru. S druge strane, postoji teorija evolucije koja ukazuje da se život prilagođava prirodnoj sredini. Mada je teško da su Darvin i njegovi savremenici pomišljali na život na egzoplanetama kada su postavili teoriju evolucije, ona kazuje da život - čim ima priliku da se ukoreni - to i čini. Ukoliko u obzir uzmemo da u prirodnu sredinu ne spadaju samo planete već i sunčevi sistemi i međuzvezdani prostor, moguće tumačenje teorije evolucije je i to da bi se životne forme mogle prilagoditi čak i uslovima u spoljašnjem svemiru. Možda ćemo jednog dana sresti stvorenja koja su se razvila na načine o kojima nismo ni sanjali da su mogući - ili ćemo i sami postati takva bića?

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"