JUBILEJI

Jubileji

70 godina Matemati�kog instituta

Po�elo je od Milankovi�a

U Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu, prekoputa zgrade SANU, sme�ten je najstariji nau�no istra�iva�ki institut u Srbiji (i nekada�njoj Jugoslaviji) - Matemati�ki institut; 45 doktora nauka i 25 doktoranata danas zaposlenih u ovoj ustanovi imaju privilegiju da s ponosom budu u�esnici zna�ajnog jubileja - 70 godina od osnivanja ovog nau�nog tela.Sada�nji direktor dr Zoran Ognjanovi� je nasledio dr Zorana Markovi�a koji je niz godina vodio i usmeravao rad Instituta.
Idejni tvorac i jedan od osniva�a je Milutin Milankovi�. Inicijativa za osnivanje javila se 1945. od strane grupe matemati�ara, �lanova Akademije koji su pre rata bili neformalno okupljeni oko ure�ivanja najstarijeg mateti�kog �asopisa �Publications matematiques�.

Me�u njima je bio i Mihailo Petrovi�-Alas, koji nije do�ekao prvu sednicu novoosnovanog Instituta, maja 1946. Ovaj institut, zajedno sa jo� osam instituta, pripada dr�avnim institutima �iji je osniva� SANU, sa kojom ima poseban odnos. �lanovi Akademije su u Upravnom odboru i Nau�nom ve�u Matemati�kog instituta, rukovode nekim seminarima, projektima i sl. Nit koja se prote�e u radu Instituta tokom svih ovih godina je na�in na koji je organizovana matematika kod nas. Po�to je matematika op�teobrazovni predmet, zastupljena je na velikom broju visokoobrazovnih institucija. To su po pravilu male katedre na kojima se prou�avaju najrazli�itje oblasti matematike. Tako se pokazalo da Institut predstavlja prirodno mesto za grupisanje matemati�kih istra�ivanja, i gde matemati�ari mogu da sara�uju.Institut ima odeljenja van Beograda: u Ni�u i Novom Sadu, �to omogu�ava istra�iva�ima koji ne �ive u Beogradu, da budu zaposleni u njemu i, samim tim, uklju�eni u njegov rad. Dugo godina, u Institutu je bilo oko petnaestoro zaposlenih. Pored istra�ivanja, oni su pru�ali i tehni�ku pomo� organizacije projekata tako da se de�avalo da, na projektima Instituta, rade nau�nici i istra�iva�i koji nisu formalno zaposleni u ovoj instituciji. Na primer, akademik Cvetkovi� je vodio projekte iz teorije grafova, a bio je zaposlen na Elektotehni�kom fakultetu. Njegovi saradnici su bili sa razli�itih fakulteta i univerziteta. Posredi je dinami�ka i fleksibilna organizacija u kojoj se istra�iva�i okupljaju oko projekta.

Me�utim, kruti administrativni uslovi i finansiranje su prili�no ote�avali takav na�in funkcionisanja pa se, vremenom, zbog promene na�ina finansiranja, pove�avao i broj stalno zaposlenih. Na fakultetima nije bilo dovoljno mesta za nau�ne kadrove a neki istra�iva�i su po�eli da prijavljuju svoje interne projekte, pa je Institut najkvalitetnije nau�nike zaposlio. U poslednjih deset godina broj ljudi je vi�estruko porastao. Njihova nau�na zvanja (nau�ni saradnik, vi�i nau�ni saradnik i nau�ni savetnik) odgovaraju zvanjima docenta, vanrednog i redovnog profesora na fakultetu. Po�to je u pripremi novi projektni ciklus, da li �e se takva misija Instituta o�uvati nije sasvim izvesno.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potra�ite u magazinu
"PLANETA" - �tampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"