MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 74
Planeta Br 74
Godina XIII
Jul. 2016 - Avgust. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

FIZIKA

 

Pripremio: dr Ivan Dojčinović

Kroćenje Sunca

Intervju

Hoće li ljudski rod svoju pradavnu uobrazilju pretočiti u zbilju? Verovatno su dvojica junaka antičkog predanja, otac Dedal i sin Ikar, prvi ljudi koji su se osmelili da polete ka Suncu okončavši svoj nesvakidašnji naum pogibijom. U proteklih šest desetleća naučnici se upinju da se na svojevrstan način oduže hrabrim letačima spuštajući sunce na Zemlju. Nedavno su se u najveću energetsku utakmicu do sada, na svojem igralištu, uključili nemački istraživači. Kakvom se cilju stremi? Stapanjem (fuzija) dva atomska jezgra nastaje novo s manjom masom, a razlika se javlja u vidu energije, što je sasvim u skladu s poznatim nalazom Alberta Ajnštajna o odnosu mase i energije. Postupak je odavno poznat kao proces koji daje energiju zvezdama i, nažalost po stravičnim mogućnostima, termonuklearno oružje. U fuziji se sjedinjuju jezgra (nukleus) deuterijuma (atomska masa 2) i tricijuma (atomska masa 3), a oslobađaju se helijum (atomska masa 4), jedan neutron i velika energija. Višak mase u vidu energije se otpušta u saglasju s najčuvenijom jednačinom: E = mc2. S mnoštvom takvih sudaranja energija postaje ogromna. Stvaranje uslova za kontrolisanu (nuklearnu) fuziju u laboratorijskim uslovima nije nimalo jednostavno, iako je priroda pojave dobro poznata. Potrebne su ogromne temperature - stotinak miliona Celzijusovih stepeni. Ne postoji materijal za zidove suda u kojem bi se ovo izvodilo. Suncu je lako, ono je peć džinovskih dimenzija gde se termonuklearni procesi odigravaju u jezgru zvezde, a vreli slojevi površine imaju ulogu zidova.

Ivan Dojčinović

U pitanju je, dakle, kontrolisana proizvodnja energije kakva se oslobađa u unutrašnjosti zvezda. Osnovna sirovina je deuterijum, vrsta atoma vodonika kojeg ima u izobilju u vodama svuda oko nas. Što se tiče neizbežnih i neprijatnih ostataka, radioaktivnih materijala, biće ih malo u poređenju s količinom proizvedene energije. Ima razloga da se veruje da naša civilizacija - i one koje slede - milionima godina neće kuburiti sa energijom zahvaljujući kontrolisanoj fuziji. Nobelovac Hans Albreht Bete, američki fizičar nemačkog porekla, prvi je četrdesetih godina 20. veka zaključio da je fuzija (spajanje lakših vodonikovih atoma u teže helijumove) izvor energije zvezda. Nuklearni fizičari su otkrili da je nekim malim atomskim jezgrima za stabilno postojanje potrebno više neregije nego većim. To je značilo da, prilikom fuzije dva manja atomska jezgra u jedno veće, mora višak energije da se oslobodi. Neophodan uslov za to je veoma visoka temperatura i pritisak u unutrašnjosti zvezda. A to je, u zemaljskim okolnostima, najteže postići.





„Fuzija je prvi put ostvarena na Zemlji 1952. godine prilikom probe prve hidrogenske bombe. I pored velikog napretka, naučnici su još daleko od zadatog cilja zbog kompleksnosti formiranja veoma tople plazme, s jedne, i njenog održavanja, s druge strane. Fuziona plazma ili „zvezda u laboratoriji”, može se čuvati samo u jakom magnetnom polju”, objašnjava prof. dr Ivan Dojčinović sa Fizičkog fakulteta u Beogradu (fizika jonizovanih gasova, plazme i kvantna optika).


 

 

 

 

dr Ivan Dojčinović

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 73
Planeta Br 72
Godina XIII
April. 2016 - Jun. 2016.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA