MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 74
Planeta Br 74
Godina XIII
Jul. 2016 - Avgust. 2016.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

SAOBRAĆAJ

 

Saobraćaj

Svojevremeno treći u svetu !

Jedna izložba, održana krajem juna u maloj galeriji SANU, podsetila je na slavnu istoriju ovdašnjih brodograditelja, na vreme brzog tehnološkog razvoja domaće brodogradnje i decenije tokom kojih je naša sredina bila u čelu te delatnosti u svetu. Mada mala zemlja i bez izlaza na more, proizvodnjom rečnih i lučkih brodova, dala je veliki doprinos Jugoslovenskoj brodogradnji koja je u nekim trenucima bila čak i treća sila u svetu, a konstruktorska rešenja naših inženjera bila su nadaleko poznata i tražena. U istoriji srpske brodogradnje pominje se ime Grka Nikole Kefale. On je prvi na našem prostoru izgradio jedan pomorski jedrenjak. O tome svedoči zapis iz 1833, u kojem je navedeno da je „u Smederevu prošle godine nekakav iskusni majstor, engleski podanik imenom Nasta, pod nadzorom pomorskog kapetana Kefale, napravio jedan brig koji je nazvao Srbija“. Ovaj vešto ustrojeni brig, „koji je 5000 talira stajao, bezopasno prošavši ona strašna mesta Đerdapa, prispeo je još ovoga leta u Carigrad“. U uverenju o poreklu broda, navedeno je da je brod dužine 80, širine 22,5 i dubine 12 stopa, nosivosti 250 t. To je bio prvi pomorski brod koji je zaplovio pod zastavom obnovljene Srbije.

saobracaj




Prva brodarska društva

Ono što se potom dešavalo bilo je širenje brodogradnje na obalama reka i sve veća upotreba svakovrsnih brodova za potrebe prevoza roba i ljudi. Tome su doprinela i dva sultanova fermana, izdata 1835. i 1838, kojima je Srbiji dato pravo da njeni brodovi nose srpsku zastavu celim tokom Dunava i po Crnom moru. Javljaju se i brojni domaći brodovlasnici; flota Miše Anastasijevića, već polovinom 19. veka broji 73 broda, a braća German počinju da grade plovila koji se mogu koristiti i kao ratni brodovi. Godine 1850. pokrenuta je akcija uspostavljanja plovidbe parnim brodovima. Ipak, u to vreme dva naručena parna broda napravljena u Engleskoj nisu zaplovili našim rekama jer su se tome isprečile austrijske carinske zabrane. Ovo je uslovilo da se pokrene inicijativa za podizanje brodarske radionice u Beogradu, po uzoru na evropska brodogradilišta i sa osloncem na uvoz čeličnog materijala i parnih mašina iz Engleske. To je i vreme kada je Austrija svim silama nastojala da zakoči ili bar uspori ostvarenje ovih namera u čemu je dugo uspevala sprečavajući plovidbu Dunavom, tada jedinim izlazom Srbije i srpske robe u svet. Pošto su evropske sile iskazale veliki interes za plovidbu Dunavom, mada im je prevashodni cilj bio da značajnije prodru na Balkan i pretvore ga u svoju interesnu zonu, ta reka je 1856. proglašena za reku međunarodne slobodne plovidbe. Već naredne godine najuticajniji srpski brodari (Anastasijević, Kolarac, Kumanudi...) pokrenuli su inicijativu da se osnuje domaće parobrodsko preduzeće, što se ostvarilo tek 1888. kada su tri parna propelerna broda postala deo Prvog srpskog lokalnog parobrodskog društva.


Potiskivači i barže za neregulisane reke

U drugoj polovini 1975. Iračka državna transportna kompanija raspisala je međunarodni konkurs za isporuku 167 plovnih objekata koji bi poslužili za otvaranje rečnog transporta na neregulisanoj i plitkoj reci Tigris, na potezu od luke Basra do Bagdada (756 km). Između 107 firmi iz sveta koje su učestvovale na konkursu posao je dobila Udružena rečna brodogradnja SFRJ, tzv. “Dunav brod”, koju je zastupao “Invest-Import” Beograd. U Projektnom birou Brodogradilišta “Tito” razvijen je specijalni potiskivani sastav za neregulisane reke i plovne puteve ograničene dubine koji bi stalno radio u tropskim klimatskim uslovima sa povremenom intenzivnom pojavom olujnih pustinjskih vetrova i primesama peska u vazduhu. U toku projektovanja, posebna pažnja poklonjena je standardizaciji i organizaciji proizvodnje i kontrole gradnje velikog broja (167) različitih plovnih objekata (četiri vrste) u zadatim rokovima isporuke pojedinačnih lotova u brodogradilištima “Tito” - Beograd, “Sava” - M.Mitrovica, “B.Kidrič” - Apatin, “Begej” - Zrenjanin, ”Dunav” - Bezdan” i “V.Vlahović” - Bijela. I pored zatečenih loših navigacijskih uslova, neregulisanog rečnog toka Tigrisa, nepostojanja navigacionih karata plovnog puta i nepoznavanja istog, dva sastava potiskivač+barža uplovila su 25. marta 1977. u Bagdad. Time je, posle prekida plovidbe na tom drevnom plovnom putu koji je trajao više stotina godina, ponovo otvoren rečni plovni put u celosti za komercijalno korišćenje od ušća Šat-El-Araba u Persijski zaliv, uzvodno, rekom Tigris do Bagdada u ukupnoj dužini od 926 km (vođa projekta: Nebojša Vasiljević dipl.inž.brodarstva, konsultant: prof.dr B.Bilen dipl. inž.brodarstva, i saradnici : A.Grgić dipl.inž.brodarstva, V.Bjegović dipl.inž.brodarstva, M.Ivanovic dipl.inž.brodarstva, M.Jovičić el.teh.

saobracaj

 

 

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 73
Planeta Br 72
Godina XIII
April. 2016 - Jun. 2016.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA