AERONAUTIKA

Pripremio: Zoran Modli

Simulatori letenja

Pilot iz dnevne sobe?

Poprilično vode, ali i hardvera i softvera, proteklo je kroz naše živote otkako je stručnjak za simulacije na nekadašnjim mikroračunarima, inače magistar elektronike i pilot Brus Artvik, za rane IBM/PC računare napisao program „Flight Simulator”.

Program je nastao 1983. godine u „SabLodžikovim“ (SubLogic) laboratorijama u Čempejnu, Ilinois. Nedugo zatim, pojavila se nova verzija ovog programa pod nazivom „Flight Simulator 2”, koja je „prepevana” za Commodore 64 i, ubrzo, za Amiga računare. Za njom je sledila poboljšana verzija 3, zatim 4 (prvi PC simulator leta koji je zvanično pohvalila američka uprava za civilni vazdušni saobraćaj) koji je, dve godine kasnije, zamenjen fantastično usavršenim Microsoftovim Flight Simulatorom 5 .

Ovoj verziji kućnog simulatora letenja američko Ministarstvo vazduhoplovstva FAA ( Federal Aviation Administration ) prvi put je prikačilo sertifikat kojim je ozvaničena primena u pilotskim školama pod jurisdikcijom SAD. Drugim rečima, uz nešto dodatnog hardvera (imitacija pilotskog volana i pilotskih pedala), svaka pilotska škola mogla je sa standardnom PC konfiguracijom i registrovanom verzijom programskog paketa da ima elektronski simulator za obuku i trenažu pilota u instrumentalnom letenju avionom cesna 182 .

Još bliže „pravim“ letačima

Ovaj simulator u jednoj britanskoj vojnoj bazi između dva svetska rata mogao je da rotira oko dve ose, a mehanički pisač na instruktorovom stolu uredno je beležio putanju „leta“ i greške koje bi pilot činio tokom vežbe.

Od tada pa sve do ovih godina, simulatori letenja za razne platforme stalno se usavršavaju, praćeni u stopu hardverom koji ih održava u životu. Znajući da je Flight Simulator (bez obzira na verziju, autora i izdavača) i danas najčešći sustanar nešto turobnijih, ali egzistencijalno važnih alatki na računaru, mogu, kao profesionalni pilot s dugogodišnjim iskustvom instruktora letenja i, paralelno s tim, letenja u vazdušnom saobraćaju, da posvedočim da je senzacija letenja koju kućni Flight Simulator nudi – „ truth and nothing but the truth!“ U softver su ugrađeni apsolutno svi aspekti tehnike pilotiranja i ponašanja aviona i avionske opreme u različitim tehnološkim, aerodinamičkim i meteorološkim uslovima letenja, s posebnim osvrtom na krajnje sofisticiranu navigaciju i beskompromisno realnu scenografiju.

Priča može ići unedogled ako joj se doda armija virtuelnih letača koji koriste mogućnosti umrežavanja i on-line saradnje. Letenje u grupi, autentična komunikacija s timovima kontrolora letenja koji vas prate na svojim „radarskim” ekranima (a to je, opet, posebna grupacija ne samo profesionalaca već i fanova kontrole letenja sa softverom koji im otvara „šahovsku tablu” virtuelnog neba), situacije u kojima se borite s meteorološkim neprilikama generisanim tako da odgovaraju stvarnim vremenskim uslovima baš u tom trenutku osmotrenim u području koje pohodite, pri čemu srećete druge avione i koordinirate s njihovim posadama manevre u istoj tački prostora i vremena... Ovi virtuelni letači su odavno stvorili jedan paralelan svet, ogledalo „prave“ avijacije. Osnivaju udruženja i virtuelne avio-kompanije institucionalizovane do mere da su organizovane ne samo stručno nego i hijerarhijski, pa čak i ekonomski!

Adrenalin u spavaćoj sobi

  Pilota-entuzijastu u „letenju iz fotelje" očekuju mnoga iskušenja, srećom, bez ikakvih neprijatnih posledica. Bogato tržište programa za lične računare nudi, uz raznovrsne video-igre, i određeni broj kućnih simulatora letenja, pa se tako opojni miris avio-benzina i kerozina uvukao u dnevne i spavaće sobe vazduhoplovnih entuzijasta...

„Mozak“ Fly NG -jevog simulatora je ekstremno snažan PC računar sa kompleksnim softverom koji kontroliše avionske sisteme, performanse letelice, sve parametre leta, pokazivanja instrumenata, kompletnu navigaciju i vizuelizaciju prostora kroz koji se avion kreće, na tlu i na nebu.

Ovako složena delatnost zahteva dobro poznavanje određenih postulata fizike, matematike i geografije, poznavanje aerodinamike, navigacije i meteorologije, dakle primenjenih naučnih i tehničkih disciplina koje omogućavaju pilotu da razume ponašanje aviona i shvati zakonitosti leta i tehnike letenja.

Poletanje je manevar odvajanja aviona od zemlje, koji obuhvata niz postupaka, od polaska s linije poletanja do dostizanja početne visine od 15 m. Karakteristike poletanja su veliko ubrzanje i nagle promene položaja aviona. Pilot mora na vreme da ih uoči i reaguje na pravi način.

Režimi leta su manevri pravolinjskog horizontalnog leta, penjanja i spuštanja. U svim tim manevrima, aerodinamičke i vučne sile moraju da budu u ravnoteži, a svaka promena režima leta nudi mogućnost izbora: promenu režima rada motora ili promenu položaja (napadnog ugla) aviona u odnosu na horizont.

Zaokret je manevar aviona u horizontalnoj ili nagnutoj ravni za zadati broj stepeni. Pilot ga izvodi koordiniranim pokretima komandi, na osnovu vizuelnih podataka s avionskih instrumenata, procenjujući kretanje nosa aviona duž horizonta.

Prilaz za sletanje je procedura prilaženja pisti. Uspeh u izvođenju prilaza za sletanje zavisi od sposobnosti pilota da se prilagodi situaciji koja se neprestano menja.

Sletanje je manevar konačnog prizemljenja aviona. Preciznost reakcija je veoma važna jer je avion blizu zemlje, uz to i nestabilan, s drastično usporenim reagovanjem na komande pilota. Redosled i smer pokreta komandi nisu unapred određeni, već zavise od trenutnih okolnosti, koje se brzo menjaju. Ako pilot ne deluje blagovremeno, reakcija izaziva suprotan učinak od onog koji bi imala samo koji trenutak ranije.

Put u svet profesionalaca

Profesionalni simulatori letenja obezbeđuju kandidatima za saobraćajne pilote relativno jeftin način ovladavanja praksom u instrumentalnom letenju, ali i letenju na određenom tipu aviona. Nema sumnje da vreme provedeno u ovakvoj obuci daje odlične rezultate. Instruktor na simulatoru je u instrumentalnoj obuci isto toliko značajan koliko i instruktor letenja u stvarnom avionu. Pilotu mogu da se neograničeno zadaju problemi, a od njega traži ispravna reakcija na osnovu promena koje zapaža na instrumentima u simulatoru.

Simulatori letenja u kompanijskim školskim centrima toliko su usavršeni da ih redovno koriste prilikom preobuke pilota s jednog tipa aviona na drugi i za uvežbavanje svih postupaka u letenju. Još veći stepen realističnosti pružaju kabine simulatora postavljene na hidraulične nosače koji na pokrete pilotskih komandi reaguju odgovarajućim promenama položaja kabine u prostoru

Stepen realističnosti letova zaista je impresivan. Svojevremeno su najbolji simulatori, posredstvom filmskih i tv kamera, pilotima na obuci pružali prizore „leta” iznad topografskih modela Zemljine površine. Ali odavno su ih u zapećak bacili računari savršenstvom vizuelne simulacije, pogledom koji se ne ograničava samo na vetrobransko staklo kabine i mogućnošću sletanja na stotine svetskih aerodroma, uz korišćenje kompletnih instrumentalnih procedura.

Timovi specijalizovanih programera, od osnovnih podataka (na primer, crteža aerodroma u razmeri) kompletiraju autentične platforme za parkiranje aviona, staze za voženje, prilazne saobraćajnice, topografske mape okolnih predela i pilotske prilazne karte. Ovi eksperti grade slike aerodroma do najsitnijih detalja kako bi kompjuterski generisane slike menjale dimenzije i odnose, u zavisnosti od smera i ugla prilaženja.

Da zaključimo: simulatori su alatke koje koordinate nepreglednih prostranstava i uverljivu scenografiju avionskog kokpita mogu da presele i u vašu kuću. Posle završene teorijske obuke u učionici, a mnogo pre nego što će sesti u avion opremljen za instrumentalno letenje, pilot je obavezan da savlada program obuke na elektronskom simulatoru, na uređajima koje su odobrile vazduhoplovne vlasti i pod nadzorom instruktora. Tu se navikava na timski rad, stiče iskustvo u radio-orijentaciji i uvežbava letenje po standardnim instrumentalnim procedurama, publikovanim u posebnim letačkim priručnicima.

Oveštala, ali uvek dobrodošla pedagoška krilatica svih instruktora letenja glasi: „Ono što na zemlji znaš za pet, u vazduhu ćeš jedva znati za trojku!”

Trojka nije loša ocena, ali u avijaciji se cene i nagrađuju samo odlikaši.

Zoran Modli

Preuzeto iz “Pilotske knjige” Zorana Modlija. Izdavač: Mladinska knjiga, Beograd, 2012.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja