OSVAJANJE SVEMIRA

Pripremio: Dragan Lazarević

Zaboravljeni pioniri Mesečevih orbita

Nada u „orion“

Administracija američkog predsednika Baraka Obame prekinula je planove prethodne administracije da se, posle pet decenija, američki astronauti vrate na Mesec. Iako je time zaustavljen razvoj džinovske rakete nosača ares 5 i lunarnog modula altair, NASA ipak razvija raketu nosač SLS i kosmički brod MPCV Orion u saradnji sa evropskom agencijom ESA. Ako se sve bude odvijalo po planu, letovi ka Mesecu sa ulaskom u orbitu oko njega trebalo bi da se ostvare krajem ove ili početkom naredne decenije. Takvi letovi su davno ostvareni, pre istorijskog leta apola 11 i spuštanju na Mesečevu površinu.

Pre 45 godina (21.decembra 1968), džinovska raketa nosač saturn 5 mase oko 3000 t, visoka 111m, poletela je sa kosmodroma Kejp Kenedi. Pošto su prvi i drugi stepen obavili svoju funkciju i bili odbačeni, treći stepen S-IVB je ušao u orbitu oko Zemlje sa kosmičkim brodom apolo 8 . U komandnom modulu nalazili su se astronauti Frenk Borman, Džejms Lovel i Vilijem Anders.

Borman i Lovel su, decembra 1965, obavili let oko Zemlje u kapsuli džemini 7 u trajanju od 14 dana, a Lovel je sa Edvinom Oldrinom leteo u kosmos novembra 1966. u kapsuli džemini 12 .

Velika prethodnica misija ka Mesecu

Apolo 8 , ukupne mase 28,9 t, sačinjavali su komandni modul, tj. kapsula za posadu, i servisni modul sa pogonskim i manevarskim sistemima, izvorima električne energije, sistemima za vezu i održavanje životnih uslova. Lunarni modul nije bio dovršen. Umesto njega, na vrhu trećeg stepena S-IVB postavljen je prstenasti balastni segment LTA B mase 9 t jer su sistemi za upravljanje rakete saturn 5 bili projektovani za let sa lunarnim modulom.

Posle jednog kruga oko Zemlje, motor trećeg stepena je ponovo upaljen, postignuta je brzina od 10,8 km/s i apolo 8 je krenuo ka Mesecu. Potom se apolo 8 odvojio od praznog trećeg stepena sa LTA B ali ga je ovaj jedno vreme pratio na tzv. transfernoj Mesečevoj putanji, što su astronauti snimili kroz prozore kapsule. Posle nekoliko korekcija putanje, apolo 8 je usmeren da obavi let oko Meseca po putanji oblika izdužene osmice a S-IVB je proleteo pored Meseca i ušao u orbitu oko Sunca.

Kada se, posle tri dana, apolo 8 našao na strani Meseca suprotnoj od Zemlje, pokrenut je motor servisnog modula u trajanju od 4 min, brzina je smanjena i on je ušao u eliptičnu Mesečevu orbitu 111x312 km. Potom je usledila korekcija te putanje. Udaljenost od površine Meseca iznosila je oko 112 km a period jednog obilaska trajao je 2 sata. Astronauti su posmatrali zalaske i izlaske Zemlje za Mesečev horizont, videli stranu Meseca nevidljivu sa Zemlje i snimali mesta na površini predviđena za spuštanje narednih misija.

Apolo 8 je napravio 10 krugova oko Meseca. Tokom devetog obilaska, posada je, ponesena prizorima koje niko pre njih nije video, čitala početne redove iz Biblije, Knjige postanja, poželela srećan Božić i uputila blagoslov svima na Zemlji. Potom su pokrenuli motor servisnog modula, povećali brzinu za 1070 m/s i prešli na putanju ka Zemlji. U toku leta ka Zemlji, izvršena je samo jedna korekcija putanje. Posle odbacivanja servisnog modula, kapsula je 27.decembra ušla u Zemljinu atmosferu brzinom od 10,8 km/s, obavila atmosfersko kočenje i, otvaranjem padobranskog sistema, bezbedno se spustila na površinu Pacifika.

Borman, Lovel i Anders su se osećali dobro, velika avantura je uspešno okončana. Letom apola 8 postignuta je najveća udaljenost od Zemlje, čak 378.504 km, a to je bila i prva misija ka nekom drugom nebeskom telu. Prvobitnim planom letova na Mesec nije bila predviđena misija bez lunarnog modula; ali, pošto je LM kasnio a postojale su informacije da SSSR priprema let oko Meseca sa posadom, avgusta 1968. je, inicijativom rukovodioca NASA-e za letove sa posadom Džordža Loua, donesena odluka da se krene u misiju oko Meseca pre kraja 1968.

Sovjetska kosmička letelica zond 5 uspešno je, septembra 1968, obletela Mesec i njena kapsula se spustila na površinu Indijskog okeana gde su je čekali prihvatni brodovi. Imala je i putnike, male kornjače, insekte i neke sitnije organizme. Svi su preživeli putovanje i atmosfersko kočenje od 20 ge. Zond 6 je novembra 1968. obavio misiju obletanja Meseca, kapsula je zahvaljujući dvokratnom ulasku u atmosferu trpela podnošljivo kočenje od 6 do 7 ge, ali je došlo do dekompresije što je ubilo njen biološki sadržaj. Potom se padobranski sistem zapetljao pa je usledio razarajući udar o tle. Zond nije bio spreman za misiju sa ljudskom posadom a sledeći probni let je bio planiran za januar 1969. SAD su iskoristile priliku da prve pošalju astronaute oko Meseca, posle čega je SSSR odustao od takve misije.

Planirani i neplanirani letovi

Posle leta apola 9 i testiranja lunarnog modula u Zemljinoj orbiti, marta 1969. rukovodioci NASA-e želeli su da obave testiranje lunarnog modula u orbiti pre misije spuštanja na Mesec. Apolo 10 je 18-26. maja 1969. sa astronautima Tomasom Stafordom, Džonom Jangom i Judžinom Sernanom, posle tri dana leta ušao u orbitu oko Meseca. Tokom 31 obletanja, Staford i Sernan su se odvojili sa lunarnim modulom, prišli Mesecu na 15 km i potom ponovo spojili sa servisnim modulom. Povratak na Zemlju je obavljen bez problema. Svi članovi posade su kasnije imali priliku da ponovo lete u kosmos: Jang se spustio na Mesec u lunarnom modulu apola 16 a leteo je u prvoj i šestoj misiji šatla Kolumbija , Sernan je poslednji posetio Mesec u apolu 17 a Staford se 1975. u poslednjem apolu spojio sa sojuzom 19 u Zemljinoj orbiti.

Posle apola 10 usledile su uspešne misije spuštanja na Mesec apola 11 i 12 . Misija apola 13 aprila 1970. Je, usled eksplozije tanka sa tečnim kiseonikom za gorivnu ćeliju i gubitka snabdevanja električnom energijom komandnog modula, bila obustavljena. Posle cirkumlunarnog leta, proletevši pored Meseca bez mogućnosti ulaska u orbitu oko njega, posada je srećno vraćena na Zemlju koristeći lunarni modul za manevre i snabdevanje energijom i kiseonikom. Astronautima Svajdžertu i Hejzu to je bio prvi let u kosmos a njihovom komandantu Džejmsu Lovelu drugi let ka Mesecu i gorko razočaranje što nije mogao, kako je bilo planirano, da se spusti na njegovu površinu.

Tokom ostalih misija dva astronauta su se u lunarnom modulu spuštala na površinu a treći je ostajao u komandnom modulu u Mesečevoj orbiti, čekajući njihov povratak. Oni su tada bili „najusamljeniji ljudi čovečanstva“, pogotovo kada su se nalazili sa suprotne strane Meseca i gubili radio-vezu sa Zemljom. Majkl Kolins je, čekajući 22 sata da se vrate Armstrong i Oldrin, zaključio da kabina komandnog modula apola 11 mada zapremine 5,9 m3, deluje veoma velika kad si sam. I piloti komandnih modula apola 12 i 14 do 17 , Ričard Gordon, Stjuart Ruza, Alfred Vorden, Tomas Metingli i Ronald Evans bili su tihi heroji tih misija jer je njima pripao manje atraktivan mada vrlo odgovoran deo aktivnosti.

Misije boravka na površini Meseca su se produžavale i piloti lunarnih modula su sve duže ostajali u Mesečevoj orbiti. Ronald Evans je 73 časa bio sam u komandnom modulu apola 17 . Dvanaest astronauta su hodali Mesečevom površinom a toliko je i njih koji su bili u Mesečevoj orbiti ili su samo proleteli nad Mesecom. Džejms Lovel je jedini koji je učestvovao u dve misije leta oko Zemljinog pratioca.

Repriza posle pola veka

NASA je, razvojem kapsule MPCV Orion, pokazala da je dosledna u nameri da astronauti ponovo krenu ka Mesecu a potom i dalje. Zbog ekonomskih teškoća, NASA je našla saradnika u Evropskoj svemirskoj agenciji. Servisni modul će biti napravljen u evropskoj kompaniji „Astrium“ na osnovu ATV letelice za snabdevanje orbitalne stanice ISS . Probno lansiranje bez posade i servisnog modula kapsule orion u orbitu oko Zemlje treba da se obavi ove godine, raketom nosačem delta 4 hevi . Cilj je da se ispita pouzdanost toplotne zaštite kapsule. Ta misija poseća na letove bez posade apola 4 i 6 .

Sledeći let oriona oko Meseca planiran je za 2017. po cirkumlunarnoj putanji i bez posade. Do tada, evropski proizvođač servisnog modula treba de reši problem 500 kg veće mase u odnosu na zahteve NASA-e. Ti letovi podsećaju na razvoj „Apola“ šezdesetih godina prošlog veka, ali je u odnosu na onda sve neizvesno i pitanje je da li će se uopšte obaviti. NASA tek treba da razvije raketu nosač SLS nosivosti 70 t u nisku Zemljinu orbitu i oko 27 t ka Mesecu ( saturn 5 je mogao da ponese 118 t u nisku orbitu). Prva misija oriona sa posadom od četiri astronauta je, prema prvobitnom planu, trebalo da bude orbitalni let oko Meseca u trajanju od 14 dana, i to 2019-2021. Sada se razmatra mogućnost da to bude poseta nekom malom asteroidu koji bi automatska kosmička letelica prethodno zarobila i uvela u visoku orbitu oko Zemlje a možda i oko Meseca.

Najbliža ostvarenju je ideja o orbitalnoj stanici oko Meseca, što ne bi bilo poseban problem s obzirom na iskustvo sa ISS. Slični moduli bi pošli u Mesečevu orbitu, smene posada bi se obavljale kosmičkim brodom orion .Takva orbitalna stanica bi, osim istraživanja Meseca, uključujući i dubinsko sondiranje radio-talasima kilometarske talasne dužine, bila baza za nadgledanje robotizovanih rudarsko-tehnoloških radova na površini koje planiraju SAD, Japan i EU. Mogućnosti za to imaju i Rusija i Kina.

Dragan Lazarević

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja