KLIMA
Pripremio: Prof. dr Branislav Čabrić
Antarktik, kontinent nauke
Istorija na „gigantskom CD-u“
Najupadljivija i najosobenija pojava Antarktika - ledeni pokrivač koji obuhvata 98% kontinenta - je ono što je pružilo najviše informacija o ostatku sveta. Uzorci dobijeni bušenjem leda do dubine od 4 km čuvaju u sebi bogatstvo klimatskih informacija o poslednjih 150.000 godina i otkrivaju podatke o temperaturi vazduha, nivou padavina, sastavu atmosfere i nivou prisustva CO 2 , padovima meteorita, o vulkanskoj aktivnosti posredstvom nataloženih kiselina i prašine, pojačanoj Sunčevoj aktivnosti pomoću naslaga berilijuma -10.
 Antarktik je kontinent pun krajnosti, gotovo isključivo naseljen naučnicima. Jedinstveni uslovi koji vladaju na ovom dalekom i ledom pokrivenom kontinentu čine ga prirodnom laboratorijom za razna istraživanja, pogotovu u oblastima vezanim za proučavanje zemlje, života, kosmosa i ekologije.
Antarktički toponimi predstavljaju belešku o njegovim istraživačima - ljudima poput Belingshausena, Vedela, Dimona Durvija i Amundsena. Većina njih su bili avanturista i istraživači; druge, poput Kuka i Rosa, možemo smatrati naučnicima jer su na tim putovanjima vršili naučna posmatranja. Istraživanje Antarktika nastavljeno je naporima Šekltona, Birda i Masona početkom 20. veka, u doba koje je obeleženo izuzetnim individualnim fizičkim naporima.
Rutinsko naučno istraživanje Antarktika počelo je 1957, kada je Međunarodna geofizička godina mnoge nacije podstakla da podignu stalne baze i pokrenu celogodišnje naučno-istraživačke programe, što je istovremeno predstavljalo i pogodan način za potkrepljivanje njihovih teritorijalnih pretenzija. Logistika održavanja stalnih baza uslovila je činjenicu da je veći deo istaživanja na Artarktiku od tada postao timski rad. Napori timova naučnika uglavnom su usmereni ka geološkom i geofizičkom mapiranju Antarktika i proučavanju jedinstvenog i bujnog morskog života.
Opasan izostanak ozona
Najupadljivija pojava na Antarktiku - ledeni pokrivač koji obuhvata 98% kontinenta - pružila je najviše informacija o ostatku sveta. Uzorci dobijeni bušenjem leda do dubine od 4 km čuvaju u sebi bogatstvo klimatskih informacija o poslednjih 150.000 godina i otkrivaju podatke o temperaturi vazduha, nivou padavina, sastavu atmosfere i nivou prisustva CO 2 , padovima meteorita, o vulkanskoj aktivnosti, pojačanoj Sunčevoj aktivnosti pomoću naslaga berilijuma-10. (Ove naslage nastaju kada Sunčevom aktivnošću podstaknute čestice visoke energije reaguju sa azotom u gornjim slojevima atmosfere, iz čega nastaje berilijum, koji se potom taloži na Zemlji.) Na taj način kontinuitet i čistota ovih uzoraka leda pružaju jedan od najpreciznijih izveštaja o klimi u prošlosti. Analiza snežnih padavina u poslednjih nekoliko godina pruža podatke o veštačkim zagađivačima kao što su pesticidi, olovo iz izduvnih gasova automobila, radioaktivni ostaci od nuklearnih proba, itd. Ove podatke moguće je pratiti unazad sve do doba pre industrijske revolucije.
Jedno od najskorijih otkrića na Antarktiku je i najdramatičnije, po svemu sudeći toliko važno da će celokupna budućnost ljudske vrste verovatno zavisiti od njega. Naime, 1984. Farmen (Joseph Charles Farman 1930-2013, britanski naučnik koji se bavi atmosferom) je uočio tanjenje ozonskog omotača od 40% u stratosferi iznad Antarktika. Istraživanja koja se vode od tada pokazala su da ozonski omotači iznad Severnog i Južnog pola nastavljaju da se smanjuju zabrinjavajućom brzinom. Pošto ozonski omotač štiti živi svet od štetnih efekata Sunčevog zračenja, njegov nestanak bi tokom narednih godina mogao imati opasne posledice po sve oblike života na Zemlji. Kao osnovni uzrok uništavanja ozonskog omotača označena je proizvodnja i upotreba hlorofluorugljenika (CFC-a) tokom poslednjih 20-30 godina tako da su Farmanova otkrića neposredno rezultirala akcijom svetskih vlada u pravcu smanjenja upotrebe CFC-a.
Razlozi ekoloških promena Godine 1995. veoma velika santa leda (2.888 km 2 ) odvojila se od severozapadnog oboda Antarktika i uplovila u Vedelovo more; ovaj značajan događaj mogao bi se dovesti u vezu s porastom prosečne globalne temperature za 2,5 0 C u poslednjih 50 godina.
Kako interesovanje za klimatske promene i globalna ekološka pitanja raste, Antarktik će verovatno postati važna laboratorija za proučavanje klimatskih uslova prošlosti putem uzimanja uzoraka leda dubokim bušenjem, do nivoa gde se kriju informacije o sastavu atmosfere, temperaturi i klimi u prošlosti. Glavni međunarodni program bušenja pokrenut je 1996.
Prof. dr Branislav Čabrić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
