TEMA BROJA - ŽELEZNICE
Srbija
Od prvih dvesta km...
Odredbama Berlinskog kongresa (1878) Srbiji je priznata nezavisnost i pripala su joj nova četiri okruga teritorije na jugoistoku države. Istom prilikom obavezana je da za tri godine izgradi prugu do turske i bugarske granica. Pošto Kneževina nije imala novca za radove, krajem 1880. raspisana je javna licitacija. Kao jedinom učesniku, pravo na gradnju pruge dodeljeno je francuskom društvu Generalna unija. Ali, posle godinu dana, Generalna unija je bankrotirala tako da je posao preuzelo Društvo za izgradnju i eksploataciju srpskih državnih železnica.
 Gradnja je započela 3. jula 1881. godine tako što je, u blizini današnjeg mosta „Gazela“, knez Milan Obrenović srebrnim budakom označio početak radova. Nedugo potom, već 23. avgusta 1884. otvorena je pruga Beograd-Niš, duga 243 km. U prvoj putničkoj kompoziciji, sa oko dvesta učesnika svečanosti, posle devet sati vožnje i uz brojna usputna zadržavanja, kompozicija je stigla do Niša. To je bio zvaničan početak rada Srpskih železnica.
U naredne dve godine u saobraćaj su pošteni pravci ka Leskovcu i Vranju, Beloj Palanci i Caribrodu. Trećeg juna 1889. Srbija je preuzela punu upravu nad železnicom na svojoj teritoriji, što je datum kojim se obeležava dan srpskih železničara. Tada se raspolagalo sa 532 km pruge, 127 putničkih i preko sedamsto teretnih vagona.
Kako se menjala geopolitika, menjao se i položaj srpskih železnica tako što su, posle Prvog svetskog rata, ušle u sastav Železnica Kraljevine SHS, a posle Drugog svetskog rata u Jugoslovenske državne železnice. Tada je mrežu pruga sačinjavalo pet sistema različitih širina koloseka: 0,60 m, 0,75 m, 0,76 m, 1, 0 m i 1,435 m (na kojima se danas prevozi).
Železnički muzej
 Muzej Železnica Srbije u Beogradu (Nemanjina 6) osnovan je 1. februara 1950. godine. Ova ustanova poseduje preko 40.000 predmeta grupisanih u nekoliko zbirki: tehnička (zbirka lokomotiva, vagona, signalnih i sigurnosnih uređaja...), istorijska, umetnička i zbirka eksponata primenjenih umetnosti. Muzej ima arhiv i stručnu biblioteku, retke eksponate, zanimljive modele, makete, predmete i minijature.
U Arhivu se čuva obimna istorijska i tehnička dokumentacija, nekoliko hiljada originalnih fotografija i mapa, stručna biblioteku od oko 8500 naslova i 1235 jedinica periodike.
Od aprila 1990. za posetioce je otvoreno odeljenje pruga uskog koloseka u Požegi, gde je na 1,5 ha smešteno 11 lokomotiva i 19 putničkih, službenih i teretnih vagona. |
Maja 1970. godine puštena je u rad prva elektrificirana pruga na mrežu Jugoslovenskih železnica, na delu od Beograda do Šida. Sredinom 90-tih godina obnovljen je jedan broj pruga u Vojvodini. Međutim, tokom agresije NATO pakta na našu zemlju 1999. godine, znatan deo pruga, mostova i postrojenja na mreži uništen je ili onesposobljen pa su radovi na razvoju i modernizaciji prekinuti.
 Danas se u Srbiji koristi ukupno 4347 km železničkih pruga, od kojih je elektrificirano 1387 km (32%). Po njima voze 417 lokomotiva i preko 17.000 vagona. Vozni park sačinjavaju: električni šinobusi, elektro-lokomotive napravljene po švedskoj licenci i u saradnju Mašinske industrije Niš sa domaćim proizvođačima, rumunske elektro-lokomotive, dizel lokomotive po licenci „Dženeral motorsa“...
Ove godine treba da počne rekonstrukcija i modernizacija 770 km pruge koridora 10 kroz Srbiju, za šta je potrebno oko 4,6 milijardi evra. Taj posao podrazumeva savremenu dvokolosečnu prugu za putnički i teretni saobraćaj, uz projektovane brzine vozova od 160 do 200 km/h. Predviđa se da će radovi trajati osam godina. Uporedo sa ovim bio bi obnovljen i vozni park.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja.
|
