NESTALI NARODI
Pripremio: I. Jakšić
Najveća brana Maja u Centralnoj Americi snabdevala vodom desetine hiljada stanovnika
Inteligentne ustave
Površina za koju se mislilo da je bila brana sada je preplavljena ostacima odrona. Najnovija iskopavanja, mapiranje i uklanjanje sedimenata ekipe naučnika iz nekoliko univerziteta otkrila su nove oblasti i inženjerska dostignuća, uključujući najveću staru branu koju je izgradila civilizacija Maja u Centralnoj Americi.
Brana, napravljena od tesanog kamena, šljunka i zemlje, duga je više od 260 stopa, visoka približno 33 stope i zadržava oko 90 miliona litara vode u ručno napravljenom rezervoaru. Saznalo se kako su Maje čuvale i koristile svoje prirodne resurse za naseljene složene zajednice i to u periodu od preko 1500 godina, uprkos izazovima životne sredine u koje se ubrajaju i periodične suše. Projekt je uradila severnoamerička grupa naučnika koja je dobila dozvolu da istražuje ostatke grada Tikala. Prema njihovim rečima, opšti cilj istraživanja je bolji uvid u način na koji je civilizacija Maja izdržavala svoj narod koji je brojao od 60.000 do 80.000 stanovnika u gradu. U nizijama je do 700. godine pre nove ere živelo i pet miliona stanovnika. To je mnogo više ljudi nego što dozvoljavaju uslovi u toj sredini. Njihove potrebe za resursima nesumnjivo su bile velike, a koristili su alatke iz kamenog doba i tehnologiju kojom su razvili složeni i trajni sistem upravljanja.
Sva voda “teče” u Tikal
S obzirom da su kišni periodi u regionu bili sezonski a suše česta pojava, smatra se da je navodnjavanje i sakupljanje vode bilo ključno za preživljavanje civilizacije. Maje su pažljivo uklapale svoje građevine u već postojeće okruženje. Pravili su trgove, puteve, kuće i kanale. U Tikalu, jednom od najznačajnijih kulturnih centara civilizacije Maja, i u isto vreme jednom od najvećih gradova, sakupljali su bukvalno svu vodu koja je pala na popločanu površinu. Čuvali su je u ručno napravljenim rezervoarima. Omalterisani trgovi, površine dvorišta i kanali bili su nagnuti kako bi se usmeravalo oticanje vode u pravcu ovih rezervoara.
Do klasičnog perioda (od 250. do 800. godine nove ere) brana (koja se nazivala Palatom) bila je izgrađena za skladištenje vode koja je usmeravana iz centralne četvrti. Poslednja istraživanja, završena 2010. zasnovana su upravo na ovoj brani. Brana Palata predstavlja najveće hidraulično arhitektonsko obeležje poznato u oblasti u kojoj su živele Maje. U čitavoj oblasti Srednje Amerike, brana je čak druga po veličini (prva je ogromna Puron brana u Meksiku, sagrađena između 250. i 400. godine nove ere).
Složeni sistem Palate
Branu Palata naučnici su nazvali i Nasip, jer je vrh njene strukture služio kao put koji povezuje jedan kraj grada s drugim. Dugo se mislilo da je to bila jedina funkcija ustave. Međutim, sada se ispostavlja da je obavljala dvostruku ulogu i da se koristila kao važan rezervoar. Da bi voda ostala čista nakon što stigne u rezervoare putem kanala i slivnika, Maje su koristile „peščane kutije“ postavljene na početku tankova koji su služili za filtriranje. Korita za prečišćavanje su se sastojala od kvarcnog peska, koga nije bilo u okolini Tikala. Putovalo se i 30 km da bi se nabavio poseban pesak za pravljenje filtera za vodu. Bio je to mučan posao, te je jasno koliko su snage i volje ulagali u upravljanje vodama. Ovo je ujedno i objašnjenje kako je civilizacija uspevala da prebrodi sušne periode dok su mnoga druga mesta bivala napuštena zbog nedostatka padavina.
Voda donosila i odnosila život
Složeni sistem za upravljanje vodom donosio je hranu, gorivo, biljke za lečenje i sve druge potrepštine. Sistem je uključivao i navodnjavanje što je omogućilo većem broju ljudi da se prehrane, pa se stanovništvo umnožavalo. U skladu s tim, od presudnog je značaja razumevanje rasporeda kanala i rezervoara u Tikalu, jer se tu čuvala voda u toku sušnih perioda i kontrolisale moguće poplave u toku kišnih meseci. To je omogućilo civilizaciji Maja da održi relativno visoku gustinu naseljenosti, i to nekoliko vekova.
Kako se razvijao, sistem rezervoara zavisio je od padavina. Na početku sušnog 9. veka, smanjile su se rezerve vode, što je otežalo uslove za život. Sve to doprinelo je da narod konačno napusti grad.
Upravljanje vodom, kako su to činili naši preci, ne bi bio za primer danas, u trenutnoj krizi s vodom. Ipak, u mnogim delovima sveta danas, filter uređaji su izazov za pristup pitkoj vodi. Tropski krajevi su naročito zahtevni regioni zbog infektivnih bolesti koje se prenose kanalizacijom. Maje su, pak, razvile inteligentan dovod vode, zasnovan na rezervoarima koji su se sezonski punili a nalazili su se u blizini centralnih tačaka. Raspodela i pitkost bili su najvažniji ciljevi od početka kolonizacije.
I. Jakšić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|