HOBI

Pripremio: O. Klajn

Sakupljanje novčića

Za vladare i pape

Sakupljanje novčića ne treba izjednačavati sa numizmatikom. Ovo je česta zabluda pošto je reč o bliskim ali ne i identičnim delatnostima. Numizmatika je oblast proučavanja koja, osim novca, izučava i druga sredstva plaćanja i različite finansijske transakcije. Sakupljanje novčića je hobi. U davna vremena to je bila aktivnost za bogate i ljude sa viškom slobodnog vremena i otuda je prozvana „hobi kraljeva“. Danas ga nazivaju i „kraljem hobija“.

Osnivač rimskog principata Oktavijan Avgust bio je među prvim značajnim kolekcionarima. Ne zna se tačno gde se i kada prvi put javlja sakupljanje novca. Prema određenim hipotezama, moguće je da se počelo otprilike u 4. veku p.n..e kada su novčići tretirani kao umetnička dela. Avgust je najviše voleo strane i stare novčiće i rado ih je darivao prijateljima za praznike.

Sredinom 3. veka naše ere, rađene su počasne kovanice za ranije rimske careve. Međutim temelji modernog sakupljanja postavljeni su u 14. veku, a neslućene visine sakupljanje je dostiglo u poznom srednjem veku i renesansi.

Joakim II Hektor, izborni knez Brandenburga, bio je strastveni kolekcionar. Iz njegove zbirke nastao je Berlinski novčani kabinet koji je vremenom postao važan muzej novčića i jedna od najznačajnijih kolekcija u svetu danas. Među mnogim nemačkim plemićima koji su imali zbirke pažnju privlače Ferdinand I i Maksimilijan II, carevi Svetog rimskog carstva nemačkog naroda. U Francuskoj su važni sakupljači bili kraljevi Anri IV i Luj XIV, čuveni „kralj Sunce“.

Ni crkveni krugovi nisu odoleli ovom privlačnom i zaraznom hobiju. U 13. veku papa Bonifacije VIII posedovao je veliku zbirku. Vremenom je sakupljanje dobilo sistematizovanu i naučnu formu jer rezultati numizmatike pomažu klaslifikaciji i diferencijaciji novčića. Sve više srednja klasa počelo je da prihvata ovaj hobi. Od 19. veka to više nije bila privilegija bogatih već je bilo i puno sakupljača skromnijeg imovinskog stanja.

Ocenjivanje i čuvanje

Obično, neki neobičan novčić na koji ljudi naiđu bude motiv da se započne sa sakupljanjem. Dobro je da početnici nabave specijalizovane albume, a od ogromne je važnosti praćenje literature i odgovarajućih sajtova na internetu kako bi se izbeglo davanje više novca nego što je potrebno - a u nekim slučajevima i kupovina falsifikata.

Najlakše je utvrditi osnovne podatke o novčiću: iz koje je države, koja mu je nominalna vrednost, godina izdanja i slično. Potom se ocenjuje očuvanost.

Decu treba naučiti da se, pre dodirivanja zbirke, moraju prati ruke. I za odrasle kolekcionare važi da novčiće moraju da drže palcem i kažiprstom za ivice. Mora se izbeći i najmanje ogrebotina - u suprotnom, vrednost novčića opada.

Svaki sakupljač mora da obrati pažnju na oznaku kovnice. To je u najvećem broju slučajeva malo slovo u donjem delu novčiča koji se ne koristi za crtež ili napis. Nekada se koriste i simboli. Svaka kovnica ima jedinstveni simbol ili svoje slovo. Oznaka kovnice postojala je i u vreme starih Grka. U SAD prva kovnica je bila u Filadelfiji, u Pensilvaniji. Ova kovnica ima kao oznaku slovo P, San Francisko ima oznaku S, Karson Siti (prestonica Nevade) ima oznaku dva slova C, A je za Berlin, J za Hamburg...

Važnost ovih oznaka za sakupljače je u tome što znatno utiču na vrednost novčića. Ako je u nekoj kovnici iskovana manja količina nekog novca, biće znatno vredniji. Da bi se ocenila vrednost novčića postoji gradacija na tri glavne kategorije, u zavisnosti od toga da li su bili u opticaju ili ne i da li su eventualno u stanju kao iz kovnice. U okviru svake od tih kategorija postoje različiti nivoi očuvanosti novčića.

Iz vremena nastanka Svetog pisma

Postoji rasprostranjeno uverenje da su su stariji primerci po pravilu ređi i vredniji. U praksi to nije slučaj. Neki novčići iz poslednjih decenija mogu biti vredniji od nekih kovanih pre više od dve hiljade godina. Ukoliko je više zainteresovanih za neki novčić, vrednost mu raste. Cene na numizmatičkom tržištu neretko variraju, popularnost pojedinih novčiča opada ili raste, a ne sme se ispustiti iz vida retkost određenog primerka. Mnogo faktora može uticati na to da je ostao mali broj neke kovanice.

Osim knjiga, kataloga, sajtova i časopisa posvećenih ovom hobiju, danas postoje i posebni računarski programi koji pomažu da se zbirka organizuje i da se dobije njena jasna i celovita slika. Za čuvanje postoje albumi i posebne fascikle. Postoje i neke vrste kutija i polica ali se to preporučuju iskusnim kolekcionarima.

Prvi novčiči načinjeni su u 7. veku p.n.e. Rado se sakupljaju strogrčki i starorimski novčići a ima dosta kolekcionara koji skupljaju primerke iz vremena nastanka Svetog pisma. Od rednjovekovnih kovanica, naročito su popularne one iz Vizantije.

O. Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja