TEMA BROJA - ŽELEZNICE
Projektantska čuda
Šarganska osmica
Uoči početka Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je započela radove na povezivanju železničkom prugom uskog koloseka sa Austrougarskom. Planirano je da se od Beograda preko Mokre Gore, Višegrada i Sarajeva dođe do Dubrovnika. Sa juga prugu su radili Austrijanci a Mokra Gora bila je označena kao mesto spajanja. Međutim, izbio je rat i radovi su prekinuti.
 Posle sklapanja mira, Srbija je 1922. nastavila sa radovima na svom delu. Najteže je bilo preko Šargan planine, području spajanja pruga iz dva suprotna pravca, gde je trebalo izvesti projektantski podvig i napraviti „osmicu“ zbog oko 300 m visinske razlike između mokrogorske kotline i šarganskog prevoja. Jednom austrougarskom zarobljeniku, osuđenom na doživotnu robiju, ponuđeno je da projektuje prugu a da zauzvrat bude oslobođen. On je prihvatio ponudu i dao se u rad, ali se radnici koji su kopali tunel sa dve strane nisu sreli na sredini kada je po planu trebalo i inženjer se ubio. Nedugo potom, pregledajući njegove proračune, drugi inženjer je uočio grešku i uskoro je došlo do probijanja tunela.
Šarganska osmica je graditeljsko čudo na prostoru između Mokre Gore i Kremana, sa velikim brojem mostova i 20 tunela, od kojih je Šarganski dugačak 1660 m. Po broju tunela i mostova, sa retko strmim usponom i prugom koja se uvija uz planinu praveći oblik koji liči na broj osam, Šarganska osmica je jedinstvena u Evropi. Tom prugom vozovi su saobraćali tačno 49 godina i 25 dana, sve dok nije procenjeno da je voz uskog koloseka neisplativ.
Ipak, prugom i danas tutnje vozovi, ali samo kao turistička znamenitost Zlatiborskog kraja.
 |
Karakteristike
Pravac: od Šargana do Višegrada
Širina koloseka: 760 mm
Najveći uspon: 18 promila
Najmanji radijus: 120 m
Početak rada: 15. januara 1925.
Zatvaranje: 28. februara 1974.
Ponovno otvaranje: 30. avgusta 2003. |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
